Инге Старији
| Инге Старији | |
|---|---|
 Гроб Ингеа Старијег | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Инге Стенкилсон |
| Датум рођења | 11. век |
| Датум смрти | око 1105. |
| Породица | |
| Супружник | Helena |
| Родитељи | Стенкил Ingamoder |
| Династија | Стенкил |
| Краљ Шведске | |
| Период | 1079. - 1084. |
| Претходник | Хокан Црвени |
| Наследник | Свен Жртвоватељ |
| Краљ Шведске | |
| Период | 1087. - 1105. |
| Претходник | Свен Жртвоватељ |
| Наследник | Филип Халстенсон, Инге Млађи |
| Савладар | Халстен |
Инге Старији († око 1105) је био шведски краљ у два наврата (1079 - 1084 и 1087 - 1105) из династије Стенкил.
Отац му је био краљ Стенкил родоначелник те династије.
Његова владавина, као и владавина његових претходника била је испуњена ратовима, најчешће против Норвешке и Данске, као и бунама. Током тих ратова он је неколико пута губио власт у Шведској. 1084. године збацио га је Свен Жртвоватељ, али се он 1087. године вратио на престо и владао до смрти.
На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја. Тада је било крупних и ситних земљопоседника, али су сви они имали исти општи положај и били су сви без разлике обавезни да се одазову краљевом позиву за рат [1].
У име хришћанства Инге је водио не само политику потчињавања шведског сељаштва, већ је и почео политику спољних освајања [2]. Његови освајачки походи ка истоку били су усмерени на Неву. Али, његове освајачке тежње наишле су на одлучан отпор од стране Карелаца и Руса [3].
Међутим, укупно гледано, изгледа да феудални систем није био доминантан у Шведској. Тамо су постојали племићи који су држали феуде, али је племство као целина своју моћ црпло из алодијалних земаља. Војна служба коју су племићи били дужни да врше и употреба страних титула као што је барон, витез и штитоноша, пружили су лажну феудалну представу друштва које у суштини то није било. Одсуство властеоског система било је још упадљивије. Феудалци и племићи нису имали право суђења, осима ако се не би десило да држе као феуд неку службу у краљевској управи; ипак право суђења било је признато као јавна служба тако да није било везано са поседовање земље. Мада је црква, заједно са племством, уживала право пореског имунитета, прелатски поседи нису имали статус феуда [4].
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 2. Стенкил | ||||||||||||||||
| 1. Инге Старији | ||||||||||||||||
| 3. Ingamoder | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 321.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 322.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
| Мунсјо (970–1060) |  | |
|---|---|---|
| Стенкил (1060−1130) | ||
| Сверкер и Ерик (1130–1250) | ||
| Бјелбо (1229−1234, 1248/1250−1318 & 1319−1364) | ||
| Мекленбург (1364−1389) | ||
| Калмарска унија, краљеви и регенти (1387–1523) | Маргарета I • Ерик Померански • Енгелбрект Енгелбректсон • Ерик Померански • Енгелбрект Енгелбректсон • Ерик Померански • Карл VIII • Кристофер • Бенгт Јенсон & Нилс Јенсон • Карл VIII • Јенс Бенгтсон & Ерик Акселсон • Кристијан I • Карл VIII • Кетил Карлсон • Јенс Бенгтсон • Ерик Акселсон • Карл VIII • Стен Стуре Старији • Сванте Нилсон • Ерик Троле • Стен Стуре Млађи • Кристијан II • Густаф I Ваза | |
| Васа (1523–1654) | ||
| Пфалц-Цвајбрикен (1654–1720) | ||
| Хесен (1720−1751) | ||
| Холштајн-Готорп (1751−1818) | ||
| Бернадот (1818−) | ||
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
