Пређи на садржај

Ваздухопловно ратовање

С Википедије, слободне енциклопедије

Ваздухопловно ратовање (енгл. Aerial warfare) је употреба војних авиона и других летећих машина у ратовању, као и борбу против њих.[1] Ваздухопловно ратовање укључује:

  • бомбардере који нападају непријатељске објекте, концентрацију непријатељских трупа или стратешке циљеве;
  • ловачке авионе који се боре за контролу ваздушног простора;
  • јуришни авион који се уско усмерава на копнену ваздушну подршку;
  • морнаричку авијацију која лети против поморских и оближњих копнених циљева;
  • једрилице, хеликоптере и друге летелице за превоз ваздушних снага попут падобранаца;
  • ваздушни танкери за допуну горива за продужење времена рада или домета;
  • војне транспортне летелице за премештање терета и особља.[2]

Историјски гледано, војне летелице су укључивале балоне лакше од ваздуха који су носили артиљеријске посматраче; ваздушнe бродовe лакше од ваздуха за бомбардовање градова; разне врсте ваздухоплова за извиђање, надзор и рано упозоравање који носе посматраче, камере и радарску опрему; торпедне бомбардере за напад на непријатељске бродове, и војне спасилачке летелице за спас оборених авијатичара. Модерно ваздухоплово ратовање укључује ракете и беспилотне летелице,[3][4] као и ПВО којом копнене снаге одговарају на непријатељске ваздушне активности.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја ратног ваздухопловства започела је у древна времена, употребом змајева у древној Кини. У трећем веку је ваздухопловство је напредовало до ступња балонског ратовања.[5][6]

Авиони су коришћени у ратне сврхе почев од 1911. године, прво за ваздухопловно извиђање, а затим за ваздушне борбе с циљем обарања непријатељских извиђачких авиона. Авиони су наставили да извршавају ове улоге и током Првог светског рата, кад се такође појавила употреба авиона и цепелина за стратешко бомбардовање.

За време Другог светског рата, повећала се употреба стратешког бомбардовања, а дошло је и до увођења ваздушних снага, пројектила и ране прецизно навођене муниције.

Балистичке ракете постале су од кључног значаја током Hладног рата. Оне су биле наоружане нуклеарним бојевим главама, а Сједињене Државе и Совјетски Савез их су складиштиле у великим количинама како би се међусобно одвратиле од употребе. Први војни сателити су коришћени за извиђање током педесетих година прошлог века, а њихова употреба је напредовала до светских комуникационих и информационих система који подржавају глобално дистрибуиране војне кориснике са обавештајним подацима из орбите.

Ваздушно извиђање

[уреди | уреди извор]

Ваздушно извиђање је извиђање у војне или стратешке сврхе које се спроводи коришћењем извиђачких авиона. Ова улога може да испуни низ захтева, укључујући прикупљање обавештајних података у виду слика, посматрање непријатељских маневара и уочавање артиљерије.[7][8]

Ваздушно борбено маневрисање

[уреди | уреди извор]

Ваздушно борбено маневрисање је тактичка уметност кретања, окретања и постављања борбеног авиона како би се постигао положај са којег се може извршити напад на други авион. То се ослања на офанзивно и дефанзивно основно маневрисање ловаца (BFM) да би се стекла предност над противником из ваздуха.[9][10][9][11]

Стратешко бомбардовање

[уреди | уреди извор]

Стратешко бомбардовање је војна стратегија која се користи у тоталном рату са циљем да се порази непријатељ уништавањем његовог морала или економске способности да производе и транспортују материјал до попришта војних операција, или обоје. Оно је систематски организован и изведен напад из ваздуха који може да користи стратешке бомбардере, ракете дугог или средњег домета или нуклеарно наоружане ловачке бомбардере за напад на циљеве за које се сматра да су од виталног значаја за способност непријатеља за вођење рата.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hearne, R. P. (1909). Aerial Warfare. London: John Lane. Приступљено 2. 6. 2012. 
  2. ^ See John Andreas Olsen, ed., A History of Air Warfare (2010) for global coverage since 1900.
  3. ^ „072309kp1.pdf” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 4. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  4. ^ „Drone Planes: Are Fighter Pilots Obsolete?”. ABC News. 24. 7. 2009. Архивирано из оригинала 26. 3. 2018. г. 
  5. ^ "Encyclopedia of War Machines" edited by Daniel Bowen.
  6. ^ Fitzgerald, W. G. (јул 1905). „War Balloons of To-Day”. The World To-Day. Chicago, IL: The World To-Day Company. IX (7): 740—756. Приступљено 2. 6. 2012. 
  7. ^ Gasparre, Richard (25. 1. 2008). „The U.S. and Unmanned Flight: Part 1”. airforce-technology.com. Приступљено 13. 3. 2009. 
  8. ^ Fickes, Michael (1. 10. 2004). „Automated Eye In The Sky”. GovernmentSecurity.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2005. г. Приступљено 13. 3. 2009. 
  9. ^ а б "Basic Principles of BFM Архивирано 2011-08-05 на сајту Wayback Machine".
  10. ^ Sick's ACM School: Maneuvers Explained Архивирано 2009-08-31 на сајту Wayback Machine
  11. ^ „Advanced Combat Manoeuvres – Battleground Europe Wiki”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 16. 11. 2010. . Wiki.battlegroundeurope.com (2008-08-15)
  12. ^ Barrett Tillman (2014). Forgotten Fifteenth: The Daring Airmen Who Crippled Hitler's War Machine. Simon and Schuster. стр. 35. ISBN 978-1-62157-235-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]