Пређи на садржај

Дачани

С Википедије, слободне енциклопедије
Мраморна статуа Дачијанског ратника над Константиновом славолуку у Риму.[1]

Дачани или, по традиционалном латинском изговору Даки (Daci; антички грчки: Δάκοι, Δάοι, Δάκαι),[2][3] су трачка[4][5][6] племена настањена претежно на подручју данашњих држава Румунија и Молдавија. Дачани, заједно са осталим Трачанима, припадају трачко-илирској грани Индоевропљана. Савремени Молдавци и Румуни њиховог су порекла. Подручје старе Дакије било је пространије од данашње Румуније. Разна дачка племена ујединила су се око 60. п. н. е. Рим ово подручје осваја од 101107. године, у доба цара Трајана, који је водио два дачка рата: Први дачки рат и Други дачки рат.

Имена (Гети и Дачани)

[уреди | уреди извор]

Кроз историју везану уз Румунију јављају се често два имена, то су Дачани и Гети , имена која могуће означавају исти народ, али и не мора бити, па постоји сумња да су Гети један њихов део. На картама се налазе имена оба племена, а данашњи их историчари често називају Гето-Дачани. Име Getae јавља се већ у 9 веку п. н. е. па до 2. века нове ере. Назив Дачани јавља се код Римљана и много је млађи, негде почетком 1. или 2. век п. н. е., па до 2. века нове ере.

Територија

[уреди | уреди извор]
Дакија 82. п. н. е.

Дачани су настањивали подручје које је граничило рекама Тиса и Дњестар, Старом Планином (Балкан) и Црним морем. Овај њихов крај називан је 'карпарско-дунавским' подручјем јер је укључивао Карпатске планине и доњи ток Дунава.

Праисторија

[уреди | уреди извор]

Индоевропљани, којима сви Трачани припадају заједно са Илирима, мигрирају са степа северно од Црног мора и заузимају цело подручје Европе. Придошлице асимилирају у прастановнике и намећу индоевропски језик. Након процеса сепарације и индивидуализације настају нови народи као што су Хелени (Грци), Италици, Келти, Германи, Илири и разне словенске групе. Дачани су такође један такав народ који се комплетно индивидуализовао на Карпатско-Дунавском територији почетком Гвозденог доба, то јест у 9. веку п. н. е.

Трачани и Дачани

[уреди | уреди извор]

Дачани се најчешће сматрају северном граном Трачана. Ова чињеница темељи се на неколико старогрчких текстова. Када су древни Грци који су своје северне суседе звали Трачанима, срели Гете, установили су да су у питању језик и обичаји сродни Трачанима, записали су их као трачанско племе. О језику Трачана и Дачана зна се мало. Што се тиче локације Трачана они су настањивали подручје између реке Вардар, Старе планине, и Егејског, Мраморног и Црног мора. Језици им вероватно нису били исти, тек сродни, што су били и по обичајима. Овакав случај не би био редак, у ствари веома је чест, а узрок му лежи у миграцијама и контактима са другим језичним и културним заједницама.

Сусрет са Персијанцима и обичаји

[уреди | уреди извор]

Веома важне податке о Гетима налазимо код Херодота. Они се спомињу приликом похода Дарија I против Скита, збило се то 514. п. н. е. Дарије I велики краљ Персијанаца, организовао је велику казнену експедицију против Скита. Прешао је Босфор са великом војском и наставио свој пут на север. На свом путу наилази на Трачане које покорава без борбе. Успротивише му се тек Гети које је Дарије ипак поразио. Херодот нам о Гетима надаље говори да узгајају конопљу од које производе своју одећу, а њихову земљу (Дакија) назива 'земљом меда'. Гети су били велики узгајивачи пчела.

Списак племена

[уреди | уреди извор]
Власи - романизовани потомци Дачана на подручју данашње Румуније, 6-8. век
  • Albocenses -
  • Anarti -
  • Apuli – средишња Трансилванија. Средиште им је било Apulum (Piatra Craivii)
  • Biephi -
  • Buridavenses – северна Молдавија.
  • Calipizi – Између Дњестра и Буга.
  • Carpi – Источно од Карпата и западно од Дњестра. По њима су Карпати добили име.
  • Caucoenses -
  • Ciagisi -
  • Costoboci – Подручје савремене Украјине и Молдавије (североисточна Дакија).
  • Cotenses -
  • Crobobizi – Добруџа.
  • Keiasigi - У Трансилванији.
  • Piephigi – Молдавија
  • Potulatenses -
  • Predavenses -
  • Ratacenses -
  • Saldenses – Банат и Крисана у Румунији.
  • Sienses -
  • Suci – код ушћа Олта.
  • Teurisci -
  • Trizi.- Добруџа
  • Tyragetae – на ушћу Дњестра.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Westropp 2003, стр. 104.
  2. ^ Strabo & 20 AD, VII 3,12.
  3. ^ Dionysius Periegetes, Graece et Latine, Volume 1, Libraria Weidannia, 1828, p. 145.
  4. ^ „Dacia”. Encyclopædia Britannica Online. 30. 5. 2023. Приступљено 16. 8. 2018. „The Dacians were of Thracian stock and, among the Thracian successor peoples in the region, were most akin to the Getae. (Indeed, the similarities between the groups led the Greek historian Herodotus to label both as Getae, while the Romans referred to all these populations as Dacians.) 
  5. ^ „Romania: The Dacians”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 16. 8. 2018. 
  6. ^ Waldman, Carl; Mason, Catherine (2006). Encyclopedia of European Peoples. Infobase Publishing. стр. 205. ISBN 1438129181. „The Dacians were a people of present-day Romania, a subgroup of THRACIANS, who had significant contacts with the ROMANS from the mid-second century B.C.E . to the late third century C.E . 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Appian (165). Historia Romana [Roman History] (на језику: Ancient Greek). 
  • Dio, Cassius (2008). Rome. Volume 3 (of 6). Echo Library. ISBN 978-1-4068-2644-9. 
  • Cassius, Dio Cocceianus; Cary, Earnest; Foster, Herbert Baldwin (1968). Dio's Roman history, volume 8. W. Heinemann. 
  • Herodotus (c. 440 BC). Histories (на језику: Ancient Greek).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Pliny (the Elder); Rackham, Harris (1971). Pliny Natural History, Volume 2. Harvard University Press. 
  • Strabo (c. 20 AD). Geographica [Geography] (на језику: Ancient Greek).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Strabo; Jones, Horace Leonard; Sterrett, John Robert (1967). The geography of Strabo. Harvard University Press. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]