Дреслеров синдром
Дреслеров синдром | |
---|---|
Латински | Syndroma Dressler |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | кардиологија |
МКБ-10 | I24.1 |
МКБ-9-CM | 411.0 |
DiseasesDB | 3947 |
Дреслеров синдром представља скуп симптома који се јављају након инфаркта миокарда. У постинфарктном периоду може доћи до стварања антитела на антигене срчаног мишића.
Јавља се између прве и шесте недеље након акутног инфаркта миокарда и представља аутоимуни перикардитис, плеуритис или пнеумонитис. Болесник има повишену температуру и болове у грудима перикардијалног типа - бол локализован иза грудне кости, који се често шири у врат и леву лопатицу, има карактер стезања, појачава се при дубоком удисају, лежању на леђима, кашљању, окретању и сл.
Дијагноза и лечење
[уреди | уреди извор]Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, електрокардиограма, ултразвука срца, лабораторијских анализа и серолошких испитивања.
У терапији се примењују салицилати и/или глукокортикоиди. Антикоагулантна терапија се у том периоду не спроводи.
Извори
[уреди | уреди извор]- Дреслеров синдром, Приступљено 12. 11. 2010. на основу дозволе.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |