Пређи на садржај

Банска Бистрица

Координате: 48° 43′ 57″ С; 19° 08′ 57″ И / 48.7325° С; 19.149167° И / 48.7325; 19.149167
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Бистрица.
{{{место}}}
{{{оригинални_назив}}}
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСловачка
КрајБанскобистрички
Округ[[Банска Бистрица]]
Становништво
 — 2023.74.065[1]
 — густина719[2]/km2
Географске карактеристике
Координате48° 43′ 57″ С; 19° 08′ 57″ И / 48.7325° С; 19.149167° И / 48.7325; 19.149167
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина103,38[3] km2
{{{место}}} на карти Словачке
{{{место}}}
{{{место}}}
{{{место}}} на карти Словачке
Остали подаци
Поштански број974 01
Позивни број0 48
Регистарска ознакаBB ŠPZ = BB
Веб-сајтwww.banskabystrica.sk

Банска Бистрица (слч. Banská Bystrica, мађ. Besztercebánya, нем. Neusohl) је шести по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Банскобистричког краја.

Банска Бистрица је одувек била позната као средиште рударства, а данас се све више поистовећује са околним зимским туристичким одредиштима на Татрама.

Географија

[уреди | уреди извор]

Банска Бистрица је смештена у средишњем делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 210 км југозападно.

Рељеф: Банска Бистрица се развила у котлини реке Хрон. Надморска висина града је око 360 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Јужно од града је издиже Словачко рудогорје, док се северно издижу Ниске Татре, које су познате по зимским туристичким одредиштима.

Клима: Клима у Банској Бистрици је умерено континентална са нешто оштријом цртом због планинске околине.

Воде: Кроз град протиче река Хрон, у средишњем делу свог тока. Она дели град на два дела.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије и одувек су била везана за ископавање руда, првенствено бакра. Насеље на овом месту први пут се спомиње почетком 13. века, а статус слободног града добија 1255. године. Током следећих векова град је био у саставу Угарске, мада су главно становништво вековима били немачки Саси, као врсни рудари. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. године град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. Крајем Другог светског рата град је постао средиште словачког народног устанка. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде и опадање значаја рударства.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Банска Бистрица
Година
Становништво

Данас Банска Бистрица има око 80.000 становника и последњих година број становника опада.

Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Познати становници

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Поглед на град са оближњег брда
    Поглед на град са оближњег брда
  • Римокатоличка црква
    Римокатоличка црква
  • Барбакан градског замка
    Барбакан градског замка
  • Палата Поргес
    Палата Поргес

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Банска_Бистрица&oldid=28391204”