Џек Николсон
Џон Џозеф „Џек“ Николсон (енгл. John Joseph "Jack" Nicholson; Нептун Сити, 22. април 1937) амерички је филмски глумац, режисер, сценариста и продуцент.[1]
У почетку је глумио у нискобуџетним, углавном хорор филмовима. Из анонимности излази 1969. године након улоге провинцијског адвоката у филму Голи у седлу. Убрзо се намеће низом значајних улога типичних антагониста и неуротичних аутсајдера, те најувјерљивије тумачи бунтовне, неприлагођене и асоцијалне особе. Џек Николсон је иначе познат и као велики борац против насиља на филму.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Николсон је рођен 22. априла 1937. године у месту Нептун Сити у Њу Џерзију.[3][4][5] Његова мајка, Џун Франсес Николсон (1918—1963),[6][7] била је плесачица у локалном позоришту, која је чврсто веровала да ће под уметничким именом Џун Нилсон постићи значајну каријеру. Њени планови су се пореметили кад је остала трудна и због тога се 16. 10. 1936. године удала за колегу с посла, Доналда Фурсила (1909—1997).[8][9] Међутим, њихов брак је убрзо поништен, јер је Доналд Фурсило већ био ожењен. Премда је он признао дете и обавезао се да ће о њему водити бригу, умешала се Етел Николсон (1898—1970), бака с мајчине стране, захтевајући да се она настави да брине о унуку. Тако ће се, образложила је, њена кћи моћи посветити каријери од које су сви много очекивали. Џон Џозеф Николсон (1898—1955), деда славног глумца, потомак холандских досељеника, радио је у робној кући, и враћао се са посла углавном пијан. Родитељи тек рођеног дечака сложили су се с Етел Николсон, па је Џек добио презиме своје мајке и наставио с њом да живи у кући деде и бабе. Како се у том окружењу никада више није спомињало име Доналда Фурсила, Џек Николсон је одрастао у уверењу како су му деда и бака родитељи, а мајка — сестра.
Да парадокс буде већи, тек је новинар недељника Тајмс, који је 1974. године писао велики чланак о тада младом глумцу у успону, открио да му је жена за коју је веровао да му је сестра — заправо мајка.[10] Како су бака и мајка умрле много пре тога (1970. и 1963), више нико није могао да сведочи о томе, а Николсон није желио да разговара с новинаром.
Како је постајао славнији, тако је питање о његовом оцу побуђивало све више занимања. У разним нагађањима најдаље је отишао Патрик Макгилиган, који је 1995. године објавио књигу „Џеков живот”. Он је поставио тезу да је отац славног глумца могао бити и Еди Кинг (имигрант из Летоније, рођен као Едгар А. Киршфелд), управник позоришта у којем је радила Николсонова мајка.[11] Доналд Фурсило одмах је енергично отклонио такву могућност, те признао како је браком с Џун, додуше починио бигамију, али да очинство никада није порицао. Иако је у време изласка књиге постојала могућност да се очинство с великом сигурношћу утврди ДНК анализом, и тиме избегну сва даљња нагађања, Николсон је то категорично одбио. „Отац је особа која ти помаже док одрасташ, а не неко ко има исте спирале у генском коду”, објаснио је.
