Мерил Стрип
Мерил Стрип | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Мери Луиза Стрип |
Датум рођења | 22. јун 1949. |
Место рођења | Самит, Њу Џерзи, САД |
Породица | |
Супружник | Дон Гамер |
Деца | 4 |
Рад | |
Активни период | 1975—данас |
Веза до IMDb-а | |
Мери Луиза Стрип (енгл. Mary Louise Streep; Самит, 22. јуна 1949) америчка је глумица и певачица. Често описивана као најбоља глумица генерације. Глумачку каријеру започела је 1971. године у позоришној представи Севиљски плејбој, а прву филмску улогу добила је 1977. године у драми Џулија Фреда Зинемана. Најпознатији филмови у којима је глумила су: Ловац на јелене, Жена француског поручника, Моја Африка, Мостови округа Медисон, Ђаво носи Праду и Сумња. За улогу у драми Крамер против Крамера добила је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, а за улоге у филмовима Софијин избор и Челична дама награђена је Оскаром за најбољу глумицу у главној улози.
Двадесет један пут је номинована за награду Оскар (од којих је освојила три), а 34 пута за награду Златни глобус (од којих је освојила 9). Добитница је два Емија, једне канске Златне палме, једног Златног и једног Сребрног медведа, и две награде БАФТА. Пет пута је номинована за награду Греми а једном за награду Тони. Амерички филмски институт јој је 2004. године доделио Награду за животно дело.
Мерил Стрип је једна од најбољих и највише награђиваних глумица свих времена, а често се, поред Меги Смит и Џуди Денч, наводи као „најбоља глумица своје генерације”.[1][2][3][4][5] Ту титулу јој је још 1980-их предвидела Бети Дејвис.[6]
Детињство
Рођена је као Мери Луиз Стрип (енгл. Mary Louise Streep) у Самиту, Њу Џерзи (САД) у породици Харија Вилијама Стрипа Млађег, апотекара, и Мери, ликовног уредника. Прадеда њеног оца доселио се у Сједињене Државе из града Лофенауа у Немачкој. По доласку у САД, дотадашње презиме Штреб (нем. Streeb) је променио у Стрип (енгл. Streep).[7] Њен прадеда живео је у Швајцарској. Мајчини потомци пореклом су из Пенсилваније и са Роуд Ајланда. Вилијам Пен, оснивач Пенсилваније, даљи јој је рођак.[7]
Похађала је верску школу „Бернардс“ (Bernards), а дипломирала је глуму 1971. године на колеџу „Васар“ (Vassar). Ту је привукла пажњу глумице Џин Артур, која јој је повремено давала савете и инструкције.[8] Неколико година касније магистрирала је уметност на Универзитету „Јејл“. За време школовања на Јејлу добила је и прве улоге: глумила је Хелену у представи Сан летње ноћи, а потом осамдесетогодишњу непокретну жену у колицима.[9]
Каријера
1971—1980: „Ловац на јелене“ и „Крамер против Крамера“
Након дипломирања на Јејлу, наступила је у неколико њујоршких представа као што су „Хенри Пети“ и „Укроћена горопад“,[10] где јој је партнер био Раул Хулија. У представи „Мера за меру“ играла је поред Џона Казалеа, са којим се убрзо верила. Наступила је и на Бродвеју у комедији „Срећан крај“, по делу Бертолта Брехта. Године 1976. почела је да се интересује за добијање филмских улога. На кастингу за филм „Кинг Конг“ редитељ филма је, угледавши Стрипову, на италијанском рекао: „Зашто сте ми довели ово створење? Ружна је!“, али је био врло изненађен када му је Мерил одговорила на течном италијанском.[11]
Њена прва филмска улога била је у драми „Џулија“ Фреда Зинемана. Радило се о малој улози, али за њу врло значајној.[12] Тада је живела у Њујорку са Џоном Казалеом коме су исте године лекари дијагностиковали рак костију.[13] Казале је следеће године добио улогу у филму „Ловац на јелене“ Мајкла Чимина. Иако није била превише заинтересована за тај филм, прихватила је споредну улогу како би на снимању била са вереником.[13] Филмски критичари су високо оценили њену изведбу: номинована је за награду БАФТА и награду Златни глобус, као и за први Оскар у каријери. Исте године је, због финансијских потешкоћа, прихватила улогу аријевке удате за Јеврејина у ТВ-филму „Холокауст“. Због снимања се преселила у Европу, док је Казале остао у Њујорку. У то време болест се нагло погоршала и Џон Казале је преминуо 12. марта 1978.[13] - само неколико дана по повратку Стрипове у САД. Тада је изјавила да једино рад може олакшати њену патњу.[9] Тако је прихватила улоге у филму „Завођење Џоа Тинана“ и у представи „Укроћена горопад“.
