Корисник:Niksa02/песак
Balto
[уреди | уреди извор]Ovaj članak je o zarežnom psu. Za film animirani film iz 1995 i lika baziranog na psu, pogledajte Balto (film).
Balto (1919 - 14. mart., 1933) je Sibirski Haski i zaprežni pas koji je pripadao goniču pasa i odgajivaču Leonardu Sepali.[1][2]Stekao je slavu kada je predvodio tim zaprežnih pasa kojima je upravljao Gunar Kasen na zadnju relaciju putovanja za dostavu lijeka 1925. u Noum, u kome je protivotrov za difteriju prevezen od Enkoridža, Aljaska do Nenana, Aljaska, vozom, zatim do Nouma pomoću zaprežnih pasa sa ciljem da se suprostavi epidemiji zaraze.[3]
Balto je živio lagodnim životom u zološkom vrtu Klivlend do smrti 14. marta, 1933., do njegove 14 godine. Nakon njegove smrti, njegovo tijelo je
Balto | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1919. |
Mesto rođenja | Noum, Teritorija Aljaske, SAD (Teritorija Aljaske) |
Datum smrti | 14. marta, 1933. (13-14 godina) Klivland, Ohajo, SAD |
Mesto smrti | Klivlend, Muzej Prirodne Istorije, |
Zanimanje | Zaprežni pas |
Porodica | |
Porodica | Pasa |
montirano i prikazano u Muzeju Prirodne Istorije Klivlend, gdje do dan danas stoji.[4]
Putovanje za dostvu lijek 1925.
[уреди | уреди извор]U Januaru 1925. doktori su primjetili da je potencijalno smrtonosna epidemija difterije spremna da zahvati mladu populaciju Nouma, Aljaska. Jedini lijek koji bi mogao zaustaviti epidemiju je bio u Enkoridžu, Aljaska. Motor jedine letelice koja bi mogla brzo dostaviti lijek je bio zamrznut i nepokretan. Nakon razmatranja svih drugih opcija, zvaničnici su odlučili da lijek prebace pomoću više timova zaprežnih pasa. Lijek je transportovan vozom od Enkoridža do Nenana, gdje je prvi gonič krenuo na dio relacije koja je imala za cilj da dostavi lijek do Nome. Više od 20 goniča je učestvovalo, suprostavljajuci se mećavi sa temperaturama od −23 °F (−31 °C) i jakim vjetrovima. Izvještavi o dogadjaju su bili širom svijeta.
2. Februara 1925., Norvežaninu Gunaru Kasenu, porodičnom prijatelju Leonarda Sepale, koji je predvodio tim Sepalovih pasa koji su bili ostavljeni ukoliko budu potrebni, na čijem čelu je bio Foks uključivajući Balta među ostale,[5] je uručen paket iljekova od strane Čarlija Olsona u Blufu. Pristigli su u Port Sejftiju u kratkom vremenu, odakle je trebala početi poslednja relacija putovanja.[6] Poslednji tim i njihov gonič, Ed Ron, vjerovao je da su Kasen i zadnja relacija pauzirane u obližnjem Solomonu zbog loših vremenskih uslova, pa su spavali za čije su vreme Kasen i Balto stigli do zadnje relacije - Kasen je odlučio da nastavi dalje, da bi dobio na vremenu koje bi bilo potrebno da zamjeni sanke i spoji novi tim pasa. Putovao je preostalih 25 milja (40 km) do Nouma i pristigao je u Front Stritu u 5:30 posle ponoci. Sve ampule protivotrova su bile na broju, nakon čega ih je Kasen predao dalje na odmrzavanje da bi se iskoristile dalje tokom dana.[7]
Posledice putovanja
[уреди | уреди извор]Pogledajte: Statua Balta
Značajna kontraveza je kružila da je Balto bio zaprezni pas na Kasenovom timu, također mnogi goniči i drugi su, u tom periodu, sumnjali da je Balto zapravo bio predvodnik tima, isključivo barizarno na osnovu dokaza,[8] ne postoje zapisi da ga je Sepala ikada koristio kao psa predvodnika na kratke relacije ili trke pre 1925., čak je i Sepala sam rekao da Balto ,,nikada nije bio u pobjedničkom timu,,,[9] i da je bio ,,scrub pas,,.[10] Pošto su slike i video Kasena i Balta koje su napravljenje u Noumu rekreirane nekoliko sati nakon njihovog dolaska kada je sunce uveliko izašlo, kontraverza idalje postoji za Baltovu poziciju kao pas predvodnik da je uopšte bila istinita, Ili da je prekrivena ili preuveličana za medije zato što je Balto ime popularnije od Foksa.[11] Dok istoričari smatraju da postoji mogućnost da je Balto zapravo predvodio Kasenov tim, on je to najvjerovatnije radio zajedno sa Foksom, nego samostalno kako javnost to opisuje. Dosta odlikovanih goniča I drugi u okolini takodje vjeruju, uključujući Ron, zasnovano na razgovoru koji su dva čoveka imala pred odlazak iz Nouma, da je Kasenova odluka da ne probudi Rona u Port Sejftiju motivisana iz želje da zadrži svu slavu za sebe.[12]
Ubrzo nakon uspješne misije, Balto I Kasen su postali velike ličnosti pored Sepalinog velikog nezadovoljstva, zato što je Togo prešao najduži I najopasniju relaciju u putovanju za dostavu lijeka.
