Пређи на садржај

Боинг 707

С Википедије, слободне енциклопедије
Боинг 707

Боинг 707 (енгл. Boeing 707) је био први амерички млазни путнички авион. Боинг 707 се убраја у прву генерацију млазних путничких авиона, поред де Хевилендове Комете, Каравеле СЕ-210, Тупољева 104, Дагласа DC-8 и Конвејера 880. Иако није био први млазњак који је ушао у саобраћај 707 је био први који је постао комерцијално успешан.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Авион Боинг B-707 је у почетку био познат под именом Боинг 367-80. Боингу је требало мање од две године и 16 милиона долара да развије овај авион. Рад је започет 1952. а прототип је представљен јавности 14. маја 1954. Авион је први пут полетео 16. јула исте године.

За разлику од прототипа, труп серијског Боинга 707 је проширен за 15 cm како би на тај начин могло да се угради 6 седишта у једном реду. Боинг је задржао ту ширину трупа на свим својим ускотрупним авионима до данас: 727, 737 и 757 са изузетком 717.

Током представљања авиона ваздухопловству САД 6. августа 1955. Боингов тест-пилот Текс Џонстон је, на опште изненађење присутних, извео два окрета заредом од 360 степени у ваздуху на висини од 150 m. До данас ни један пилот то није покушао да изведе авионом те величине.

Авион је ушао у саобраћај 26. октобра 1958. за компанију Пан Ам на линији између Њујорка и Париза.

Боинг 707 је брзо постао најпопуларнији авион свога времена, за разлику од главног конкурента Дагласа DC-8. Произведено је 1010 примерака цивилне верзије када је производња обустављена 1978. и 820 војних (који носе ознаку КЦ/Ц-135) до 1991.

Мање од 40 авиона је остало у цивилној употреби данас.

Верзије:

  • 707-120 - оригинални 707 са JT3C моторима
  • 707-220 - истих димензија као и 707-120 али са јачим JT4A моторима, авион због велике потрошње није * наишао на велико интересовање компанија, само 5 је произведено
  • 707-320 - са 2 m дужим труп и већим крилима и JT4A моторима, а постојале су и подверзије -320B са JT3D моторима и -320C са великим вратима за терет
  • 707-420 - истих димензија као и 707-320 али са британским Ролс-Ројс Conway моторима
  • 720 (707-020) - краћи труп, једноставнија крила, лакши и бржи од осталих 707 и има већи долет

Спецификације:

720
707-120
707-130
Капацитет
(2 класе)
112
110
147
Капацитет
(1 класа)
165
179
189
Максимална тежина
106,140 kg
116.570 kg
151.320 kg
Тежина празан
51,203 kg
55.580 kg
66.406 kg
Долет
8,428 km
6.820 km
6.920 km
Брзина
1009 km/h
897 km/h
974 km/h
Дужина
41,68 m
44,07 m
46,61 m
Распон крила
39,88 m
39,90 m
44,42 m
Висина
12,66 m
12,93 m
12,93 m

Авион Боинг 707 у Југославији

[уреди | уреди извор]
Боинг B-707 JAT-a.

У Југославији се Боинг 707 почео користити релативно касно у односу на његову увођење у оперативну употребу у ваздушном саобраћају у свету (1958. год.). Наиме ЈАТ (Југословенски Аеротранспорт) је свој први боинг 707 серије 320 са појачаним моторима набавио тек почетком 1970. Тада је почео са организовањем интензивног интерконтиненталног чартер саобраћаја као припреме за отварање редовних интерконтиненталних линија. У периоду пре тога ЈАТ је спорадично обављао интерконтинентални чартер саобраћај користећи авионе из своје флоте (Даглас DC-6 и Иљушин Ил-18) и изнајмљујући авионе других компанија. Тако су 1969. године организовани чартер летови за Канаду изнајмљеним авионима Конвер Коронада 880.