Исте година добија споредну улогу у романтичној драми „Менхетн“ са Вудијем Аленом и Дајаном Китон. Касније је изјавила да јој је Ален строго забранио сваку импровизацију током снимања, макар то била једна реч.[9] Убрзо је прихватила и главну женску улогу у филму „Крамер против Крамера“. Сматрала је да је лик Џоане Крамер превише зао, па је редитељ Роберт Бентон преправио сценарио, давши њеном лику хуманије карактеристике.[14] Дастин Хофман, који је тумачио лик Теда Крамера, рекао је о Мерил Стрип: „Изузетно је вредна, скоро опсесивно! Не мисли ни на шта друго сем на посао!“.[15]
За улоге у оба филма била је номинована за награду БАФТА, док је за улогу у Крамеру против Крамера добила прве награде у каријери: Златни глобус и Оскар за најбољу споредну глумицу.
1981: „Жена француског поручника“
Након две номинације за Оскара, Мерил Стрип је почела добијати све квалитетније улоге.[16] Прва од таквих улога била је у филму „Жена француског поручника“ редитеља Карела Рајша из 1981. У том филму Стрипова је глумила две личности — Сару и Ану. Сара је жена из доба краљице Викторије, а Ана млада глумица која ће 1980. глумити Сару. Љубавне приче двеју жена су скоро идентичне и одвијају се паралелно, с том разликом што ће се једна од њих завршити трагично. Овом улогом Стрипова је заслужила трећу номинацију за Оскара, као и номинацију за Златни глобус. Иако није освојила ниједну од награда за које је била номинована, Мерил Стрип је својим наступом у Жени француског поручника скренула на себе пажњу британских филмских критичара и јавности, што је материјализовано наградом БАФТА за најбољу главну улогу коју је глумица добила 1982. Испоставиће се да је то једина британска филмска награда коју је Мерил Стрип добила у току целе своје глумачке каријере.[17]
1981—1990: „Софијин избор“ и „Моја Африка“
Другог Оскара у каријери, а првог за главну улогу, Стрипова је добила 1982. за улогу Софи Завистовски у драми Алана Пакуле „Софијин избор“. Софи је млада Пољакиња која је у Другом светском рату преживела геноцид.[18] Улога је првобитно била нуђена Урсули Андрес,[19] али је Стрипова некако набавила копију сценарија, детаљно проучила лик Софије и онда отишла до Алана Пакуле, редитеља филма и преклињала га да јој додели улогу.[19] Сцене избора снимала је само једанпут и није желела понављања, јер су јој те сцене, како је рекла, биле „изузетно болне и емоционално исцрпљујуће“.[19] И критика и публика су хвалили њену изведбу, а поред Оскара, глумица је добила још и Златни глобус за најбољу главну улогу, док је награда БАФТА, за коју је била номинована, ипак отишла у руке Џули Волтерс.
