Пређи на садржај

Елизабета од Јорка

С Википедије, слободне енциклопедије
Елизабета од Јорка
Копија портрета Елизабете од Јорка из 15. века, израђена у 16. веку
Лични подаци
Датум рођења(1466-02-11)11. фебруар 1466.
Место рођењаЛондон, Краљевство Енглеска
Датум смрти11. фебруар 1503.(1503-02-11) (37 год.)
Место смртиЛондон, Краљевство Енглеска
Породица
СупружникХенри VII Тјудор
ПотомствоАртур Тјудор, Маргарита Тјудор, Хенри VIII Тјудор, Elizabeth Tudor, Мери Тјудор, војвоткиња од Сафока, Edmund Tudor, Duke of Somerset, Edward Tudor, Katherine Tudor
РодитељиЕдвард IV Јорк
Елизабета Вудвил
ДинастијаЈорк (по рођењу)
Тјудор (удајом)
ПретходникАна Невил
НаследникКатарина од Арагона

Потпис


Грб Елизабете од Јорка

Елизабета од Јорка (енгл. Elizabeth of York; Лондон, Енглеска, 11. фебруар 1466Лондон, Енглеска, 11. фебруар 1503) је била енглеска краљица, жена краља Хенрија Седмог Тјудора. Елизабета је била краљица у сваком смислу те речи: била је кћерка краља Едварда IV Јорка, сестра краља Едварда V Јорка, нећака краља Ричарда III, супруга краља Хенрија VII Тјудора, мајка краља Хенрија VIII Тјудора, а бака краљица Крваве Мери и Елизабете I и краља Едварда VI Тјудора.[1]

Рођена је у Вестминстеру, као прво дете краља Едварда IV и његове краљице, Елизабете Вудвил. С пет година верена је за домаћег племића, али је та веридба раскинута. Године 1475. њена рука понуђена је Шарлу, француском престолонаследнику. Понуду није прихватио Шарлов отац, краљ Луј XI.

Након смрти њеног оца трон је наследио њен брат, Едвард V. Малолетном краљу као лорд протектор служио је стриц Ричард, војвода од Глостера. Одмах након братове смрти Ричард је почео одвајати његову децу од породице Вудвил. Ричард је младог краља довео у Лондон Tауер, краљевску резиденцију у којој су монарси живели до тренутка крунисања, а затим је од бивше краљице добио дозволу да у Тауер усели и краљевог млађег брата, такође по имену Ричард. Након што је намамио обојицу браће у Тауер и ту их затворио, натерао је парламент да брак Едварда IV и Елизабете Вудвил прогласи незаконитим, будући да је Едвард IV наводно био ожењен у тренутку ступања у брак са Елизабет Вудвил. Тиме је збацио Едварда V, а његову браћу и сестре учинио неподобним наследницима. Себе је крунисао за краља, а недуго затим збачени краљ и његов брат су заувек нестали.

Елизабета је тако постала предмет династичких превирања. Кружиле су гласине да је Ричард желио да ожени Елизабету чим његова болесна жена Ана Невил умре. Нема преживјелих доказа да потврде постојање овога плана, иако су неки тврдили да су пронашла писма у којима Елизабета говори о плановима свога стрица. Постоји могућност да је гласине подстакла њена мајка, како би поставила своју кћерку на трон. Како овај план није успео, краљица мајка се окренула Маргарет Бофорт, мајци Хенрија Тјудора. Две жене су договориле брак између своје деце, под условом да Хенри збаци Ричарда. Овај би брак погодовао и Хенрију, будући да је он поседовао врло слабо династичко право путем своје мајке, док би сва деца коју му роди Елизабета наследила јако законско право на енглески престо.

Брак са краљем

[уреди | уреди извор]

Хенри је успио збацити Ричарда 22. августа 1485. године победом у бици на Босвортском пољу, постајући краљ Хенри VII Тјудор. Сада му се није журило оженити Елизабету, иако је то јавно обећао прије него је преузео пријестоље. Хенри је крунисан 30. августа као нежења, а венчање је и даље било одгађано. На крају га је Парламент, у име народа, присилио да одржи обећање. Венчање је одржано 18. јануара 1486. године, али Елизабета није крунисана све док није родила њихово прво дете, принца Артура, више од годину дана после. За свој мото Елизабета је изабрала слоган Понизна и пуна поштовања. Иако то не би било срамотно за краља, чини се да Хенри није никада имао љубавнице.

Хенри и Елизабета имали су осморо или седморо дјеце, од којих је четворо преживело детињство. Њене су кћери, Маргарета и Марија, обје постале краљице удавши се, једна за шкотског краља Џејмса IV, а друга за француског краља Луја XII. Најстарији син краљевског пара, престолонасљедник Артур, умро је недуго након што је оженио Катарину Арагонску, кћерку арагонског краља Фернанда II и кастиљске краљице Изабеле I.

Синовљева смрт је вероватно била разлог да Елизабета одлучи да затрудни још једном, како би осигурала будућност нове династије Тјудор. Та ју је трудноћа коштала живота; Елизабета је умрла је на свој 37. рођендан, девет дана након рођења и смрти њеног задњег детета.

Хенри VII Тјудор је био познат као штедљив краљ, али је својој жени приредио задивљујући погреб. Иако као младић није био превише одушевљен идејом да је ожени (оженио ју је да би ујединио династије Ланкастер и Јорк), остарели краљ је био тешко погођен Елизабетином смрћу. Није се поново женио, иако се на њега вршио притисак да то учини из политичких разлога. Елизабета од Јорка је сахрањена у Вестминстерској опатији, а касније је поред ње сахрањен и Хенри.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едмунд од Ланглија
 
 
 
 
 
 
 
8. Ричард од Конисбурга, 3. гроф од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
4. Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Роџер Мортимер, 4. гроф од Марча
 
 
 
 
 
 
 
9. Anne de Mortimer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Alianore Holland
 
 
 
 
 
 
 
2. Едвард IV Јорк
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John Neville, 3rd Baron Neville de Raby
 
 
 
 
 
 
 
10. Ралф де Невил, 1. гроф од Вестморланда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Maud Percy
 
 
 
 
 
 
 
5. Сесили Невил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
11. Џоан Бофорт, грофица од Вестморленда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Катарина Свинфорд
 
 
 
 
 
 
 
1. Елизабета од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. John Wydeville
 
 
 
 
 
 
 
12. Sir Richard Wydevill
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Isabel Gobion
 
 
 
 
 
 
 
6. Ричард Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Thomas Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
13. Joan Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Joan Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. John of Luxembourg, Lord of Beauvoir
 
 
 
 
 
 
 
14. Peter, Count of St. Pol, Brienne and Conversano
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret, Countess of Brienne
 
 
 
 
 
 
 
7. Жакота Луксембуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Francesco del Balzo, 1st Duke of Andria
 
 
 
 
 
 
 
15. Margaret de Baux
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sueva Orsini
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Elizabeth of York: a Tudor of rare talent”. History Extra. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)