Институт Конфуције
Институт Конфуције (кинески 孔子学院 пинјин Kǒngzǐ Xuéyuàn) је непрофитабилна образовна институција коју заједно оснивају Народна Република Кина и друге земље, у намери да се задовољи потреба за учењем кинеског језика људи из свих земаља и региона света и да се побољша њихово разумевање кинеског језика и културе. Циљ Института је да ојача културно-образовну сарадњу, да подстакне развој пријатељских односа између Кине и других земаља и да доприносе изградњи мултикултурног и хармоничног света.[1]
Име
[уреди | уреди извор]
Институт је добио име по познатом кинеском филозофу, Конфуцију, иако је Комунистичка партија Кине током 20. века критиковала Конфуција. За њих је он био персонификација кинеске феудалне традиције.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Први Институт Конфуције је отворен 21. новембра 2004. у Сеулу, Јужна Кореја. Убрзо је отворен и у Ташкенту, Узбекистану у јуну 2004. године. Од тада су се отвориле стотине Института у многим земљама. Највише их је отворену у Сједињеним Америчким Државама, Јапану и Јужној Кореји.[3]
Рад
[уреди | уреди извор]Главне делатности и активности Института су подучавање кинеског језика, организовање обуке за наставнике кинеског језика и пружање потребних наставних средстава и наставних кадрова, организовање испита кинеског језика и верификовање квалификација наставника кинеског језика, пружање консалтинг услуга и информација о образовним и културним дешавањима у Кини, организовање активности из области језичко-културне размене Кине и света.
Институт у свету
[уреди | уреди извор]До децембра 2012. године је основано укупно 935 Института Конфуције у 108 земаља света, од којих су 400 Институти Конфуције (кинески 孔子学院) и 535 Учионица Конфуције (кинески 孔子课堂).
Институт у Србији
[уреди | уреди извор]Институт Конфуције у Београду[4] (кинески 贝尔格莱德孔子学院) је званично отворен 27. августа 2006. године при Филолошком факулету Универзитета у Београду. Директор Института је проф. др Радосав Пушић.
При Институту Конфуције у Београду отворен је Клуб љубитеља кинеске културе, који нуди могућност изнајмљивања материјала о кинеској култури и језику. Члановима клуба на располагању стоји више од 3.000 књига класичне и савремене кинеске књижевности, књига о кинеској уметности, историји и филозофији, уџбеника, речника и језичких приручника. Такође су на располагања најновија издања кинеских часописа из области економије, друштва, спорта, итд., велики избор савремене и класичне кинеске музике, као и више стотина документарних и играних филмова. Сви ови материјали су доступни на више језика. Чланарина се остварује на годишњем нивоу, уз посебне погодности за ученике основних, средњих, виших школа и студенте.[1]
Курсеви
[уреди | уреди извор]Институт нуди и бројне курсеве. Најпопуларнији је курс кинеског језика на различитим нивоима. Сви језички курсеви трају три месеца, од октобра до јануара и од марта до јуна. На крају изабраног курса, полазници полажу испит и добијају сертификат Института Конфуције у Београду, који потврђује одређени ниво знања кинеског језика. Уз курсеве језика се организује и курс кинеског кулинарства, курс кинеске калиграфије, курс кинеског традиционалног сликарства и курс таиђија.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б О институту
- ^ Starr 2009, стр. 68.
- ^ Simon 2010, стр. 42.
- ^ „Српски на српском”. РТС. 29. 3. 2016. Приступљено 17. 9. 2018. „„Упис у току! Курсеви кинеског језика свих нивоа, почетни, средњи и виши. Организатор Институт Конфуције у Београду.“ Како сад Конфуције?”
- ^ Курсеви
Литература
[уреди | уреди извор]- Simon, Tay (2010). Asia Alone: The Dangerous Post-Crisis Divide from America. John Wiley and Sons. стр. 42.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
