Разговор:Islamofobija/Архива 1 — разлика између измена
м manja izmena ознаке: страница испражњена уклањање референцираног садржаја |
м Враћене измене Nikola vucetic fb (разговор) на последњу измену корисника Zoranzoki21 ознака: враћање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Talk archive navigation}} |
|||
== Садржај пре сређивања == |
|||
Islamofobija je intenzivan strah ili mržnja, predrasude protiv pripadnika Islamske veroispovesti ili muslimana <ref>{{cite encyclopedia |title=Islamophobia |url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/islamophobia |dictionary=[[Oxford Dictionary]] |accessdate=November 10, 2016}}</ref> |
|||
<ref>{{Dictionary.com|islamophobia|accessdate=November 10, 2016}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |title=Islamophobia |url=http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/islamophobia |dictionary=[[Collins Dictionary]] |access-date=November 10, 2016}}</ref> especially when seen as a geopolitical force or the source of [[terrorism]].{{sfn|Miles|Brown|2003|p=166}}<ref name=egorova /><ref name="Pew3" />najviše viđena kao geopolitička sila ili izvor terorizma. Termin je prvi put upotrebljen u ranom 20-tom veku i javlja se kao neologizam u sedamdesetim godinama dvadesetog veka, zatim postaje povećanje mira tokom 80-tih i 90-tih , i dolazi do javnog zakona sa izjavom Runnymede Trust-a komisije o britasnkim muslimanima i islamofobija (CBMI) nazvanom : Islamofobija: Izazov za sve nas (1997). Uvod u termin daje izveštaj pod nazviom „anti –muslimanska“ predrasuda koje su porasle ubrzano u zadnjih par godina i prejako potrebnim novim nazivom . O uzrocima i karakteristikama islamofobije se još raspravlja. Neki kritičari su ustanovili povećanje islamofobije kao rezultat napada 11. septembra, od strane više terorističkih napada u Evropi i SAD , dok drugi su povezani sa povećanim prisustvom muslimana u Ujedinjenim nacijama i EU. Neki ljudi dovode u pitanje validnost termina. Čuveni akademci Sayyid i Abdoolkarim Vakil tvrde da islamofobija je rezultat pojave posebnog muslimanskog identiteta globalno, pojave muslimana samo od sebe se nije indikator diplome islamofobije i društva. Sayyid i Vakil održavaju stanovište da društvo gde virtuelno nema živih Muslimana ali veliki broj institucionalizovanih formi islamofobije i dalje živi u njima.<ref>{{cite journal|last1=Meer|first1=Nasar|last2=Modood|first2=Tariq|title=Refutations of racism in the 'Muslim question'|journal=Patterns of Prejudice|date=July 2009|volume=43|issue=3-4|pages=335–54|doi=10.1080/00313220903109250}}</ref> |
|||
Termini |
|||
Postoje mnogobrojni termini koji se koriste kao negativno osećanje i stav usmeren protiv Islama Muslimana , kao što su anti-musliman, netolerancija protiv Muslimana, anti-Muslimanske predrasude, anti – Muslimanska bigotrija, mržnja protiv Muslimana, anti-Islamizam, muslimanofobija, demonstracija Islama, ili demonstracija Muslimana. U neamčkom, Islamophobie (strah) i Islamfeindlichkeit (hostilnost) su u upotrebi. Skandinavski termin Muslimhat doslobno znači „mržnja protiv Muslimana“. Kada diskriminacija usmerena protiv Muslimana postavi isticanje njihovih religioznih pripadanja, ona je nazvana terminom muslimfobija,kao alternativa formi Muslimophobia,<ref>{{cite book|last1=Carpente|first1=Markus|title=Diversity, Intercultural Encounters, and Education|date=2013|page=65}}</ref>, Islamophobism,<ref>{{cite book|last1=Pande|first1=Rekha|title=Globalization, Technology Diffusion and Gender Disparity|date=2012|page=99}}</ref> antimuslimanstva i antimuslimana.<ref>Racism and Human Rights. p. 8, Raphael Walden – 2004</ref><ref>Muslims in Western Europe. p. 169, Jørgen S. Nielsen – 2004</ref><ref>Children's Voices: Studies of Interethnic Conflict and Violence in European schools, Mateja Sedmak, p124</ref> Individue koje diskriminišu Muslimane generalno koriste termin Islamophobes, Islamophobists,<ref>{{cite book|last1=Kuwara|first1=Ibrahim|title=Islam Nigeria-UK Road Tour|date=2004|page=6}}</ref> anti-Muslimists <ref>2002, Fred halliday, Two hours that shook the world, p. 97</ref> , antimuslimists <ref>{{cite book|last1=Kollontai|first1=Pauline|title=Community Identity: Dynamics of Religion in Context|date=2007|page=254}}</ref>, islamophobiacs ,<ref>{{cite book|last1=Seid|first1=Amine|title=Islamic Terrorism and the Tangential Response of the West|date=2011|page=39}}</ref> anti-Muhammadan,<ref>{{cite book|last1=Goknar|first1=Erdag|title=Orhan Pamuk, Secularism and Blasphemy|date=2013|page=219}}</ref> "Muslimphobes" kao alternativa Muslimophobes <ref>{{cite book|last1=Arasteh|first1=Kamyar|title=The American Reichstag|date=2004|page=94}}</ref>, dok individue motivisane od strane specifičnih anti-Muslimanskih agendi ili bigotrija su opisane kao „anti-mosque“,<ref>{{cite book|last1=Dressler|first1=Markus|title=Secularism and Religion-Making|date=2011|page=250}}</ref> anti-Shiites<ref>{{cite book|last1=Kaim|first1=Markus|title=Great Powers and Regional Orders|date=2013|page=157}}</ref> ,(or Shiaphobes)<ref>2013, Glen Perry, The International Relations of the Contemporary Middle East, p. 161</ref>), ''anti-Sufism''<ref>, anti-Sufism (ili Sufi-phobia)</ref> (or ''Sufi-phobia'')<ref> i anti-Sunni (ili Sunniphobes).<ref>{{cite journal|last1=Meer|first1=Nasar|last2=Modood|first2=Tariq|title=Refutations of racism in the 'Muslim question'|journal=Patterns of Prejudice|date=July 2009|volume=43|issue=3-4|pages=335–54|doi=10.1080/00313220903109250}}</ref> |
|||
Etimologija i Definicije |
|||
Reč Islamofobija je neologizam <ref>{{cite web |accessdate=2013-09-19 |url=https://uni-bonn.academia.edu/RolandImhoff/Papers/544018/Differentiating_Islamophobia_Introducing_a_new_scale_to_measure_Islamoprejudice_and_Secular_Islam_Critique |title=Differentiating Islamophobia: Introducing a new scale to measure Islamoprejudice and Secular Islam Critique |author=Roland Imhoff & Julia Recker (University of Bonn) |publisher= |year=}}</ref> sastavljena od reči Islam i Fobija, sufiks korišćen u Engleskom za sastavljanje “imenica u smislu ‘straha od’, ‘averzija u - -‘.”<ref>{{cite web|url=http://www.oed.com/view/Entry/142572?rskey=Glm8gY&result=2#eid|publisher=Oxford University Press|title=Oxford English Dictionary: -phobia, ''comb. form''}}{{paywall}}</ref> |