Sepala je izjavio:
"Nadam se da više nikada neću biti ta osoba koja će preuzeti zasluge od bilo kog psa ili goniča koji je učestvovao u dostavi. Svi smo uradili najbolje što smo mogli. Ali nakon što je publika pokazala zadovoljstvo za glavnog psa predvodnika u putovanju za dostavu lijeka, prezirao sam Baltovu statuu, jer ako je ikoji pas zaslužio da se posebno istakne to bi bio Togo. [...] U vreme kada sam otisao [na putovanje za dostavu lijeka] ni u jednom momentu nisam očekivao da će bilo ko smatrat ove pse sposobnim za vožnje čak I na kratke relacije. Što se tiče samog glavnog psa predvodnika, bilo je na goniču koji je tada bio izabran, da izabere bilo kog psa kojeg je volio I on je izabrao Balta".[13][14]
Balto je I dan danas veoma poznat javnosti uzgred mnogih zabluda o njemu I Kasenovoj slavi. Doprinos meštana Aljaske, čiji su timovi "prešli dvije trećine relacije za dostavu lijeka," takođe je veoma upitan. Prema Njujork Tajmsu "Nezapažanje Togoa idalje izaziva bes brojnih goniča".[15]
Statua Baltu, izvajana od strane Fredrika Rota, je podignuta u Sentralnom Parku u Gradu Njujork 17. decembra 1925., deset meseci nakon Baltovog dolaska u Noum. Sam Balto je prisustvovao otkrivanju spomenika. Statua se nalazi na glavnoj stazi koja vodi severno od Dječijeg Zološkog vrta Tiš.[16] Ispred statue nalazi se nisko viseća ploča koja prikazuje Baltov tim I nosi natpis:
"Posvećeno nesalomljivom duhu zaprežnih pasa koji su prevezli protivotrov šest stotina kilometara preko teškog leda, opasnih voda, I Artičkih mećava od Nenana do teritorije Nouma pogođen virusom Zime 1925".
Izdržljivost · Odanost · Inteligencija [17][18]
Balto nije mogao biti korišćen za parenje zato što je u mladosti bio kastrirat, pa je zato sa svojim timom predat cirkusu Vaudevill. Prilikom Kasenovog povratka kući u Aljasku, psi su bili prodati onome ko je najviše ponudio od strane same kompanije koja je sponzorisala putovanje. Psi su završili zavezani u malom prostoru u novijem muzeju i šou nakaza u Los Anđelesu. Dok je posjećivao Los Anđeles, Džordž Kimbl, bivši borac koji je postao biznismen iz Klivlenda, je bio zapanjen kada je saznao da su psi lošeg zdravstvenog stanja i da se prema njima loše odnose. Kimbl je radio zajedno sa novinama Plain Dealer da dovede Balta I njegov tim do Klivlenda, Ohajo. Balto i njegovih 6 pratilaca su 19. marta 1927., prevezeni u Klivlend, dočekani kao heroji u trijumfnoj proslavi. Psi su nakon toga poslati u zološki vrt Broksajd (danas Klivlend Metropark Zoo).
Nakon Baltove smrti 1933, njegovi ostaci su montirani od strane taksidermista I donirani Muzeju Prirodne Istorije Klivlend. 1998. godine, zakonodavna skupština Aljaske usvojila je HJR 62 - rezoluciju „Vratite Balta“. Prirodi muzej Klivlend je odbio da vrati Balta, međutim, oktobra 1988. Balto je otišao na petomjesečni boravak u Enkoridž Muzeju Istorije i Umetnosti, koji je privukao brojni narod. Balto je bio dio još jedne od izložba u Enkoridž Muzeju Istorije i Umetnosti 2017.[19]
Genetska analiza
[уреди | уреди извор]DNK testiranjem Baltovih ostataka taksidermom otkriveno je da je njegov genom mnogo raznovrsniji sa manje nezdravih varijanti od modernog čistokrvnog psa sličnog današnjem Aljaskanskom Haskiju koji je često korišćen za promociju boljeg fitnesa i zdravlja. Balto je djelio dio svog porekla sa današnjim Sibirskim Haskijima (39%) kao i Grenlandskim psima (18%), Kineskim seoskim psima (17%), Samojedima (6%) I Aljaskanskim malamutama (4%). Balto je imao nekoliko DNK varijanti adaptiranih Artičkim uslovima, kao što je gusto dvoslojno krzno, sposobnost varenja skroba i razvijene kosti i tkivo.[20][21]
Kulturne reference i filmska prikazivanja
[уреди | уреди извор]- Alistar MakLeanova novela iz 1959 Beskrajna noć uključuje zaprežnog psa pod imenom Balto, zamišljenog potomka I imenjaka orginalnog Balta.