Награде
[уреди | уреди извор]Освојене награде
[уреди | уреди извор]- Награђен Оскаром као најбољи главни глумац у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, 1975. године
- Награђен Оскаром као најбољи главни глумац у филму Добро да боље не може бити, 1997. године
- Награђен Оскаром као најбољи споредни глумац у филму Време нежности, 1983. године
- Награђен Златним глобусом у категорији драме, као најбољи главни глумац у филму Кинеска четврт, 1975. године
- Награђен Златним глобусом у категорији драме, као најбољи главни глумац у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, 1976. године
- Награђен Златним глобусом у категорији драме, као најбољи главни глумац у филму Све о Шмиту, 2003. године
- Награђен Златним глобусом у категорији мјузикл или комедија, као најбољи главни глумац у филму Част Прицијевих, 1985. године
- Награђен Златним глобусом у категорији мјузикл или комедија, као најбољи главни глумац у филму Добро да боље не може бити, 1997. године
- Награђен Златним глобусом као најбољи споредни глумац у филму Време нежности, 1984. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи главни глумац у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, 1976. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи главни глумац у филму Кинеска четврт, 1974. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи главни глумац у филму The Last Detail, 1974. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи споредни глумац у филму Reds, 1982. године
Номинације
[уреди | уреди извор]- Номинован за Оскара као најбољи споредни глумац у филму Easy Rider, 1969. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Five Easy Pieces, 1970. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму The Last Detail, 1973. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Кинеска четврт, 1974. године
- Номинован за Оскара као најбољи споредни глумац у филму Reds, 1981. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Част Прицијевих, 1985. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Ironweed, 1987. године
- Номинован за Оскара као најбољи споредни глумац у филму Неколико добрих људи, 1992. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Све о Шмиту, 2002. године
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Џека Николсона
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
---|---|---|---|---|
1958. | The Cry Baby Killer | Џими Волас | ||
1960. | The Wild Ride | Џони Варон | ||
1960. | Too Soon to Love | Бади | ||
1960. | Мала продавница страве | The Little Shop of Horrors | Вилбур Форс | |
1960. | Studs Lonigan | Вири Рајли | ||
1962. | The Broken Land | Вил Броцијус | ||
1963. | The Raven | Рексфорд Бедло | ||
1963. | The Terror | наредник Андре Дувалијер | ||
1964. | Ensign Pulver | Долан | ||
1964. | Flight to Fury | Џеј Викем | ||
1964. | Back Door to Hell | Барнет | ||
1965. | Ride in the Whirlwind | Вес | ||
1967. | The Shooting | Били Спир | ||
1967. | Hells Angels on Wheels | песник | ||
1968. | Psych-Out | Стони | ||
1969. | Голи у седлу | Easy Rider | Џорџ Хансон | |
1970. | The Rebel Rousers | Бани | ||
1970. | On a Clear Day You Can See Forever | Тед Прингл | ||
1970. | Five Easy Pieces | Роберт Ероика Дјупеа | ||
1971. | Carnal Knowledge | Џонатан Ферст | ||
1971. | A Safe Place | Мич | ||
1972. | The King of Marvin Gardens | Дејвид Стеблер | ||
1973. | The Last Detail | Били Бедас Бадски | ||
1974. | Кинеска четврт | Chinatown | Џејк „Џеј-Џеј” Гитис | |
1975. | Professione: reporter | Дејвид Лок | ||
1975. | Tommy | А. Кваксон | ||
1975. | The Fortune | Оскар Саливан алијас Оскар Дикс | ||
1975. | Лет изнад кукавичјег гнезда | One Flew Over the Cuckoo's Nest | Рендл Патрик Макмарфи | |
1976. | Двобој на Мисурију | The Missouri Breaks | Том Логан | |
1976. | The Last Tycoon | Бример | ||
1978. | Идемо на југ | Goin' South | Хенри Лојд Мун | |
1980. | Исијавање | The Shining | Џек Торенс | |
1981. | Поштар увек звони двапут | The Postman Always Rings Twice | Френк Чејмберс | |
1981. | Црвени | Reds | Јуџин „Џин” О’Нил | |
1982. | The Border | Чарли Смит | ||
1983. | Време нежности | Terms of Endearment | Гаред Бридлав | |
1985. | Част Прицијевих | Prizzi's Honor | Чарли Партана | |
1986. | Elephant's Child | Вертелер | ||
1986. | Љубавна бољка | Heartburn | Марк Луис Формен | |
1987. | Вештице из Иствика | The Witches of Eastwick | Дерил Ван Хорн | |
1987. | Broadcast News | Бил Рорич | ||
1987. | Челични коров | Ironweed | Френсис Фелан | |
1989. | Бетмен | Batman | Џокер/Џек Напијер | |
1990. | Два Џејка | The Two Jakes | Џек Гитис | |
1992. | Man Trouble | Јуџин Ерл Акслајн (Хари Блис) | ||
1992. | Неколико добрих људи | A Few Good Men | пук. Нејтан Р. Џесеп | |
1992. | Хофа | Hoffa | Џејмс Р. „Џими” Хофа | |
1994. | Вук | Wolf | Вил Рандал | |
1995. | Чувар прелаза | The Crossing Guard | Фреди Гејл | |
1996. | Крв и вино | Blood and Wine | Алекс Гејтс | |
1996. | The Evening Star | Гарет Бридлав | ||
1996. | Марс напада! | Mars Attacks! | председник Џејмс Дејл / Арт Ланд | |
1997. | Добро да боље не може бити | As Good as It Gets | Мелвин Удал | |
2001. | Завет | The Pledge | Џери Блек | |
2002. | Све о Шмиту | About Schmidt | Ворен Шмит | |
2003. | Без љутње, молим | Anger Management | др Бади Рајдел | |
2003. | Само не ти | Something's Gotta Give | Хери Санборн | |
2006. | Двострука игра | The Departed | Френк Костело | |
2007. | Листа последњих жеља | The Bucket List | ||
2010. | I'm Still Here | |||
2010. | How Do You Know |
Познати глумци с којима је сарађивао
[уреди | уреди извор]- Леонардо Дикаприо (The Departed)
- Мет Дејмон (The Departed)
- Кијану Ривс (Something's Gotta Give)
- Адам Сандлер (Anger Management)
- Том Круз (A Few Good Men)
- Деми Мур (A Few Good Men)
- Ким Бејсингер (Batman)
- Мишел Фајфер (The Witches of Eastwic)
- Џенифер Лопез (Blood And Wine)
- Роберт де Ниро (The Last Tycoon)
- Ворен Бејти (Reds)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kroll, Justin. „Jack Nicholson, Kristen Wiig to Star in ‘Toni Erdmann’ Remake (EXCLUSIVE)”. Variety. Penske Business Media, LLC. Приступљено 8. 2. 2017.