Њена каријера и након Софијиног избора иде узлазном путањом, да би тако, за улогу у драми „Силквуд“, по пети пут била номинована за Оскара. Радило се о првом филму биографског жанра у њеној каријери и у њему тумачи лик политичке активисткиње Карен Силквуд.[20] Уследиле су улоге у романтичном „Заљубљивању“,[21] где јој је партнер био Роберт де Ниро, затим у британској драми „Обиље“,[22] да би 1985. тумачила лик Карен Бликсен у романтичној драми „Моја Африка“ са Робертом Редфордом у споредној улози. Филм је комерцијално био изузетно успешан зарадивши 128.500.000 долара.[23] Судећи по повољним реакцијама филмских критичара, као и по наградама за које је била номинована, ради се о једном од најбољих филмова које је снимила.[24][25] По шести пут је била номинована за Оскара, а филмску романсу између ње и Редфорда Амерички филмски институт је прогласио за тринаесту најлепшу романсу свих времена.
Крајем осамдесетих је играла у два љубавна филма, „Љубавна бољка“ и „Челични коров“, оба са Џеком Николсоном у главној улози. За улоге у Љубавној бољци обоје глумаца је било номиновано за Оскара. У филму „Плач у тами“ из 1988. нашла се у улози Линди Чејмберлен, аустралијанке оптужене за убиство своје двомесечне кћерке.[26] За ову улогу је на Канском фестивалу награђена Златном палмом за најбољу глумицу. Последњи филм у тој деценији у ком је глумила била је „Ђаволица“ редитељке Сузан Сајделман, уједно и прва комедија у њеној каријери.[27] За улогу у том филму жири страних новинара номиновао је Мерил Стрип за Златни глобус за најбољу глумицу у комедији.
1991—2000: „Мостови округа Медисон“
Мерил Стрип је и деведесетих наставила да бира веома различите улоге. Најпре је добила улогу у драми „Разгледнице из пакла“, снимљеној по роману Кари Фишер.[28] У споредној улози је била Ширли Маклејн. Стрипова је 1991. глумила у филму „У одбрану живота свог“ - романтичној комедији са елементима фантастике. Следеће године је на наговор дугогодишње пријатељице Голди Хон, снимила црну комедију „Смрт јој пристаје“.[9] Поред њих две, споредне улоге у филму тумаче Брус Вилис и Изабела Роселини. Иако је филм добио генерално лоше критике,[29] постао је велики биоскопски хит зарадивши 150 милиона долара у биоскопима.[30] Две године касније играла је Гејл у трилеру „Дивља река“. За последња два поменута филма номинована је за Златни глобус за најбољу главну глумицу. Биограф Карен Холингер је описала овај део каријере Мерил Стрип као период када су популарност и квалитет њених филмова опали.[31] Стрипова је на то рекла да су се њене могућности смањиле када се преселила у Лос Анђелес, како би била са породицом.[31]
Године 1995. наступила је у једном од најуспешнијих филмова у њеној каријери. То је била љубавна драма „Мостови округа Медисон“, где јој је партнер био Клинт Иствуд, који је уједно био и режисер филма. Филм је зарадио 182 милиона долара широм света те тако деветоструко премашио свој буџет.[32] Стрипова је за улогу Франческе Џонсон, девојке која је са човеком свог живота провела само четири дана, што је било довољно да у њега буде заљубљена до краја живота,[33] била номинована за Златни глобус, Оскар и Награду Удружења глумаца за најбољу глумицу.
Крајем деведестих, играла је у драмама „Пре и после“ и „Марвинова соба“, поред Дајане Китон и Леонарда Дикаприја, затим у филму „Права ствар“ и „Музика срца“, за који је морала да научи да свира виолину.[34] За последња два је била номинована за Оскара за најбољу главну глумицу.