- U 1965 godini. Karl Barks je predstavio herojskog psa pod imenom "Barko" kao lika u stripu Ujka Skrudž, Severno od Jukona, u počast Baltu.
- Januara 1977. Godine Margaret Dejvidson je napisala dječiju knjigu Balto: Pas Koji Je Spasio Nome, koja je sadržala priču o Baltu i njegovim delima.
- Decembra 1995. izašao je animirani film u produkciji Univerzala pod imenom Balto koji se bazira na priču sličnu lijeku iz 1925. godine, ali sa ključnim razlikama na istorijske događaje.[22] Film je prikazao izmišljenu verziju Balta kao smeđe-sivog psa-vuka (glas mu je dao Kevin Bejkon). Pored prvog animiranog filma, postoje i dva nastavka filma, Balto II: Vučiji Zadatak i Balto III: Krila promene, objavljeni 2002. i 2004. godine.
- Balto se nakratko pojavljuje u Togu, Diznijevom filmu iz 2019. koji prikazuje relaciju za lijek iz 1925. godine, ali se fokusira na Leonharda Sepalu i njegovog psa Togoa.[23] Za razliku od prethodnih prikaza, Balto i njegov doprinos lijeku je pokazan jasnije kao i njegova steknuta slava, uprkos tome što je Togo završio najdužu i najopasniju relaciju.[24]
- Drugi film iz 2019. godine, Velika trka na Aljasci iz P12 filmova, takođe prikazuje herojstvo oba tima i prikazuje i Balta i Togoa – na ovom prikazu Balto je pokazan kao veliki crno-beli Aljaskanski malamut – ali je glavni fokus na Sepalu. Film je tačan u određenoj meri, ali i dalje odstupa od stvarnosti i nije uključio najbitnije događaje – posebno vrh saonica i Ed Ron koji je zaspao – koji su uticali na Gunarove i Baltove napore.
- Balto se pominje u epizodi emisije PBS Đeca Moli iz Denala, gde protagonistkinja Moli Mabrai želi da mu napravi statuu u Naeni.
Takođe pogledajte
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Leonhard Seppala : the Siberian dog and the golden age of sleddog racing 1908-1941 | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Seppala : Alaskan dog driver. Ricker, Elizabeth M. [Whitefish, Mont.]: [Kessinger Publishing]. p. 295”.
- ^ „The cruelest miles : the heroic story of dogs and men in a race against an epidemic”.
- ^ „Leonhard Seppala : the Siberian dog and the golden age of sleddog racing 1908-1941 | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ Times, Special to The New York (1927-03-09). „BALTO NOT NOME HERO DOG.; Seppala Says Husky Named Fox Was Leader of His Team.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Leonhard Seppala : the Siberian dog and the golden age of sleddog racing 1908-1941 | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Leonhard Seppala : the Siberian dog and the golden age of sleddog racing 1908-1941 | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „When a deadly disease gripped an Alaskan town, a dog saved the day – but history hailed another”. National Geographic (на језику: енглески). 2020-05-18. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Seppala : Alaskan dog driver | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ March 2, David Reamer | Alaska history Updated:; March 2, 2020 Published:; 2020. „Togo was the true hero dog of the serum run; it’s about time he got his due”. Anchorage Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Leonhard Seppala : the Siberian dog and the golden age of sleddog racing 1908-1941 | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Leonhard Seppala : the Siberian dog and the golden age of sleddog racing 1908-1941 | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ March 2, David Reamer | Alaska history Updated:; March 2, 2020 Published:; 2020. „Togo was the true hero dog of the serum run; it’s about time he got his due”. Anchorage Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ Kim, Violet (2020-01-24). „What’s Fact and What’s Fiction in Togo”. Slate (на језику: енглески). ISSN 1091-2339. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Clifford, Stephanie (2012-02-13). „Spirit of a Racer in a Dog’s Blood”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Balto Statue”. Central Park Conservancy (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Balto Statue”. Central Park Conservancy (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Balto, (sculpture).”. siris-artinventories.si.edu. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Laura DeMarco, The Plain Dealer (2017-02-13). „Cleveland's most famous canine, Balto, to visit Alaska”. cleveland (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ Young, Lauren J. „The Lifesaving Sled Dog Balto Had Genes unlike Those of Dog Breeds Today”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ Baisas, Laura (2023-04-27). „How different is Balto, the heroic sled dog, from today's Siberian huskies?”. Popular Science (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ Wells, Simon (1995-12-22), Balto, Kevin Bacon, Bob Hoskins, Bridget Fonda, Amblimation, Amblin Entertainment, Universal Pictures, Приступљено 2023-05-21
- ^ Core, Ericson (2019-12-20), Togo, Willem Dafoe, Julianne Nicholson, Christopher Heyerdahl, The Walt Disney Company, Walt Disney Pictures, Приступљено 2023-05-21
- ^ Mar 06, Will Hank Published:; Aug 27, 2020 | 6 Minutes Updated:; Mar 06, 2021 Published:; Aug 27, 2020 | 6 Minutes Updated:; 2021. „Togo: Siberian Husky & Sled Dog Hero Of The 1925 Nome Serum Run”. American Kennel Club (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.