За увођење редовнијег чартер или линијског превоза ЈАТ је морао да купи или на дуже време изнајми адекватан авион, а то је у то време био B-707. Да би се организационо припремио за ове послове ЈАТ 1969. године формира чартер компанију (ООУР) "Ер Југославија" (Air Yugoslavia). Прва два боинга B-707 (YU-AGE и YU-AGG), ЈАТ је изнајмио од компаније PIA (Pakistan International Airlines) 18.05.1970. године, а већ 10. јуна 1970. отворио линију за Аустралију а 19. јуна 1970. линију за Канаду. У току исте године организовано је и неколико летова за САД. Следећа два авиона истог типа ЈАТ купује од компаније NWA (Northwest Airlines), које укључује у саобраћај априла месеца 1974. године, а од Пакистанаца откупљује изнајмљене авионе 1975. године. Овим авионима је ЈАТ одржавао бројне чартер и редовне интерконтиненталне линије све до доласка нових DC-10 (1978).

Авиони DC-10 су постепено потискивали боинге B-707 са интерконтиненталних линија па су они коришћени на евромедитеранским линијама. Последњих неколико година пре искључења, ове авионе је ЈАТ користио као карго за превоз терета. У периоду од 1970. па до новембра 1986. када је донета одлука да се из економских разлога из флоте ЈАТ-а искључе авиони B-707, кроз флоту ЈАТ-а је прошло 8 авиона овог типа.

Један авион Боинг Б-707 се налазио у поседу РВ и ПВО Југословенске народне армије у периоду од 1991. до 1997. године. Авион је био власништво угандске компаније Uganda Airlines и ухваћен је у шверцу оружја за хрватске сепаратисте. Антон Кикаш, хрватски емигрант из Торонта је у пролеће 1991. покренуо акцију скупљања добротворних прилога за одбрану Хрватске, са намером да за те паре купи оружје. Новац је пребацио у Јужну Африку и тамо купио 600 пушака Р-4 (јужноафричка верзија израелске пушке Галил), милион и по комада муниције 5,56 X 45 mm НАТО и 1500 тромблонских граната. Августа месеца 1991. године изнајмио авион Боинг 707 (карго верзија) угандских ознака и посаде, и заједно је са товаром и документацијом (декларација тракторски делови) летео за Хрватску како би то оружје предао хрватским сепаратистима кршећи ембарго УН-а. План лета тог авиона предвиђао је слетање на љубљански аеродром Брник из смера Аустрије, избегавајући југословенски ваздушни простор. Међутим, уместо да настави преко северне Италије у Аустрију, авион је скренут преко Јадрана ка аеродрому у Загребу, под изговором да је у Љубљани лоше време. Над Јадраном су га сачекали југословенски ловци и допратили до Загреба, где су на аеродрому Плесо чекали припадници 63. падобранске бригаде ЈНА. Антон Кикаш је ухапшен, а авион и товар заплењени.

Заплењени авион Б-707 је додељен ЈНА на коришћење и добио је војну ознаку 73 601 (популарно су га звали "Кикаш" према власнику заплењеног оружја), а одиграо је значајну улогу у југословенским збивањима од 1991. до 1997. године. Учествовао је у транспорту опреме и јединица ЈНА са блокираних аеродрома у Хрватској и БиХ, а најзначајнију улогу је одиграо у ваздушном мосту између Сарајева и Београда када је око 40.000 цивила, углавном Срба и Јевреја, транспортовано из Сарајева уочи избијања сукоба у грађанском рату у Босни и Херцеговини. Авионом је управљала посада ЈАТ-а под командом капетана Стеве Попова која је мобилисана као резервни састав ЈНА.

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Боинг 707 на Викимедијиној остави.
Хронологија производње авиона Боинг 7x7, 1955—данас
1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2
Боинг 717 (MD-95)
Боинг 737 Original Боинг 737 Classic Боинг 737 NG 737 MAX
Боинг 727
Боинг 720 Боинг 757
Боинг 707 Боинг 767
Боинг 787
Боинг 777 777X
Боинг 747 (Боинг 747SP) Боинг 747-400 747-8
  = Узак труп   = Широк труп
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_707&oldid=27839413”