2001—2010: „Ђаво носи Праду“ и „Сумња“
Стрипова је 2001. године позајмила глас Плавој вили у Спилберговом научнофантастичном филму „Вештачка интелигенција“. Заједно са Лијамом Нисоном била је домаћин доделе Нобелове награде за мир у Ослу.[35] Следеће године добила је споредне улоге у два филма, и за обе номинована за најпрестижније филмске награде. Први филм је био „Адаптација“ - драма о животу америчке новинарке Сузан Орлин, колумнисткиње „Њујоркера“ и дописнице „Ролинг стоуна“.[36] Иако је било очекивано да ће добити Оскара за најбољу споредну глумицу, пошто је добила Златни глобус, та награда је отишла у руке Кетрин Зита-Џоунс за улогу у мјузиклу „Чикаго“.[37] Друга је била драма „Сати“. Филм прати живот три жене различитих година, које живе у различитим временима. Једино што их повезује јесте роман „Госпођа Даловеј“, љубав према истом полу и мисао о промашеном животу.[38] Друге две главне улоге тумаче Никол Кидман и Џулијана Мур - обе номиноване за Оскара за своје изведбе. Све три глумице су биле тадашње добитнице Сребрног медведа за најбољу глумицу.[39]
Године 2003. је, поред Ала Пачина и Еме Томпсон, тумачила главну улогу у шесточасовном тв-филму „Анђели у Америци“. Филм говори о епидемији сиде у САД, и Регановој политици према угроженом делу становништва.[40] Стрипова је тада добила свој други Еми за најбољу главну глумицу у тв-филму, као и свој пети Златни глобус. Следеће године је од Америчког филмског института, за обогаћивање америчке културе, добила Награду за животно дело.[41]
Њени следећи филмови су били „Манџурски кандидат“ и црна комедија „Серија несрећних догађаја Лемонија Сникета“ поред Џима Керија. Овај филм је постао велики хит у биоскопима широм света, где је зарадио 209 милиона долара.[42] Године 2005. прихватила је улогу у романтичној комедији „Туђе је слађе“ са Умом Терман, а 2006. улогу у драми „Кућни пријатељ из прерије“ - последњем филму режисера Роберта Алтмана.[43] Исте године добила је главну улогу у комедији „Ђаво носи Праду“. Овде глуми моћну али и злочесту Миранду Пристли, главну уредницу њујоршког модног часописа. Њеном диктаторском понашању ће стати на крај млада и несигурна Енди (Ен Хатавеј), која само што је завршила факултет и дошла у Њујорк, у потрагу за послом.[44] Ово је један од најцењенијих филмова у каријери Стрипове.[45] За њега је освојила Златни глобус за најбољу главну глумицу, а била је номинована за Оскар, БАФТА награду, Награду филмске критике и за Награду Удружења глумаца за најбољу главну глумицу. Поред свих ових награда, Ђаво носи Праду је зарадио 326 милиона долара широм света, због чега је постао комерцијално најуспешнији филм у дотадашњој каријери Мерил Стрип.[46] Крајем године, позајмила је глас за филм „Лукас у свету мрава“. После тог филма, наступила је у драми „Тамна материја“, трилеру „Под истрагом“, затим филму „Глинени голубови“ који приказује рат са више аспеката, а у којем је глумила уз Тома Круза и Роберта Редфорда, као и драми „Предвечерје“, са Глен Клоус, Клер Дејнс и Ванесом Редгрејв.
Године 2008. Стрипова је снимила два изузетно успешна филма.[47][48] Први је био мјузикл „Mamma Mia!“, базиран на хитовима групе АББА. Зарадивши 610 милиона долара у бисокопима широм света, ово је трећи најкомерцијалнији мјузикл свих времена, и рекордер када је у питању зарада филмова Мерил Стрип.[49] Глумачку екипу овог остварења чинили су још и Колин Ферт и Пирс Броснан. Други филм је драма „Сумња“, са Филипом Симором Хофманом и Ејми Адамс у споредним улогама. Овде Мерил глуми конзервативну и строгу калуђерицу Алојшис Бувије, која је захваљујући својој проницљивости успела да открије сексуално злостављање у религиозној школи, у којој ради као директор.[50] За свој перформанс, добила је Награду Удружења глумаца и Награду филмске критике, а била је номинована за Златни глобус, БАФТА награду и јубиларни, петнаести по реду Оскар,[51] после тридесет година на филму.[52]
Следеће године, играла је главну улогу у комедији „Џули и Џулија“, за коју је добила Златни глобус за најбољу главну глумицу и Награду филмске критике, коју је поделила са Сандром Булок. Номинована је и за Оскар за најбољу главну глумицу, али је он отишао у руке Булоковој. У комедији „Компликовано је“, Мерил је била у улози Џејн Адлер, жене која жели нови живот и нову љубав, али не успева да заборави свог бившег супруга Џејка (Алек Болдвин), са којим одржава бурну сексуалну везу.[53] Крајем 2009. године добила је улогу у анимираном филму „Фантастични господин Лисац“.