|||
Prema mišljenju Oksfordovog Rečnika za Engleski jezik, ta reč znači “intenzivna mržnja prema i ogroman strah od Islama, posebno kao političku silu; neprijateljstvo ili predrasuda prema Muslimanima” i potvrđena je u Engleskom jeziku još od 1923 godine.<ref name=OED>{{cite web|url=http://www.oed.com/view/Entry/248449?|publisher=Oxford University Press|title=Oxford English Dictionary: Islamophobia}}{{paywall}}</ref> Sekcija Berkli Univerziteta pod nazivom “Istraživanje Islamofobije i Projekat Dokumentacije” predlozila je I sledeću funkcionalnu definiciju: “Islamofobija je izmišljen strah ili neprijateljstvo podstaknuto od već postojanih Eurocentričnih I Orijentalno globalnih sila strukture. Ona je upućena prema percepcivnoj ili pravoj Muslimanskoj pretnji kroz održavanje ili proširivanje postojećih različitosti u ekonomskim, politickim, socijalnim i kulturnim odnosima, dok racionalizuje neophodnost razvitka nasilja kao instrumenta za ostvarivanje “civilizacijske rehabilitacije” ciljnih zajednica (Muslimanskih ili drugih). Islamofobija ponovo uvodi i ponovo potvrđuje globalnu strukturu rasizma kroz koju su resursne distribucije različitosti očuvane i proširene."<ref>{{cite web|url=http://crg.berkeley.edu/content/islamophobia/defining-islamophobia|title=Defining "Islamophobia" |publisher=Center for Race & Gender}}</ref> |
|||
Rasprava oko reči i njenih limitacija |
|||
U 1996 godini, politička institucija “Runnymede Trust” je osnovala Komisiju za Britanske Muslimane i Islamofobiju, na čijem čelu je Gordon Konvaj, vice kancelar Univerziteta u Suseksu. Izveštaj Komisije, Islamofobija: Izazov za nas sve, je objavljen u Novembru 1997 godine od strane domaćeg sekretara, Džeka Strava. U izveštaju “Runnymede”, Islamofobija je definisana kao “pogled na ili svetski pogled obuhvaćen neustanovljenom strahu i mržnji prema Muslimanima, koji rezultira praksama isključivanja i diskriminacije."<ref name="EoRE215">Encyclopedia of Race and Ethics, p. 215</ref> Johan Kendel je u 2006 godini napisao komentar da je Islamofobija “nejasna terminologija koja obuhvata svaki zamisliv stvaran i imaginaran čin neprijateljstva prema Muslimanima” i nastavlja da raspravlja da 5 naglašenih kriterija od strane “Runnymede Trust” su nevažeće.<ref>{{cite web |last=Kandel |first=Johannes |date=August 2006 |url=http://www.fes.de/BerlinerAkademiegespraeche/publikationen/islamundpolitik/documents/Islamophobia.pdf |title=Islamophobia – On the Career of a Controversial Term |format=PDF |publisher=[[Friedrich-Ebert-Stiftung]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20170102082349/http://www.fes.de/BerlinerAkademiegespraeche/publikationen/islamundpolitik/documents/Islamophobia.pdf |archive-date=2006}}</ref> |
|||
U 2008 godini, radionica pod nazivom ‘Razmišljanje kroz Islamofobiju’ je održana na Univerzitetu u Lidzu i bila je organizovana od strane Centra za Enticku Pripadnost i Nauka o Rasizmu, gde su među učesnicima bili i S. Sayyid, Abdoolkarim Vakil, Liz Fekete, i Gabriela Maranci. Simpozijum je predložio definiciju Islamofobije, koja je odbacila ideju o Islamofobiju kao produktu zatvorenog I otvorenog pogleda na Islam, i fokusirala se na Islamofobiju kao performativni čin koji predstavljao veliki problem Muslimanskim agencijama i identitetu. Simpozijum je rani pokušaj dovođenja uvida kritičko rasne teorije, postkolonijalnog i dekolonijalnog mišljenja da se podnese pitanje o Islamofobiji.<ref name=Sayyid&Vakil/> |
|||
Na simpozijumu 2009 godine o “Islamofobiji i Religioznoj Deskriminaciji”, Robin Ričardson, bivši dirketor “Runnymede Trusta”<ref>{{cite web|url=http://www.runnymedetrust.org/bgRanimed.html|title=Runnymede Trust – Ranimed, Runnymede and a Long Report|publisher=|accessdate=18 March 2015}}</ref> I editor Islamofobija: izazov za nas sve,<ref>[http://www.mcb.org.uk/article_detail.php?article=announcement-862 Mcb.org.uk] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120306001003/http://www.mcb.org.uk/article_detail.php?article=announcement-862 |date=2012-03-06 }}</ref> je rekao da su “nedostaci izraza Islamofobija jako značajni” na bazi sedam ražličitih osnova, uključujući i to što podrazumeva da je to samo “teška mentalna bolest” koja pogađa “samo sićušnu manjinu ljudi”; da upotreba tog termina čini one kojima je to namenjeno “defanzivnima i prkosnima” i oslobađa korisnika od “odgovornosti da pokuša da ih razume” ili da pokuša da promeni njihove poglede; da to označava da neprijateljstvo prema Muslimanima je razdvojeno od faktora kao sto su boja kože, imigrantski status, strah od fundamentalizma, ili politički ili ekonomski sukobi; da to povezuje predrasude prema Muslimanima u svojoj zemlji sa neprijateljstvom prema Muslimanimau državama sa kojima je Zapad u sukobu; da to ne uspeva da napravi razliku između ljudi koji su protiv svih vrsta religija I ljudi koji naručito ne podnose Islam; i da je realan problem koji je upravo opisan u stvari neprijateljstvo prema Muslimanima, “etno-religijski identitet u Evropskim zemljama”, a ne neprijateljstvo prema Islamu. Kako god bilo, on je tvrdio da je termin tu da ostane, i da je bitno da se precizno definiše.<ref name=Richardson2009>Richardson, Robin (December 2009). {{cite web|url= http://www.insted.co.uk/anti-muslim-racism.pdf |title="Islamophobia or anti-muslim racism – or what?" }} {{small|(119 KB)}}, Insted website. Accessed December 30, 2011.</ref> |
|||
Tačna definicija Islamofobije idalje nastavlja da bude tema rasprave muđu raznim svetskim akademicima poput Krisa Alena, što govori da ta reč nema jasnu definiciju.<ref name=termlimits>{{cite book|author=[[Chris Allen (academic)|Allen, Chris]]|title=Islamophobia|publisher=Ashgate|year=2010|isbn=978-0754651390|page=21}}</ref><ref> |
|||
