Гларус
Гларус нем. Glarus | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Швајцарска |
Кантон | Гларус |
Становништво | |
Становништво | |
— | 5.892 (2.008) |
— густина | 85 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 01′ С; 9° 02′ И / 47.02° С; 9.04° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 472 m |
Површина | 69,23 km2 |
Поштански број | 8750 |
Веб-сајт | |
www.glarus.ch |
Гларус (нем. Glarus) је град у источној Швајцарској. Гларус је главни град истоименог кантона Гларус, као и његово највеће насеље.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Гларус се налази у источном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 80 км југоисточно.
Рељеф: Гларус се налази у омањој долини реке Линт. Окружење града је изразито планинско - град окружују високи Гларуски Алпи.
Клима: Клима у Гларусу је умерено континентална.
Воде: Кроз западни обод Гларуса протиче река Линт, која дели град на већи, западни и мањи, источни део.
Историја
[уреди | уреди извор]Гларус се први пут помиње 1178. г. 1419. године насеље постало средиште долине Линт, која је данас окосница кантона.
У 18. и 19. веку долина је почела добијати индустријске погоне. Међутим, 1861. године већи део града је прогутао пожар, после чега је град обновљен у савременом духу, ортогоналне мреже правилних и широких улица.
У Гларусу је 1864. године доведено прво правило у Европи које каже да ниједан радник не сме да ради више од 12 сати на дан. Током 19. века Гларус се почиње брже развијати и јачати економски. Тада град добија одлике значајнијег насеља. Ово благостање се задржало до дан-данас.
Становништво
[уреди | уреди извор]2008. године Гларус је имао нешто мање од 6.000 становника. Од тога приближно 23,7% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Гларуса чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 86,0% градског становништва, а прате га италијански (4,8%) и албански језик (2,6%).
Вероисповест: Месни Немци су од 16. века протестанти. Они су и данас претежно становништво - 45,4%, али се последњих деценија увећао удео римокатолика - 37,7%.
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Градски трг
-
Градска црква у неороманици
-
Здање кантоналне управе
-
Железничка станица