- ^ Katz, Ephraim (2012). The Film Encyclopedia. HarperCollins. стр. 1079—1080.
- ^ „Jack Nicholson”. Familysearch.org.
- ^ „Jack Nicholson Biography Film Actor (1937–)”. Biography.com. Приступљено 7. 8. 2015.
- ^ Davies, Hunter (23. 2. 1993). „INTERVIEW / Great film, Jack, now let's talk about you: Jack Nicholson”. The Independent. London.
- ^ Marx, Arthur (лето 1995). „On His Own Terms”. Cigar Aficionado. Архивирано из оригинала 31. 3. 2010. г.
- ^ Douglas, Edward (2004). Jack: The Great Seducer – The Life and Many Loves of Jack Nicholson. New York: Harper Collins. стр. 14. ISBN 978-0-06-052047-2.
- ^ McDougal, Dennis (октобар 2007). Five Easy Decades: How Jack Nicholson Became the Biggest Movie Star in Modern Times. Wiley. стр. 8. ISBN 978-0-471-72246-5.
- ^ Berliner, Eve. Marriage certificate of June Nilson and Donald Furcillo. Young Jack Nicholson: Auspicious Beginnings. Evesmag.com. 2001.
- ^ Jack Nicholson Biography, Biography.com
- ^ McDougal, Dennis (октобар 2007). Five Easy Decades: How Jack Nicholson Became the Biggest Movie Star in Modern Times. Wiley. стр. 8, 278. ISBN 978-0-471-72246-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- McDougal, Dennis (октобар 2007). Five Easy Decades: How Jack Nicholson Became the Biggest Movie Star in Modern Times. Wiley. стр. 8, 278. ISBN 978-0-471-72246-5.
- McDougal, Dennis (октобар 2007). Five Easy Decades: How Jack Nicholson Became the Biggest Movie Star in Modern Times. Wiley. ISBN 978-0-471-72246-5.
- Douglas, Edward (2004). Jack: The Great Seducer – The Life and Many Loves of Jack Nicholson. New York: Harper Collins. стр. 14. ISBN 978-0-06-052047-2.
- Duncan, Paul (2003). Stanley Kubrick: The Complete Films. Taschen GmbH. ISBN 978-3836527750.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Џек Николсон на сајту IMDb
- Џек Николсон
- Обожаваоци Џека Николсона
- Слике мајке и могућег оца Џека Николсона
- Џек Николсон на сајту Енциклопедија Британика
- Џек Николсон на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Џек Николсон на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
- Џек Николсон на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Jack Nicholson in the Hollywood Walk of Fame Directory
- "Jack Nicholson: A Singular Guy" - Rolling Stone interview with Jack Nicholson, September 20, 2006
- Џек Николсон у Београду (интервју из 1973. за ТВБ)
- Рођени 1937.
- Амерички глумци
- Амерички редитељи
- Амерички сценаристи
- Амерички филмски продуценти
- Добитници награде Оскар за најбољег глумца у главној улози
- Добитници награде Оскар за најбољег глумца у споредној улози
- Добитници награде БАФТА
- Добитници награде Златни глобус
- Добитници награде Сателит
- Добитници награде Сатурн
- Добитници награде Греми
- Добитници Награде Бостонског друштва филмских критичара