{{cite journal|author=Bleich, Erik|date=December 2011|url=http://abs.sagepub.com/content/55/12/1581.abstract |title=What Is Islamophobia and How Much Is There? Theorizing and Measuring an Emerging Comparative Concept|journal=[[American Behavioral Scientist]]|volume=55|issue=12|pages=1581–1600|doi=10.1177/0002764211409387}}</ref><ref>Cesari, Jocelyne (1 June 2006). {{cite web|url= http://www.euro-islam.info/wp-content/uploads/pdfs/securitization_and_religious_divides_in_europe.pdf |title=Muslims In Western Europe After 9/11: Why the term Islamophobia is more a predicament than an explanation }} {{small|(118 KB)}}, [[Euro-Islam.Info]]: p. 5</ref><ref>{{cite journal|author=Imhoff, Roland & Recker, Julia|title=Differentiating Islamophobia:Introducing a new scale to measure Islamoprejudice and Secular Islam Critique|journal=Political Psychology|volume=33|issue=6|pages=811–24|date=December 2012|doi=10.1111/j.1467-9221.2012.00911.x|last2=Recker}}</ref><ref>{{cite book|editor=Andrew Shryock|title=[[Islamophobia/Islamophilia: Beyond the Politics of Enemy and Friend]]|year=2010|isbn=978-0-253-22199-5|publisher=[[Indiana University Press]]|page=6}}</ref><ref>{{cite book|title=Muslims in 21st Century Europe: Structural and Cultural Perspectives|editor=Anna Triandafyllidou|year=2010|publisher=Routledge|isbn=978-0415497091|page=28|author=Burak Erdenir}}</ref> Prema mišljenju Erika Bliča, u njegovom artiklu "Definicija i Istraživanje pojma Islamofobije”, čak i kada su definicije više specifične, idalje postoji značajna varijacija u preciznim formulacijama same reči Islamofobija. Kao i kod paralelnih koncepata poput Homofobije ili Ksenofobije, Islamofobija označava širi niz negativnih stavova ili emocija usmerenih na pojedince grupa zbog viđenog članstva u određenoj kategoriji.<ref>{{cite journal|last1=Bleich|first1=Erik|title=Defining and Researching Islamophobia|journal=Review Of Middle East Studies|volume=46|issue=2|page=181|accessdate=2015-11-20}}</ref> Matias Gardel definiše Islamofobiju kao “društveno reprodukovane predrasude i neprijateljstvo prema Islamu i Muslimanima, kao i akcije i prakse koje napadaju, isključuju ili deskriminišu osobe na bazi toga da su ili se smatraju da su Muslimani i da su povezani sa Islamom.<ref name=levandedefinitioner/> |
|||
Strah |
|||
Kako ne bi bila posmatrana kao psihološka ili individualistička fobija, prema mišljenjima profesora religije Petra Gotshalka i Gabrijela Grinberga, ‘Islamofobija’ označava društvenu zabrinutost oko Islama i Muslimana.<ref>{{Cite web |url=http://www.wesleyan.edu/newsletter/campus/2007/1107islambook.html |title=Faculty, Alumnus Discuss Concept of "Islamophobia" in Co-Authored Book |accessdate=2007-12-29 |date=2007-11-20 |author=Corrina Balash Kerr |work=[[Wesleyan University]] Newsletter |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080820031422/http://www.wesleyan.edu/newsletter/campus/2007/1107islambook.html |archivedate=2008-08-20 |df= }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.politicalaffairs.net/article/articleview/6181/1/296/ |title=Images of Muslims: Discussing Islamophobia with Peter Gottschalk |accessdate=2007-12-29 |date=2007-11-19 |work=Political Affairs. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20071206034654/http://www.politicalaffairs.net/article/articleview/6181/1/296/ <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 2007-12-06}}</ref> Neki socijalni naučnici su usvojili ovu definiciju U obliku strahovitih stavova prema Muslimanima i Islamu i njihovom izbegavanju, tvrdeći da se Islamofobija ‘u suštini treba shvatiti kao afektivni deo društvene stigme prema Islamu i Muslimanima, izričito kao strah’.<ref>{{cite journal | last1 = Lee | first1 = S. A. | last2 = Gibbons | first2 = J. A. | last3 = Thompson | first3 = J. M. | last4 = Timani | first4 = H. S. | year = 2009 | title = The islamophobia scale: Instrument development and initial validation | url = | journal = International Journal for the Psychology of Religion | volume = 19 | issue = 2| pages = 92–105 | doi = 10.1080/10508610802711137}}</ref><ref name=kunst2012b>{{cite journal |last1 = Kunst |first1 = J. R. |last2 = Sam |first2 = D. L. |last3 = Ulleberg |first3 = P. |year = 2012 |title = Perceived islamophobia: Scale development and validation |journal = International Journal of Intercultural Relations |volume = 37 |pages = 225–37|doi = 10.1016/j.ijintrel.2012.11.001}}</ref> arguing that Islamophobia should "essentially be understood as an affective part of social stigma towards Islam and Muslims, namely fear".<ref name=kunst2012b/>{{rp|page=2}} |
|||
Rasizam |
|||
Nekoliko naučnika smatra Islamofobiju oblikom ksenofobije ili rasizma. Članak iz 2007. godine u časopisu ‘Sociologija’ definiše Islamofobiju kao antimuslimanski rasizam i nastavak antiazijskog, antiturskog i antiarapskog rasizma.<ref>[http://www.tariqmodood.com/uploads/1/2/3/9/12392325/multicultural_state_we_are_in.pdf "The Multicultural State We're In: Muslims,'Multiculture' and the 'Civic Re‐balancing' of British Multiculturalism"], ''Political Studies'': 2009 Vol 57, 473–97</ref><ref>{{cite journal |url=https://www.surrey.ac.uk/cronem/files/Tariq-Modood-article.pdf |format=PDF |title=Remaking multiculturalism after 7/7 |first=Tariq |last=Modood |date=September 29, 2005 |quote=The most important such form of cultural racism today is anti-Muslim racism, sometimes called Islamophobia.}}</ref><ref>{{cite book|title=The Islamophobia Industry: How the Right Manufactures Fear of Muslims|author=Nathan Lean|isbn=978-0745332543|year=2012|publisher=Pluto Press |quote=Biological racist discourses have now been replaced by what is called the 'new racism' or 'cultural racist' discourses}}</ref><ref>{{Cite journal | last1 = Poynting | first1 = S. | last2 = Mason | first2 = V. | doi = 10.1177/1440783307073935 | title = The resistible rise of Islamophobia: Anti-Muslim racism in the UK and Australia before 11 September 2001 | journal = Journal of Sociology | volume = 43 | pages = 61–86 | year = 2007 | pmid = | pmc = }}</ref> U njihovim knjigama Deepa Kumar i Junaid Rana tvrde da je formiranje Islamofobnih diskursa uporedo sa razvojem drugih oblika rasne fanatike.