Разговор:Солунски фронт/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ја бих из табеле као локацију избацио Македонију јер је се Македонија овде односи на регион који је био у сасатаву СРБ, ГРК, БУГ и АЛБ које су већ обележене као локације у табели. --93.86.22.230 (разговор) 21:53, 9. новембар 2009. (CET)

српске битке

„ Захваљујући огромном напору и пијетету према изгинулим саборцима, екипа је успела да пронађе и покупи посмртне остатке јунака из битака на Горничеву, Кајмакчалану, Груништу, Чукама, Црној реци, Соколу, Добром пољу, Ветернику, Козјаку, Кучковом и Ђуровом камену ” — http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1999/02/article-9.html

Zna li neko nesto o svim ovim bitkama? --Алекс (разговор) 14:17, 12. мај 2010. (CEST)

To nisu bitke, više su vrhovi gde se odigrali veči proboji tokom jedne bitke. --Mile (разговор) 14:21, 12. мај 2010. (CEST)

„ На Солунском фронту 1916. године Мишић је командовао Првом армијом која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску у бици на Горничеву. ”

http://www.bastinaratnika.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=130&Itemid=49&lang=sr --Алекс (разговор) 14:24, 12. мај 2010. (CEST)

„ На Солунском фронту у 1916. години изведено је више битака (операција) о којима ће војна историја полемисати вековима. То се пре свега односи на Горничевску битку, која је вођена од 12. до 16. септембра, операцију освајања планине Ниџе са врхом Кајмакчаланом од августа до краја новембра и ослобођење Битоља 19. новембра. ” — http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564

--Алекс (разговор) 14:30, 12. мај 2010. (CEST)

Испада да је Горничевска део Заузимања Кајмакчалана. --77.46.250.95 (разговор) 14:31, 12. мај 2010. (CEST)

Ne, prvo Gorničevo pa Kajmakčalan. Ako dobro pogledaš sliku videćeš da su oba upisana. http://www.rastko.rs/istorija/medicina/sanitet1916/img/03_01.jpg --Алекс (разговор) 14:47, 12. мај 2010. (CEST)

У страној литератури нисам сретао ту битку. --77.46.250.95 (разговор) 15:22, 12. мај 2010. (CEST)

Dobro ste primetili, to što je meni problematično več jedno vreme, ali i istoričari sve mešaju. Bitka kod Dobreg polja, pa Kajmakčalan, pa Grunište, pa kad shvatiš da je reč o jednoj, ali da je onda tamo bila još jedna bitka... ovde treba puno posla da se shvati šta, gde, kada. --Mile (разговор) 15:00, 12. мај 2010. (CEST)

p.S. Poanta je da nisam ni ja načisto, mada sam dosta toga čitao i pisao. --Mile (разговор) 15:01, 12. мај 2010. (CEST)

Ма нисам ни ја, али ево мало учимо. :) Треба нам портал за Први светски рат. --Алекс (разговор) 15:12, 12. мај 2010. (CEST)

Pa evo jos par interesantnih: С тога су (bugari) 4. августа напали на српске положаје код Кеналиа, у уверењу да неће имати тешка посла. Али су се преварили. Напад је брзо задржан, и то без нарочито великих жртава. http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_23.html --Алекс (разговор) 15:26, 12. мај 2010. (CEST) Прве борбе на Солунском фронту почела је Шумадијска дивизија 23. јула препадом на Ковил. http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564 --Алекс (разговор) 15:27, 12. мај 2010. (CEST)

"Сукобљене стране"

Фали Албанија. Она је након Тројне инвазије Србије и Албанске голготе, окупиране од АУ као и Србија и Црна Гора. Савезници успевају да 1916. окупирају јужну тј. епирску Албаниију и тако померају фронт у своју корист. Есад-паша је на Солунском фронту предовдио 2.000 Албанаца. --93.87.192.254 (разговор) 00:22, 12. јун 2010. (CEST)

Referenca? --Алекс (разговор) 00:35, 12. јун 2010. (CEST)

На основу овога се не би могло закључити да је учествовао у борбама.--Antidiskriminator (разговор) 01:33, 12. јун 2010. (CEST)

---

• commons:File:Albanian artillery 1915.jpg

Есад-паша објављује рат Аустро-угарској (1915)

• commons:File:Esat Pasha Selanik.jpg

Есад-паша на Солунском фтонту (1916)

• РТС, емисија Траг, епизода „Капија слободе“

На српској страни је ратовало више од 2.000 Албанаца под командом Есад-паше (1916, офанзива Антанте 1916)

• Andrej Mitrović, Serbia's great war, 1914-1918, стр. 313

Савезничке трупе пред Пробој Солунског фронта су укључивале и 1.000 Албанаца под командом Есад-паше (1918)

--109.93.75.161 (разговор) 11:15, 12. јун 2010. (CEST)

Захваљујем анонимном кориснику 109.93.75.161 али морам да поставим једно питање. Есад-паша је објавио рат Аустроугарској 1915. године. Има ли ова објава рата икаквог основа имајући у виду:

• да је бекством Вилхелма од Вида и његове екипе страних (холандски батаљон :) жандарма) из Албаније по избијању ПСР практично међународни протекторат - кнежевина Албанија упала у хаос и анархију али још увек није била изгубила легитимитет?
• да Есад-паша није имао никакав правни основ ни за проглашење неке државе (Албански Исламски Емират) а наравно ни да у име те непризнате државе објављује ратове
• да није могао да обезбеди сопствену безбедност без подршке војске Краљевине Србије која га је ослободила када су га устаници опколили у Драчу
• да се борба Албанаца у оквиру неке од савезничких војски не може сматрати да је Кнежевина Албанија (једина међународно призната албанска држава тада) учествовала у Првом светском рату и у борбама на Солунском фронту. Ако се примени иста логика, онда је и Словенија (непостојећа држава тада) учествовала у ПСР и на солунском фронту, јер се део словенаца прикључио некој од савезничких војски.

Предлажем да преиспиташ свој став о учешћу "Албаније" у ПСР и на Солунском фронту и ако је непромењен, одговориш на моја горе наведена питања, јер можда је мој став погрешан.--Antidiskriminator (разговор) 12:26, 12. јун 2010. (CEST)

Губици

У свом данашњем говору, који је одржао на Крфу, предсједник Србије је навео неке занимљиве податке о губицима савезничких војника на Солунском фронту. Било би фино када бисмо имали неки адекватнији извор да допунимо овај чланак тим подацима.

На Солунском фронту: погинуло је око 21.000 српских војника, погинуло је око 23.000 француских војника, погинуло је око 3.000 британских војника, погинуло је око 1.500 грчких војника, погинуло је око 3.500 италијанских војника, подсетио је Николић и додао да је по личној наредби тадашњег цара Николаја у Солун на, како су га звали, Македонски или Заборављени фронт, стигло 10.000 руских војника, најбољих припадника московског војног округа. „Мада су се сви отимали за њих, они су се, по својој вољи, борили у саставу српске војске. Погинуло је око 4.300 руских војника.

[1]

--Слободни умјетник (разговор) 16:47, 18. април 2016. (CEST)