2011—данас: „Челична дама“
У лето 2011. нашла се на десетом месту листе најплаћенијих глумица на свету, са зарадом од десет милиона долара по филму.[54] Пред крај исте године снимљен је филм „Челична дама“, где је Мерил била у главној улози.[55] Ова биографска драма приказује младост британске премијерке Маргарет Тачер, суочавање са проблемима за време Фолкландског рата и економске кризе, али и њену свакодневну борбу са носталгијом и жалост за преминулим супругом.[56] Стрипова је за своје извођење после тридесет година награђена Златним глобусом за најбољу главну глумицу у драми, и другом у каријери Наградом BAFTA. Неколико дана после доделе Награда Британске академије, Мерил је отпутовала у Берлин, где јој је уручен Златни медвед за животно дело.[57] У фебруару је за филм Челична дама награђена трећим у каријери Оскаром за најбољу главну глумицу.
Стрипова је средином 2012. промовисала романтичну комедију Зачин за брак, где глуми са Томијем Лијем Џоунсом. Филм је остварио знатан финансијски успех будући да је на буџет од тридесет милиона дошла зарада од готово сто десет милиона долара, а глумица је притом добила још једну номинацију за Златни глобус за најбоље женско извођење у комедији. У септембру исте године је почело снимање филма Август: Округ Осејџ, црне комедије о неколико жена, које се стицајем околности враћају у централну Оклахому, у породичну кућу у којој живи њихова психички неуравнотежена жена. Матријарха породице глуми управо Мерил Стрип, док једну од њених кћери игра Џулија Робертс. Филм у светске биоскопе излази у новембру 2013. године.
Позориште
Стрипова је дебитовала у позоришту представом „Севиљски плејбој“ 1971. године,[58] да би 1976. године наступала у комадима Тенесија Вилијамса „Двадесет седам вагона пуних памука“[59] и Артура Милера „A Memory of Two Mondays“,[59] за коју је била номинована за награду Тони за најбољу главну глумицу у представи. Играла је и у драмама „Вишњик“ и „Галеб“,[60] Антона Павловича Чехова, као и у представи „Срећан крај“ Бертолда Брехта. Пошто је њена филмска каријера крајем седамдесетих доживела доживела бум, Мерил је одлучила да престане са радом у позоришту.
Године 2001. вратила се представом Галеб,[61] поред Кевина Клајна и Натали Портман, а 2006. је наступала у драми „Мајка храброст и њена деца“.[62]
Певање
Након филма „Mamma Mia!“, песма Mamma Mia групе АББА, али у интерпретацији Мерил Стрип, поново је постала изузетно популарна, па је следеће године Стрипова номинована за Греми за свој рад у поменутом мјузиклу. Ово је била њена пета номинација за ту награду.[63]
Акценти и дијалекти
Стрипова је позната по својој способности да успешно имитира говор других дијалеката.[64] У филму „Моја Африка“ њен енглески је попримио дански акценат, а у драми „Софијин избор“, где је глумила Пољакињу, говорила је енглески и немачки, и у оба та језика успела да унесе призвук словенског изговора. За филм „Плес у Лугхнаси“ извежбала је ирски, а за „Мостове округа Медисон“ — италијански нагласак. За улогу Новозеланђанке у филму „Плач у тами“ преслушавала је снимке са суђења Линди Чемберлејн, како би свој говор што више приближила њеном. Њен британски енглески у филмовима „Обиље“ и „Жена француског поручника“ био је проминентан.