<ref>{{cite journal|title=Review: beyond "post 9/11" (''Islamophobia and the Politics of Empire'' by Deepa Kumar; ''Terrifying Muslims: Race and Labor in the South Asian Diaspora'' by Junaid Rana)|author=Erik Love|journal=Contexts| volume=12|number=1|year=2013|pages=70–72|url=https://www.jstor.org/stable/41960426|via=[[JSTOR]]|subscription=yes|quote=Taking these two works together, Kumar and Rana put forth a strong argument that while Islam is certainly a religion, and not a race, and Muslims (like all religious communities) are a highly diverse group in terms of ethnicity, nationality, and even racial backgrounds, Islamophobia is in fact a form of racism. Both books effectively provide historical accounts showing the parallel development of Islamophobic discourses alongside other forms of racial bigotry and discrimination.}}</ref> Slično tome, Džon Denham je uporedio sličnosti izmedju moderne Islamofobije i antisemitizma tridesetih godina prošlog veka,<ref>{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/uk/article6832035.ece|archive-url=https://web.archive.org/web/20110510093750/http://www.timesonline.co.uk/tol/news/uk/article6832035.ece|archive-date=May 10, 2011|title=Fascism fears: John Denham speaks out over clashes|publisher=|date=September 12, 2009|accessdate=18 March 2015}}</ref> so have [[Maud Olofsson]],<ref>{{cite web|url=http://www.svd.se/nyheter/inrikes/artikel_3674445.svd|title=Reinfeldt: Kärnan i partiets idé|author=Dan Nilsson-dan.nilsson@svd.se|work=SvD.se|accessdate=18 March 2015}}</ref> and [[Jan Hjärpe]], among others.<ref>{{cite journal |url=http://www.nasarmeer.com/uploads/7/7/4/6/7746984/meer_and_noorani_-_the_sociological_review.pdf |format=PDF |title=A sociological comparison of anti-Semitism and anti-Muslim sentiment in Britain |first=Nasar |last=Meer |first2=Tehseen |last2=Noorani |journal=[[The Sociological Review]] |volume=56 |issue=2 |pages=195–219 |date=May 2008 |quote=Across Europe activists and certain academics are struggling to get across an understanding in their governments and their countries at large that anti-Muslim racism/Islamophobia is now one of the most pernicious forms of contemporary racism and that steps should be taken to combat it.}}</ref><ref>[http://rac.sagepub.com/content/52/3/77.short Anti-Semitism and Islamophobia – new enemies, old patterns]</ref> kao što su i Maud Olofson i Jan Hjarpe, izmedju drugih. Drugi su doveli u pitanje pretpostavljeni odnos izmedju Islamofobije i rasizam. Džoselin Cesari piše da ‘akademici još uvek raspravljaju o legitimitetu termina i ispitivaju kako se to razlikuje od drugih pojmova kao što su rasizam, anti-islamizam,anti-muslimanstvo i antisemitizam."<ref>Jocelyne Cesari [http://www.euro-islam.info/wp-content/uploads/pdfs/securitization_and_religious_divides_in_europe.pdf "Muslims In Western Europe After 9/11: Why the term Islamophobia is more a predicament than an explanation"] Submission to the Changing Landscape of Citizenship and Security: 6th PCRD of European Commission. 1 June 2006: p. 6</ref><ref name=cesariA>{{cite book|title=Islamophobia: The Challenge of Pluralism in the 21st Century|editor=[[John L. Esposito]]|year=2011|publisher=[[Oxford University Press]]|isbn=978-0199753642|page=21}}</ref> Erdenir finds that "there is no consensus on the scope and content of the term and its relationship with concepts such as racism ..."<ref name=Triandafyllidou>{{cite book|title=Muslims in 21st Century Europe: Structural and Cultural Perspectives|editor=Anna Triandafyllidou|year=2010|publisher=Routledge|isbn=978-0415497091|page=28}}</ref> and Shryock, reviewing the use of the term across national boundaries, comes to the same conclusion.<ref name=ShryockA>{{cite book|title=Islamophobia/Islamophilia: Beyond the Politics of Enemy and Friend|editor=Andrew Shryock|year=2010|pages=6–25|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0253221995}}</ref> Erdenir smatra da nema konsenzusa o obimu i sadržaju pojma i njegovoj povezanosti sa koncertima kao što je rasizam…’ i Šriok koji da upotrebe termina preko nacionalnih granica dovodi do istog zaključka. Neki naučnici smatraju Islamofobiju i kao delimično preklapanje fenomena. Dajan Frost definiše Islamofobiju kao anti-muslimanski osećaj i nasilje zasnovano na ‘rasi’ i religiji.<ref name=DianeFrost>{{Cite journal | last1 = Frost | first1 = D. | title = Islamophobia: Examining causal links between the media and "race hate" from "below" | doi = 10.1108/01443330810915251 | journal = International Journal of Sociology and Social Policy | volume = 28 | issue = 11/12 | pages = 564–78 | year = 2008 | pmid = | pmc = }}</ref> Islamofobija moze takodje da predstavlja ljude koji imaju imena Muslimana ili imaju pogled koji je povezan sa njima.<ref name="levandehistoria"/> According to [[Alan Johnson]], Islamophobia sometimes can be nothing more than xenophobia or racism "wrapped in religious terms."<ref name=Johnson20110306>{{Cite web|url=http://www.worldaffairsjournal.org/blog/alan-johnson/idea-'islamophobia'|title=The Idea of 'Islamophobia'|author=Alan Johnson|date=6 Mar 2011|publisher=World Affairs}}</ref> Sociologists Yasmin Hussain and Paul Bagguley stated that racism and Islamophobia are "analytically distinct," but "empirically inter-related".<ref>{{cite journal|last1=Hussain|first1=Yasmin|last2=Bagguley|first2=Paul|lastauthoramp=yes|title=Securitized Citizens: Islamophobia, Racism and the 7/7 London Bombings|journal=The Sociological Review|date=November 2012|volume=60|issue=4|pages=715–734|doi=10.1111/j.1467-954X.2012.02130.x}}</ref>" Prema rečima Alana Džonsona, Islamofobija ponekad moze biti ništa drugo nego ksenofobija ili rasizam ‘uvijen u religiozno značenje’. Sociolozi Jasmin Husain i Paul Baguli, izjavljuju da su rasizam i Islamofobija ‘analitički različiti’, ali ‘empirijski medjusobno povezani’. |
|||
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije definiše islamofobiju kao ,, strah od ili predrasude prema islamu , muslimanima i pitanjima koja se odnose na njih " , dodajući da li je potrebno ,, dnevni oblik rasizma i diskriminacije ili više nasilnih oblika , islamofobija predstavlja kršenje ljudskih prava i pretnja socijalnoj koheziji " .<ref name=levandedefinitioner>{{cite web|url=http://www.levandehistoria.se/fakta-fordjupning/islamofobi/definitioner-och-uttryck|title=Islamofobi – definitioner och uttryck|work=Forum för levande historia|accessdate=18 March 2015}}</ref> |
