Пређи на садржај

Дизентерична амеба

С Википедије, слободне енциклопедије

Дизентерична амеба
Трофозоит Entamoeba histolytica
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Тип: Amoebozoa
Породица: Entamoebidae
Род: Entamoeba
Врста:
E. histolytica
Биномно име
Entamoeba histolytica
Schaudinn, 1903.

Дизентерична амеба (лат. Entamoeba histolytica) је анаеробна паразитска протиста, врста амебе из рода Entamoeba. Већином паразитира у приматима. Претпоставља се да је око 50 милиона људи заражено овим паразитом. И други сисари (попут паса и мачака) се могу инфицирати дизентеричном амебом, али се претпоставља да нису значајни преносиоци ове болести.

Активни стадијум дизентеричне амебе (трофозоит) постоји само у крајњем домаћину и у „свежем“ фецесу, док цисте успевају да преживе у води, влажном земљишту и храни. После ингестије (гутања) цисти, развија се стадијум трофозоита и узрокује инфекцију у дигестивном тракту.

Инфекција овом врстом амебе може довести до различитих болести, попут амебијазе, амебне дизентерије, или амебног апсцеса јетре. Симптоми инфекције укључују дизентерију, дијареју, губитак масе, несвестице, бол у стомаку и присуство амеба. Амебе се могу заривати у зид (епител) црева, узрокујући карактеристичне флашолике лезије, и потом доспети у крвоток. Путем крви, амебе доспевају до осталих виталних органа домаћина, најчешће до јетре и плућа, а понекад и до мозга или слезине.

Дизентерична амеба је слична осталим цревним амебама, нарочито интестиналним коменсалима из истог рода (Entamoeba), те сâм микроскопски преглед није довољан за разликовање врста и установљавање инфекције. Понекад се у цитоплазми дизентеричних амеба могу видети ингестована црвена крвна зрнца.

Особине врсте и паразитске манифестације

[уреди | уреди извор]
врста Entamoeba histolytica
узрочник болести: амебијаза; амебна дизентерија; екстраинтестинална амебијаза, акутни амебни хепатитис; плеуропулмонална амебијаза; амебијаза коже
инфективни стадијум циста
крајњи домаћин човек
начин заражавања преко уста (орално)
налин трансмисије ингестија (гутање) старе цисте у зараженој храни или води
станиште танко и дебело црево
патогени стадијум трофозоит
начин кретања псеудоподије
покрети активни, прогресивни и усмерени
једро изглед „Ring and dot" (прстен и тачка): периферни хроматин и сентрални кариосом
размножавање митотичка бинарна фисија
патогенеза литичка некроза (налик на флашолике рупе у пресецима гастоинтестиналног тракта
начини стварања цисте (инцистирање) заштитни и репродуктивни
дијагностика у лабораторији најчешће директним размазом столице (DFS) и бојењем (не омогућава детерминацију до нивоа врсте); ензим-имуноесеј (EIA); индиркетна хемаглутинација (IHA); антигенска детекција моноклоналних антителима; PCR за детерминацију врсте. Узгајање у култури: узорци столице на Робинсцоноцом или Џонсовом медијуму
стадијум трофозоита
дијагностички карактери ингестовани еритроцити; јасно одвојено једро
стадијум цисте
хроматоидно тело телашца у облику цигарâ (изграђена од кристализованих рибозома)
број једара 1 у раним фазама, 4 у старим цистама
дијагностички карактери „Ring and dot“ изглед једра, хроматоидно тело у цитоплазми