Приватни живот
Била је верена са глумцем Џоном Казалеом, али је он умро 1978. године од рака костију. Исте године, 15. септембра, удала се за Дона Гамера,[65] са којим има четворо деце: Хенрија Волфа, Мери Вилу, Грејс Џејн и Луизу Џејкобсон.[66]
На питање колику улогу у њеном животу има религија, Мерил је одговорила: „Не пратим доктрине. Не припадам ни једној цркви, храму, синагоги или ашраму“.[67]
Награде и признања
Мерил Стрип је рекордер када су у питању номинације за Оскара — била је номинована шеснаест пута,[68] од тога 13 пута за најбољу главну глумицу. Држи рекорд и када су у питању Златни глобуси. За ову награду је била номинована двадесет пет пута.[69] Добитник је два Емија за најбољу глумицу у серији. Године 1998. добила је своју звезду на Булевару славних, а 2004. Награду за животно дело од Америчког филмског института. Добитник је почасне филмске награде „Цезар“, коју додељује француска Академија филмске уметности. Добила је почасни докторат Универзитета Принстон 2009. године, а већ 2010. за доктора уметности прогласио је и Харвард.[70]
Највећа глумица 20. века, Кетрин Хепберн, није ценила Мерил. На питање шта мисли о њој рекла је само: „Клик, клик, клик!“, и објаснила да су то точкови у њеној глави (док глуми).[71] Друга холивудска дива, Бети Дејвис, обожавала је Стрипову и још почетком осамдесетих послала јој писмо у коме јој је рекла да цени њен рад и да јој предвиђа блиставу каријеру.[6]
Филмографија
Познати глумци са којима је сарађивала
Референце
- ^ „Meryl Streep: The Top Hollywood Actress of All Time - Associated Content from Yahoo! - associatedcontent.com”. Архивирано из оригинала 28. 6. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep: Awards Magnet - Film4”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „OSCAR COUNTDOWN: MERYL STREEP IS THE BEST LIVING ACTRESS”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep Biography”. Приступљено 18. 2. 2012.
- ^ „E-mail pushing Streep irks Oscar voters, but surely Meryl’s due? - The Globe and Mail”. Приступљено 18. 2. 2012.
- ^ а б „Doubt, Film starring Meryl Streep and Philip Seymour Hoffman - Film - Time Out London”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2010. г. Приступљено 18. 2. 2012.
- ^ а б „Meryl Streep | Faces of America | PBS”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Jean Arthur Trivia - Jean Arthur Information and Facts”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ а б в г „Meryl Streep: Biography from Answers.com”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep Biography - Yahoo! Movies”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep Deemed Too Ugly for King Kong Role : Celebrity Smack: Gossip and Entertainment Blog”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep - Bellazon”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ а б в „An Actor's Untimely Exit | Movies | EW.com”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2010. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Versatile American Film Star Meryl Streep Breaks the Hollywood Mold | American Profiles | English”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Snappy Style: 2010 Oscar Nominees--Actress in a Leading Role: Meryl Streep for Julie & Julia”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Simply Streep – The Meryl Streep Archives - No BAFTA for Meryl”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „CollegeNET Forum - Sophie's Choice - Moral Dilemma”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ а б в „Sophie's Choice (film)”. Приступљено 9. 4. 2011.[мртва веза]
- ^ „The Peace Calendar: Review: Silkwood and Who Killed Karen Silkwood?”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Falling in Love (1984) - IMDb”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Plenty (1985) - IMDb”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Box Office Mojo - Movie Index, A-Z”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Out of Africa (1985) - Awards”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Reelviews Movie Reviews”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Lindy Chamberlain-Creighton, Wrongly Accused Mother, Renews Plea To Name Dingo As Baby's Killer”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2010. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep: Golden girl - Profiles, People - The Independent”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Shirley MacLaine Filmography”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Death Becomes Her Movie Reviews - ROTTEN TOMATOES”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Death Becomes Her (1992) - Box Office Mojo”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ а б „Meryl Streep: Profile & Filmography - OyeCinema”. Приступљено 9. 4. 2011.[мртва веза]
- ^ „The Bridges of Madison County (1995) - Box Office Mojo”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „The Bridges of Madison County by Robert James Waller book review”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Music of the Heart (1999) - IMDb user reviews”. Приступљено 9. 4. 2011.[мртва веза]
