Пређи на садржај

Вестијарити

С Википедије, слободне енциклопедије

Вестијарити (грч. βεστιαρῖται, у једнини-βεστιαρίτης) су били царски телохранитељи и порески чиновници у Византији од 11. до 15. века.

Историја и функција

[уреди | уреди извор]

Први познати вестијарит, Јован Иберицес, помиње се 1049. Као што им име каже, првобитно су служили као стражари у вестијарију - царској гардероби и ризници.[1] Од 1080. помињу се унутрашњи или дворски вестијарити (грч. esō/oikeioi vestiaritai) и спољни вестијарити (грч. exō vestiaritai), који су вероватно припадали државној благајни (грч. basilikon vestiarion).[2] Постепено, они су заменили друге гардијске јединице које су цареви држали у Цариграду, и постали цареви најповерљивији службеници. Принцеза Ана Комнина пише да су они дворани најближи цару.[1] Са кризом византијске војске око 1070. од њих је формиран и стални пук дворске гарде, који је служио напоредо са варјашком гардом у војсци Комнина.[2][3]

Вестијарити се помињу све до 1387, али су вероватно постојали до краја Царства, пошто се њихов заповедник, протовестијарит (грч. πρωτοβεστιαρίτης) [а] Георгије Сфранцес[б], помиње 1451.[2]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Титула коју никако не треба мешати са старијом и значајнијом функцијом протовестијара.
  2. ^ Чувени историчар који је дао најтачнији опис пада Цариграда 1453.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. 1991. стр. 2163. ISBN 0195046528. 
  2. ^ а б в Oikonomides, Nicolas (1976). Travaux et Mémoires 6 (на језику: French). Paris: E. de Boccard. стр. 129—130. 
  3. ^ Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. стр. 271. ISBN 0-8122-1620-2. 

Литература

[уреди | уреди извор]