|||
Predložene alternative |
|||
Koncept islamofobije , kako ga je formulisao Runnimede , takodje je kritikovao Fred Halidai na nekoliko nivoa . On piše da meta neprijateljstva u modernom dobu nije islam i njegova načela , koliko su to muslimani , te bi pravilniji bio izraz ,,Anti - musliman " . On takođe navodi da sojevi i vrste predrasuda prema islamu i muslimanima variraju u zavisnosti od različitih naroda i kultura , koja nije priznata u analizi Runimedea , što je konkretno o muslimanima u Britaniji .<ref name="Aldridge1">{{Cite book| last=Aldridge |first=Alan |title=Religion in the Contemporary World: A Sociological Introduction |date=February 1, 2000 |publisher=Polity Press |isbn=978-0-7456-2083-1 |page=138 }}</ref> Pul odgovara da mnogi islamofobni diskursi napadaju ono što oni smatraju da su načela islama , a Majls i Braun pišu da se islamofobija obično zasniva na negativnim stereotipima o islamu , koji kasnije prelaze na napade na muslimane . Oni , takodje tvrde da ,, postojanje različitih vrsta Islamofoba " ne poništava koncept Islamofobije , kao što ni različiti oblici rasizma ne poništavaju koncept rasizma . U radu iz 2011. godine , Erik Blajh tvrdi da ne postoji široko prihvaćena definicija islamofobije koji omogućava sistematsko komparativnu i uzročnu analizu i napredovanje neizbežnih negativnih stavova ili osećanja usmerenih ka muslimanima ili islamu , kao moguće rešenje za ovo pitanje.<ref name="Bleich">{{cite journal | last1 = Bleich | first1 = Erik | year = 2011 | title = What Is Islamophobia and How Much Is There? Theorizing and Measuring an Emerging Comparative Concept | url = http://abs.sagepub.com/content/55/12/1581.abstract | journal = [[American Behavioral Scientist]] | volume = 55 | issue = 12| pages = 1581–1600 | doi=10.1177/0002764211409387}}</ref> Da bi se napravila razlika izmedju predrasuda o islamu i sekularno motivisanim kritikama islama , Ronald Imhof i Julija Recker su formulisali koncept ,,Islamopredrasude" , posle čega su bila korišćena u eksperimentu . Eksperiment je pokazao da njihova definicija predvidja alat za preciznu diferencijaciju .<ref name=Imhoff>Imhoff, Roland & Recker, Julia [https://uni-bonn.academia.edu/RolandImhoff/Papers/544018/Differentiating_Islamophobia_Introducing_a_new_scale_to_measure_Islamoprejudice_and_Secular_Islam_Critique "Differentiating Islamophobia: Introducing a new scale to measure Islamoprejudice and Secular Islam Critique"] Journal of Political Psychology</ref> Medjutim , eksperimentalni rad drugih istraživača ukazuje na to da , čak i kada izgleda da se zapadnjaci potrude da naprave razliku izmedju kritikovanja muslimana , ideje i vrednosti i poštujući muslimane kao osobe , i dalje pokazuju predrasude i diskriminaciju muslimana u odnosu na ne - muslimane , kada ovi ciljevi brane navodno antliberalne uzroke .<ref>Van der Noll, J., Saroglou, V., Latour, D., & Dolezal, N. (2017). Western anti-Muslim prejudice: Value conflict or discrimination of persons too? ''Political Psychology''.https://dx.doi.org/10.1111/pops.12416</ref> |
Верзија на датум 30. април 2018. у 16:24
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Садржај пре сређивања
Islamofobija je intenzivan strah ili mržnja, predrasude protiv pripadnika Islamske veroispovesti ili muslimana [1]
[2][3] especially when seen as a geopolitical force or the source of terrorism.[4][5][6]najviše viđena kao geopolitička sila ili izvor terorizma. Termin je prvi put upotrebljen u ranom 20-tom veku i javlja se kao neologizam u sedamdesetim godinama dvadesetog veka, zatim postaje povećanje mira tokom 80-tih i 90-tih , i dolazi do javnog zakona sa izjavom Runnymede Trust-a komisije o britasnkim muslimanima i islamofobija (CBMI) nazvanom : Islamofobija: Izazov za sve nas (1997). Uvod u termin daje izveštaj pod nazviom „anti –muslimanska“ predrasuda koje su porasle ubrzano u zadnjih par godina i prejako potrebnim novim nazivom . O uzrocima i karakteristikama islamofobije se još raspravlja. Neki kritičari su ustanovili povećanje islamofobije kao rezultat napada 11. septembra, od strane više terorističkih napada u Evropi i SAD , dok drugi su povezani sa povećanim prisustvom muslimana u Ujedinjenim nacijama i EU. Neki ljudi dovode u pitanje validnost termina. Čuveni akademci Sayyid i Abdoolkarim Vakil tvrde da islamofobija je rezultat pojave posebnog muslimanskog identiteta globalno, pojave muslimana samo od sebe se nije indikator diplome islamofobije i društva. Sayyid i Vakil održavaju stanovište da društvo gde virtuelno nema živih Muslimana ali veliki broj institucionalizovanih formi islamofobije i dalje živi u njima.[7]
Termini
Postoje mnogobrojni termini koji se koriste kao negativno osećanje i stav usmeren protiv Islama Muslimana , kao što su anti-musliman, netolerancija protiv Muslimana, anti-Muslimanske predrasude, anti – Muslimanska bigotrija, mržnja protiv Muslimana, anti-Islamizam, muslimanofobija, demonstracija Islama, ili demonstracija Muslimana. U neamčkom, Islamophobie (strah) i Islamfeindlichkeit (hostilnost) su u upotrebi. Skandinavski termin Muslimhat doslobno znači „mržnja protiv Muslimana“. Kada diskriminacija usmerena protiv Muslimana postavi isticanje njihovih religioznih pripadanja, ona je nazvana terminom muslimfobija,kao alternativa formi Muslimophobia,[8], Islamophobism,[9] antimuslimanstva i antimuslimana.[10][11][12] Individue koje diskriminišu Muslimane generalno koriste termin Islamophobes, Islamophobists,[13] anti-Muslimists [14] , antimuslimists [15], islamophobiacs ,[16] anti-Muhammadan,[17] "Muslimphobes" kao alternativa Muslimophobes [18], dok individue motivisane od strane specifičnih anti-Muslimanskih agendi ili bigotrija su opisane kao „anti-mosque“,[19] anti-Shiites[20] ,(or Shiaphobes)[21]), anti-Sufism[22] (or Sufi-phobia)Грешка код цитирања: Затвара
