Пређи на садржај

Анатолије Лаодикијски

С Википедије, слободне енциклопедије
Анатолије Лаодикијски
Лични подаци
Датум рођењаIII век око 250'
Место рођењаАлександрија,
Датум смрти283.
Место смртиЛатакија, Сирија,
Филозофски рад
Интересовањасвештеник, филозоф, математичар, професор, епископ

Анатолије Лаодикијски (грч. Ανατολιος Λαοδικειας, Анатолије Александријски; прва половина 3. века, Александрија - 3. јул 283) - православни епископ Лаодикије, философ из Александрије, научник и политичар. Поштован је као светитељ и у православној и у католичкој традицији. Дан сећања - 3. јул. Назван Лаодикијским од стране становника града Лаодикије током његовог путовања тамо.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Анатолије је рођен у Александрији у Египту. И пре него што је Анатолије проглашен за светитеља Цркве, уживао је висок ауторитет у научним круговима Александрије. Стекао је одлично образовање из геометрије, аритметике, физике, реторике, дијалектике и астрономије. Према Јевсевије Цезарејском, Анатолије се сматрао изузетним представником Аристотелове филозофске школе у ​​Александрији[1].

Написао је десет књига „Увод у аритметику“, као и друга дела. Правила о Ускрсу, као и једно од првих ускршњих посланица, саставио је на основу 19-годишњег циклуса. Анатолијева дела објављена су у 10. тому Патрологиӕ Грӕца[2]: то су сачувани фрагменти из дела „Увод у аритметику”, као и дела „Правило Ускрса”. У свом есеју „Правило Ускрса“ Анатолије објашњава принцип прослављања старозаветног Васкрса: после равнодневице и пуног месеца (одломак из овог дела цитиран је у 7. књизи Црквена историја од Јевсевија Кесаријског); Занимљиво је да се у њему Анатолије позива на Књигу Еноха[3] да би израчунао датум Васкрса. У Првој књизи Еноховој, у њеном 14. поглављу, лунарни и соларни циклуси се заправо упоређују.

Анатолиј се доказао не само као научник, већ и као политичар и јавна личност. Јевсевије Кесаријски јавља да се свети Анатолије за време устанка нашао у Александрији. Римљани су опседали тај део града који се звао Брусијум, а људи су почели да гладују. Свети Анатолије је преговарао са Римљанима, и они су пристали да пусте болеснике, старце, жене и децу, након чега су се побуњеници предали.

Током путовања у Лаодикију, Анатолија су локални становници прогласили епископом тога града.

  1. ^ Eusebius Caesariensis: Historia ecclesiastica, BOP Books, 2023, ISBN 978-3-03917-072-2, Приступљено 2024-07-09 
  2. ^ Migne, Jacques-Paul (1857). Patrologiae cursus completus, series graeca (на језику: латински). 
  3. ^ „3. О небесных светилах | Вероучение, Библия, Ветхий Завет, Апокрифы, Книга Еноха | Чхонильгук (천일국)”. cheonilguk.ru. Приступљено 2024-07-09.