Пређи на садржај

Андроцид

С Википедије, слободне енциклопедије
У библијском наративу Покољ младенаца, мушкарци млађи од две године бирани су да буду погубљени од стране државе.

Андроцид се односи на систематско убијање мушкараца, дечака или мушкараца уопште. Широм света, мушкарци чине 79% од неконфликтних убистава[1] и већину убистава у директним сукобима.[2]

Лексикологија

[уреди | уреди извор]

Андроцид је координатни израз за фемицид и хипоним за родно убиство.[3] Етимолошки корен хибридне речи потиче од комбинације грчког префикса андро што значи „човек“ или дечак, [4] са латинским суфиксом циде, што значи убијање.[5]

У проактивном сценарију људских друштава, андроцид може бити намеран циљ, можда да се деградирају офанзивне способности противника.[6] У пасивнијем сценарију, андроцид се пореди са мизандријом када друштво уопште учествује у или дозвољава ефективно изрицање смртне казне значајном броју мушкараца и дечака, као резултат регрутације на војну службу.[7] Андроцидни анимозитет према мушкарцима може бити последица ривалства, перцепције изазова њиховој доминацији или комбинације то двоје.[8] Неке организације које су критичне према феминизму, као и неки издавачи, тврде да је напад на мушкарце савремено питање у рату. [9] Андроцид је такође био обележје књижевности у древној грчкој митологији[10] и у хипотетичким ситуацијама у којима постоји неслога између полова.[11]

Ратовање

[уреди | уреди извор]

Генерално, војне службе ће присилно регрутовати мушкарце да се боре у рату, што неизбежно доводи до великих мушких жртава када се суоче са мушкарцима на противничкој страни.[7] Неборци чине већину жртава у масовним убиствима у рату.[12] Gendercide Watch, независна група за људска права, документује више родних убистава почињених над мушкарцима: кампања Анфал (ирачки Курдистан), 1988.[13]геноцид над Јерменима, 1915–17.[14]Руанда, 1994. године.[15] Ова пракса се дешава јер војници виде супротстављене мушкарце, борбене или друге, као ривале и претњу њиховој супериорности. Алтернативно, они се плаше да ће ови људи покушати да узврате и убију их из више разлога, укључујући самоодбрану.[8] Године 1211. Џингис-кан је планирао масовно убијање мушкараца у знак одмазде за побуну против његове ћерке Алахаи Бекхи, све док га она није убедила да казни само убице њеног мужа, што је догађај који је изазвао побуну.

Што се тиче биљака, андроцид се може односити на напоре да се усмери опрашивање путем емаскулације одређених усева.[16]

Анфалски геноцид

[уреди | уреди извор]

Геноцид у Анфалу је био геноцид у којем је убијено између 50.000 и 182.000 Курда и хиљаде Асираца у завршној фази иранско-ирачког рата. Ово дело почињено током кампање Анфал предводио је Али Хасан ал-Маџид, по наређењу председника Садама Хусеина. Анфал, који је званично основан 1988. године, имао је осам етапа у шест географских области. Свака етапа је пратила исте шаблоне, усмеравајући цивиле до тачака близу главног пута, где су их дочекале снаге џаша и транспортоване до привремених мјеста окупљања где су потом подијељени у три групе: тинејџери и мушкарци, жене и дјеца, и старије особе. Мушкарци и тинејџери никада више нису били виђени. Док су жене, сва деца и старци оба пола слани у логоре, мушкарци су одмах скинути одећу, само носили шарвал, и погубљени.[17] Многи курдски мушкарци и дечаци су убијени како би се смањила могућност да се икада узврате. Мушкарци убијају друге мушкарце да би стабилизовали своје домене и одбили нападе.[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gibbons, Jonathan (2013). „Global Study on Homicide” (PDF). www.unodc.org. United National Office of Drugs and Crime (Vienna). 
  2. ^ Ormhaug, Christin (2009). „Armed conflict deaths disaggregated by gender”. www.prio.org. International Peace Research Institute (Oslo). 
  3. ^ Welsh, EE (2012). Establishing Difference: The Gendering and Racialization of Power in Genocide (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 05. 2019. г. Приступљено 03. 07. 2022. 
  4. ^ Danner, Horace (2013). A Thesaurus of Medical Word Roots. стр. 17. 
  5. ^ Green, Tamara (2014). The Greek & Latin Roots of English. стр. 51. 
  6. ^ Synnott, Anthony (2012). Re-Thinking Men: Heroes, Villains and Victims. ISBN 9781409491958. 
  7. ^ а б Nathanson, Paul (2015). Replacing Misandry: A Revolutionary History of Men. „without referring to the androcide of course that many societies have imposed at a later stage of the life cycle in the form of military conscription 
  8. ^ а б Srivastava, U.S. (1980). Golden jubilee commemoration volume, 1980. стр. 51. 
  9. ^ Nathanson, Paul (2006). Legalizing Misandry: From Public Shame to Systemic Discrimination Against Men. стр. 154. 
  10. ^ Skempis, Marios (2014). Geography, Topography, Landscape: Configurations of Space in Greek and Roman Epic. стр. 172. 
  11. ^ Morgan, Robin (1977). Going Too Far: The Personal Chronicle of a Feminist. стр. 3. 
  12. ^ HSR (2005), "Assault on the vulnerable", in HSR, ур. (2005). Human security report 2005: war and peace in the 21st century. New York Oxford: Published for the Human Security Center, University if British Columbia, Canada by Oxford University Press. стр. 111. ISBN 9780195307399.  Citing Jones (2000), "Gendercide and genocide Архивирано 2018-06-18 на сајту Wayback Machine" p. 186.
  13. ^ „Case Study: The Anfal Campaign (Iraqi Kurdistan), 1988”. gendercide.org. Gendercide Watch. Архивирано из оригинала 2015-05-13. г. Приступљено 2020-02-03. 
  14. ^ „Case Study: The Armenian Genocide, 1915–17”. gendercide.org. Gendercide Watch. Архивирано из оригинала 2015-06-29. г. Приступљено 2020-02-03. 
  15. ^ „Case Study: Genocide in Rwanda, 1994”. gendercide.org. Gendercide Watch. Архивирано из оригинала 2015-06-29. г. Приступљено 2020-02-03. 
  16. ^ Verma, MM (1978). „Ethrel-a male gametocide that can replace the male sterility genes in barley”. Euphytica. 27 (3): 865—868. doi:10.1007/BF00023727. 
  17. ^ Lemarchand René, Choman Hardi. Forgotten Genocides: Oblivion, Denial, and Memory. University of Pennsylvania Press, 2013
  18. ^ Paul Nathanson; Katherine K. Young (2015). "Replacing Misandry". MQUP, JSTOT.