који недостаје </ref>
<ref>
ознаци
Etimologija i Definicije
Reč Islamofobija je neologizam [23] sastavljena od reči Islam i Fobija, sufiks korišćen u Engleskom za sastavljanje “imenica u smislu ‘straha od’, ‘averzija u - -‘.”[24]
Prema mišljenju Oksfordovog Rečnika za Engleski jezik, ta reč znači “intenzivna mržnja prema i ogroman strah od Islama, posebno kao političku silu; neprijateljstvo ili predrasuda prema Muslimanima” i potvrđena je u Engleskom jeziku još od 1923 godine.[25] Sekcija Berkli Univerziteta pod nazivom “Istraživanje Islamofobije i Projekat Dokumentacije” predlozila je I sledeću funkcionalnu definiciju: “Islamofobija je izmišljen strah ili neprijateljstvo podstaknuto od već postojanih Eurocentričnih I Orijentalno globalnih sila strukture. Ona je upućena prema percepcivnoj ili pravoj Muslimanskoj pretnji kroz održavanje ili proširivanje postojećih različitosti u ekonomskim, politickim, socijalnim i kulturnim odnosima, dok racionalizuje neophodnost razvitka nasilja kao instrumenta za ostvarivanje “civilizacijske rehabilitacije” ciljnih zajednica (Muslimanskih ili drugih). Islamofobija ponovo uvodi i ponovo potvrđuje globalnu strukturu rasizma kroz koju su resursne distribucije različitosti očuvane i proširene."[26]
Rasprava oko reči i njenih limitacija
U 1996 godini, politička institucija “Runnymede Trust” je osnovala Komisiju za Britanske Muslimane i Islamofobiju, na čijem čelu je Gordon Konvaj, vice kancelar Univerziteta u Suseksu. Izveštaj Komisije, Islamofobija: Izazov za nas sve, je objavljen u Novembru 1997 godine od strane domaćeg sekretara, Džeka Strava. U izveštaju “Runnymede”, Islamofobija je definisana kao “pogled na ili svetski pogled obuhvaćen neustanovljenom strahu i mržnji prema Muslimanima, koji rezultira praksama isključivanja i diskriminacije."[27] Johan Kendel je u 2006 godini napisao komentar da je Islamofobija “nejasna terminologija koja obuhvata svaki zamisliv stvaran i imaginaran čin neprijateljstva prema Muslimanima” i nastavlja da raspravlja da 5 naglašenih kriterija od strane “Runnymede Trust” su nevažeće.[28]
U 2008 godini, radionica pod nazivom ‘Razmišljanje kroz Islamofobiju’ je održana na Univerzitetu u Lidzu i bila je organizovana od strane Centra za Enticku Pripadnost i Nauka o Rasizmu, gde su među učesnicima bili i S. Sayyid, Abdoolkarim Vakil, Liz Fekete, i Gabriela Maranci. Simpozijum je predložio definiciju Islamofobije, koja je odbacila ideju o Islamofobiju kao produktu zatvorenog I otvorenog pogleda na Islam, i fokusirala se na Islamofobiju kao performativni čin koji predstavljao veliki problem Muslimanskim agencijama i identitetu. Simpozijum je rani pokušaj dovođenja uvida kritičko rasne teorije, postkolonijalnog i dekolonijalnog mišljenja da se podnese pitanje o Islamofobiji.[29]
Na simpozijumu 2009 godine o “Islamofobiji i Religioznoj Deskriminaciji”, Robin Ričardson, bivši dirketor “Runnymede Trusta”[30] I editor Islamofobija: izazov za nas sve,[31] je rekao da su “nedostaci izraza Islamofobija jako značajni” na bazi sedam ražličitih osnova, uključujući i to što podrazumeva da je to samo “teška mentalna bolest” koja pogađa “samo sićušnu manjinu ljudi”; da upotreba tog termina čini one kojima je to namenjeno “defanzivnima i prkosnima” i oslobađa korisnika od “odgovornosti da pokuša da ih razume” ili da pokuša da promeni njihove poglede; da to označava da neprijateljstvo prema Muslimanima je razdvojeno od faktora kao sto su boja kože, imigrantski status, strah od fundamentalizma, ili politički ili ekonomski sukobi; da to povezuje predrasude prema Muslimanima u svojoj zemlji sa neprijateljstvom prema Muslimanimau državama sa kojima je Zapad u sukobu; da to ne uspeva da napravi razliku između ljudi koji su protiv svih vrsta religija I ljudi koji naručito ne podnose Islam; i da je realan problem koji je upravo opisan u stvari neprijateljstvo prema Muslimanima, “etno-religijski identitet u Evropskim zemljama”, a ne neprijateljstvo prema Islamu. Kako god bilo, on je tvrdio da je termin tu da ostane, i da je bitno da se precizno definiše.[32]
Tačna definicija Islamofobije idalje nastavlja da bude tema rasprave muđu raznim svetskim akademicima poput Krisa Alena, što govori da ta reč nema jasnu definiciju.[33][34][35][36][37][38] Prema mišljenju Erika Bliča, u njegovom artiklu "Definicija i Istraživanje pojma Islamofobije”, čak i kada su definicije više specifične, idalje postoji značajna varijacija u preciznim formulacijama same reči Islamofobija. Kao i kod paralelnih koncepata poput Homofobije ili Ksenofobije, Islamofobija označava širi niz negativnih stavova ili emocija usmerenih na pojedince grupa zbog viđenog članstva u određenoj kategoriji.[39] Matias Gardel definiše Islamofobiju kao “društveno reprodukovane predrasude i neprijateljstvo prema Islamu i Muslimanima, kao i akcije i prakse koje napadaju, isključuju ili deskriminišu osobe na bazi toga da su ili se smatraju da su Muslimani i da su povezani sa Islamom.[40]
Strah
Kako ne bi bila posmatrana kao psihološka ili individualistička fobija, prema mišljenjima profesora religije Petra Gotshalka i Gabrijela Grinberga, ‘Islamofobija’ označava društvenu zabrinutost oko Islama i Muslimana.[41][42] Neki socijalni naučnici su usvojili ovu definiciju U obliku strahovitih stavova prema Muslimanima i Islamu i njihovom izbegavanju, tvrdeći da se Islamofobija ‘u suštini treba shvatiti kao afektivni deo društvene stigme prema Islamu i Muslimanima, izričito kao strah’.[43][44] arguing that Islamophobia should "essentially be understood as an affective part of social stigma towards Islam and Muslims, namely fear".[44]