- ^ „Meryl Streep and Liam Neeson Host The Nobel Peace Prize 100th Anniversary Concert; U.S. Television Broadcast Premieres on Popular Arts Channel TRIO, Sunday, December 16; Encore Telecast on USA Network, Friday, December 21. - Free Online Library”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Harvard Gazette: 'Adaptation' screening: Author Susan Orlean discusses fact, fiction, and movies”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Simply Streep – The Meryl Streep Archives - Biography – The 2000s”. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „The Hours (2002) - IMDb user reviews”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „The Hours (2002) - Awards”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Angels in America (TV mini-series 2003) - IMDb”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „AFI Life Achievement Award”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events (2004) - Box Office Mojo”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „A Prairie Home Companion Movie Reviews - ROTTEN TOMATOES”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „www.lovespeaker.com”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „The Devil Wears Prada | Film | guardian.co.uk”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „The Devil Wears Prada Tickets, Cheap The Devil Wears Prada Tickets, The Devil Wears Prada Concert Tickets”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „'Mamma Mia!' — No 'Doubt' Meryl Streep makes Golden Globe history | Gold Derby | Los Angeles Times”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep, 'Doubt' / 'Mamma Mia!' - chicagotribune.com”. Приступљено 9. 4. 2011.[мртва веза]
- ^ „Mamma Mia! (2008) - Box Office Mojo”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Doubt (2008/I) - Plot Summary”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Doubt (2008/I) - Awards”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „AFP: Meryl Streep is Oscars sister superior”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2009. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „It's Complicated (2009) - Plot Summary”. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep, $10 million - Dorothy Pomerantz - Forbes”. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Meryl Streep's Margaret Thatcher revealed in first still from The Iron Lady | Film | guardian.co.uk”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „First Look at Meryl Streep as 'The Iron Lady' - Yahoo!7 Movies”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep Gets Golden Bear at Berlin Film Festival | Women and Hollywood”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 15. 2. 2012.
- ^ „Meryl Streep - Biography on Bio.”. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ а б „A Memory of Two Mondays / 27 Wagons Full of Cotton | IBDB: The official source for Broadway Information”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep: Biography from Answers.com”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „The Seagull | News | EW.com”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „NY Times Advertisement”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Oh, 'Mamma Mia!' A Grammy for Meryl Streep? | Gold Derby | Los Angeles Times”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „I ASK MERYL STREEP HOW SHE PERFECTS HER ACCENTS | AND THE WINNER IS...”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep and Don Gummer Marriage Profile”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Answers.com - Meryl Streep's children's ages”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ = Meryl_Streep „Meryl Streep - Celebrity Atheist List” Проверите вредност параметра
|url=
(помоћ). Приступљено 13. 4. 2011. - ^ „Meryl Streep earns herself 16 Oscar nominations, sets record - Economic Times”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep reaches 25 Golden Globe nominations | Gold Derby | Los Angeles Times”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Princeton Awards Honorary Degree To Meryl Streep”. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ „Meryl Streep - Biography”. Приступљено 29. 3. 2012.
Спољашње везе
- Мерил Стрип на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Мерил Стрип на сајту AllMusic (језик: енглески)
- Мерил Стрип на сајту IMDb
- Мерил Стрип на сајту Internet Broadway Database (језик: енглески)
- Мерил Стрип на сајту Internet Off-Broadway Database (језик: енглески)
- Мерил Стрип на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Рођени 1949.
- Амерички глумци
- Добитници награде Златни глобус
- Добитници награде БАФТА
- Добитници награде Сателит
- Добитници награде Сезар
- Добитници награде Сребрни медвед
- Гинисови рекордери
- Доктори уметности
- Добитнице награде Оскар за најбољу глумицу у главној улози
- Добитнице награде Оскар за најбољу глумицу у споредној улози
- Председници жирија Филмског фестивала у Берлину