Rasizam Nekoliko naučnika smatra Islamofobiju oblikom ksenofobije ili rasizma. Članak iz 2007. godine u časopisu ‘Sociologija’ definiše Islamofobiju kao antimuslimanski rasizam i nastavak antiazijskog, antiturskog i antiarapskog rasizma.[45][46][47][48] U njihovim knjigama Deepa Kumar i Junaid Rana tvrde da je formiranje Islamofobnih diskursa uporedo sa razvojem drugih oblika rasne fanatike.[49] Slično tome, Džon Denham je uporedio sličnosti izmedju moderne Islamofobije i antisemitizma tridesetih godina prošlog veka,[50] so have Maud Olofsson,[51] and Jan Hjärpe, among others.[52][53] kao što su i Maud Olofson i Jan Hjarpe, izmedju drugih. Drugi su doveli u pitanje pretpostavljeni odnos izmedju Islamofobije i rasizam. Džoselin Cesari piše da ‘akademici još uvek raspravljaju o legitimitetu termina i ispitivaju kako se to razlikuje od drugih pojmova kao što su rasizam, anti-islamizam,anti-muslimanstvo i antisemitizam."[54][55] Erdenir finds that "there is no consensus on the scope and content of the term and its relationship with concepts such as racism ..."[56] and Shryock, reviewing the use of the term across national boundaries, comes to the same conclusion.[57] Erdenir smatra da nema konsenzusa o obimu i sadržaju pojma i njegovoj povezanosti sa koncertima kao što je rasizam…’ i Šriok koji da upotrebe termina preko nacionalnih granica dovodi do istog zaključka. Neki naučnici smatraju Islamofobiju i kao delimično preklapanje fenomena. Dajan Frost definiše Islamofobiju kao anti-muslimanski osećaj i nasilje zasnovano na ‘rasi’ i religiji.[58] Islamofobija moze takodje da predstavlja ljude koji imaju imena Muslimana ili imaju pogled koji je povezan sa njima.[59] According to Alan Johnson, Islamophobia sometimes can be nothing more than xenophobia or racism "wrapped in religious terms."[60] Sociologists Yasmin Hussain and Paul Bagguley stated that racism and Islamophobia are "analytically distinct," but "empirically inter-related".[61]" Prema rečima Alana Džonsona, Islamofobija ponekad moze biti ništa drugo nego ksenofobija ili rasizam ‘uvijen u religiozno značenje’. Sociolozi Jasmin Husain i Paul Baguli, izjavljuju da su rasizam i Islamofobija ‘analitički različiti’, ali ‘empirijski medjusobno povezani’.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije definiše islamofobiju kao ,, strah od ili predrasude prema islamu , muslimanima i pitanjima koja se odnose na njih " , dodajući da li je potrebno ,, dnevni oblik rasizma i diskriminacije ili više nasilnih oblika , islamofobija predstavlja kršenje ljudskih prava i pretnja socijalnoj koheziji " .[40]
Predložene alternative Koncept islamofobije , kako ga je formulisao Runnimede , takodje je kritikovao Fred Halidai na nekoliko nivoa . On piše da meta neprijateljstva u modernom dobu nije islam i njegova načela , koliko su to muslimani , te bi pravilniji bio izraz ,,Anti - musliman " . On takođe navodi da sojevi i vrste predrasuda prema islamu i muslimanima variraju u zavisnosti od različitih naroda i kultura , koja nije priznata u analizi Runimedea , što je konkretno o muslimanima u Britaniji .[62] Pul odgovara da mnogi islamofobni diskursi napadaju ono što oni smatraju da su načela islama , a Majls i Braun pišu da se islamofobija obično zasniva na negativnim stereotipima o islamu , koji kasnije prelaze na napade na muslimane . Oni , takodje tvrde da ,, postojanje različitih vrsta Islamofoba " ne poništava koncept Islamofobije , kao što ni različiti oblici rasizma ne poništavaju koncept rasizma . U radu iz 2011. godine , Erik Blajh tvrdi da ne postoji široko prihvaćena definicija islamofobije koji omogućava sistematsko komparativnu i uzročnu analizu i napredovanje neizbežnih negativnih stavova ili osećanja usmerenih ka muslimanima ili islamu , kao moguće rešenje za ovo pitanje.[63] Da bi se napravila razlika izmedju predrasuda o islamu i sekularno motivisanim kritikama islama , Ronald Imhof i Julija Recker su formulisali koncept ,,Islamopredrasude" , posle čega su bila korišćena u eksperimentu . Eksperiment je pokazao da njihova definicija predvidja alat za preciznu diferencijaciju .[64] Medjutim , eksperimentalni rad drugih istraživača ukazuje na to da , čak i kada izgleda da se zapadnjaci potrude da naprave razliku izmedju kritikovanja muslimana , ideje i vrednosti i poštujući muslimane kao osobe , i dalje pokazuju predrasude i diskriminaciju muslimana u odnosu na ne - muslimane , kada ovi ciljevi brane navodno antliberalne uzroke .[65]
- ^ „Islamophobia”. Oxford Dictionary. Приступљено 10. 11. 2016.
- ^ „islamophobia”. Dictionary.com Unabridged. Random House. Приступљено 10. 11. 2016.
- ^ „Islamophobia”. Collins Dictionary. Приступљено 10. 11. 2016.
- ^ Miles & Brown 2003, стр. 166.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомegorova
. - ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомPew3
. - ^ Meer, Nasar; Modood, Tariq (јул 2009). „Refutations of racism in the 'Muslim question'”. Patterns of Prejudice. 43 (3-4): 335—54. doi:10.1080/00313220903109250.
- ^ Carpente, Markus (2013). Diversity, Intercultural Encounters, and Education. стр. 65.
- ^ Pande, Rekha (2012). Globalization, Technology Diffusion and Gender Disparity. стр. 99.
- ^ Racism and Human Rights. p. 8, Raphael Walden – 2004
- ^ Muslims in Western Europe. p. 169, Jørgen S. Nielsen – 2004
- ^ Children's Voices: Studies of Interethnic Conflict and Violence in European schools, Mateja Sedmak, p124
- ^ Kuwara, Ibrahim (2004). Islam Nigeria-UK Road Tour. стр. 6.
- ^ 2002, Fred halliday, Two hours that shook the world, p. 97
- ^ Kollontai, Pauline (2007). Community Identity: Dynamics of Religion in Context. стр. 254.
- ^ Seid, Amine (2011). Islamic Terrorism and the Tangential Response of the West. стр. 39.
- ^ Goknar, Erdag (2013). Orhan Pamuk, Secularism and Blasphemy. стр. 219.
- ^ Arasteh, Kamyar (2004). The American Reichstag. стр. 94.
- ^ Dressler, Markus (2011). Secularism and Religion-Making. стр. 250.
- ^ Kaim, Markus (2013). Great Powers and Regional Orders. стр. 157.
- ^ 2013, Glen Perry, The International Relations of the Contemporary Middle East, p. 161
- ^ , anti-Sufism (ili Sufi-phobia)
- ^ Roland Imhoff & Julia Recker (University of Bonn). „Differentiating Islamophobia: Introducing a new scale to measure Islamoprejudice and Secular Islam Critique”. Приступљено 2013-09-19.
- ^ „Oxford English Dictionary: -phobia, comb. form”. Oxford University Press.Шаблон:Paywall
- ^ „Oxford English Dictionary: Islamophobia”. Oxford University Press.Шаблон:Paywall
- ^ „Defining "Islamophobia"”. Center for Race & Gender.
- ^ Encyclopedia of Race and Ethics, p. 215
- ^ Kandel, Johannes (август 2006). „Islamophobia – On the Career of a Controversial Term” (PDF). Friedrich-Ebert-Stiftung. Архивирано из оригинала (PDF) 2006. г.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомSayyid&Vakil
. - ^ „Runnymede Trust – Ranimed, Runnymede and a Long Report”. Приступљено 18. 3. 2015.
- ^ Mcb.org.uk Архивирано 2012-03-06 на сајту Wayback Machine
- ^ Richardson, Robin (December 2009). „"Islamophobia or anti-muslim racism – or what?"” (PDF). (119 KB), Insted website. Accessed December 30, 2011.
- ^ Allen, Chris (2010). Islamophobia. Ashgate. стр. 21. ISBN 978-0754651390.
- ^ Bleich, Erik (децембар 2011). „What Is Islamophobia and How Much Is There? Theorizing and Measuring an Emerging Comparative Concept”. American Behavioral Scientist. 55 (12): 1581—1600. doi:10.1177/0002764211409387.
- ^ Cesari, Jocelyne (1 June 2006). „Muslims In Western Europe After 9/11: Why the term Islamophobia is more a predicament than an explanation” (PDF). (118 KB), Euro-Islam.Info: p. 5
- ^ Imhoff, Roland & Recker, Julia; Recker (децембар 2012). „Differentiating Islamophobia:Introducing a new scale to measure Islamoprejudice and Secular Islam Critique”. Political Psychology. 33 (6): 811—24. doi:10.1111/j.1467-9221.2012.00911.x.
- ^ Andrew Shryock, ур. (2010). Islamophobia/Islamophilia: Beyond the Politics of Enemy and Friend. Indiana University Press. стр. 6. ISBN 978-0-253-22199-5.
- ^ Burak Erdenir (2010). Anna Triandafyllidou, ур. Muslims in 21st Century Europe: Structural and Cultural Perspectives. Routledge. стр. 28. ISBN 978-0415497091.
- ^ Bleich, Erik. „Defining and Researching Islamophobia”. Review Of Middle East Studies. 46 (2): 181.
- ^ а б „Islamofobi – definitioner och uttryck”. Forum för levande historia. Приступљено 18. 3. 2015.
- ^ Corrina Balash Kerr (2007-11-20). „Faculty, Alumnus Discuss Concept of "Islamophobia" in Co-Authored Book”. Wesleyan University Newsletter. Архивирано из оригинала 2008-08-20. г. Приступљено 2007-12-29.
- ^ „Images of Muslims: Discussing Islamophobia with Peter Gottschalk”. Political Affairs. 2007-11-19. Архивирано из оригинала 2007-12-06. г. Приступљено 2007-12-29.
- ^ Lee, S. A.; Gibbons, J. A.; Thompson, J. M.; Timani, H. S. (2009). „The islamophobia scale: Instrument development and initial validation”. International Journal for the Psychology of Religion. 19 (2): 92—105. doi:10.1080/10508610802711137.
- ^ а б Kunst, J. R.; Sam, D. L.; Ulleberg, P. (2012). „Perceived islamophobia: Scale development and validation”. International Journal of Intercultural Relations. 37: 225—37. doi:10.1016/j.ijintrel.2012.11.001.
- ^ "The Multicultural State We're In: Muslims,'Multiculture' and the 'Civic Re‐balancing' of British Multiculturalism", Political Studies: 2009 Vol 57, 473–97
- ^ Modood, Tariq (29. 9. 2005). „Remaking multiculturalism after 7/7” (PDF). „The most important such form of cultural racism today is anti-Muslim racism, sometimes called Islamophobia.”
- ^ Nathan Lean (2012). The Islamophobia Industry: How the Right Manufactures Fear of Muslims. Pluto Press. ISBN 978-0745332543. „Biological racist discourses have now been replaced by what is called the 'new racism' or 'cultural racist' discourses”
- ^ Poynting, S.; Mason, V. (2007). „The resistible rise of Islamophobia: Anti-Muslim racism in the UK and Australia before 11 September 2001”. Journal of Sociology. 43: 61—86. doi:10.1177/1440783307073935.
- ^ Erik Love (2013). „Review: beyond "post 9/11" (Islamophobia and the Politics of Empire by Deepa Kumar; Terrifying Muslims: Race and Labor in the South Asian Diaspora by Junaid Rana)”. Contexts. 12 (1): 70—72 — преко JSTOR. [Претплата неопходна (помоћ)]. „Taking these two works together, Kumar and Rana put forth a strong argument that while Islam is certainly a religion, and not a race, and Muslims (like all religious communities) are a highly diverse group in terms of ethnicity, nationality, and even racial backgrounds, Islamophobia is in fact a form of racism. Both books effectively provide historical accounts showing the parallel development of Islamophobic discourses alongside other forms of racial bigotry and discrimination.”
- ^ „Fascism fears: John Denham speaks out over clashes”. 12. 9. 2009. Архивирано из оригинала 10. 5. 2011. г. Приступљено 18. 3. 2015.
- ^ Dan Nilsson-dan.nilsson@svd.se. „Reinfeldt: Kärnan i partiets idé”. SvD.se. Приступљено 18. 3. 2015.
- ^ Meer, Nasar; Noorani, Tehseen (мај 2008). „A sociological comparison of anti-Semitism and anti-Muslim sentiment in Britain” (PDF). The Sociological Review. 56 (2): 195—219. „Across Europe activists and certain academics are struggling to get across an understanding in their governments and their countries at large that anti-Muslim racism/Islamophobia is now one of the most pernicious forms of contemporary racism and that steps should be taken to combat it.”
- ^ Anti-Semitism and Islamophobia – new enemies, old patterns
- ^ Jocelyne Cesari "Muslims In Western Europe After 9/11: Why the term Islamophobia is more a predicament than an explanation" Submission to the Changing Landscape of Citizenship and Security: 6th PCRD of European Commission. 1 June 2006: p. 6
- ^ John L. Esposito, ур. (2011). Islamophobia: The Challenge of Pluralism in the 21st Century. Oxford University Press. стр. 21. ISBN 978-0199753642.
- ^ Anna Triandafyllidou, ур. (2010). Muslims in 21st Century Europe: Structural and Cultural Perspectives. Routledge. стр. 28. ISBN 978-0415497091.
- ^ Andrew Shryock, ур. (2010). Islamophobia/Islamophilia: Beyond the Politics of Enemy and Friend. Indiana University Press. стр. 6—25. ISBN 978-0253221995.
- ^ Frost, D. (2008). „Islamophobia: Examining causal links between the media and "race hate" from "below"”. International Journal of Sociology and Social Policy. 28 (11/12): 564—78. doi:10.1108/01443330810915251.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомlevandehistoria
. - ^ Alan Johnson (6. 3. 2011). „The Idea of 'Islamophobia'”. World Affairs.
- ^ Hussain, Yasmin & Bagguley, Paul (новембар 2012). „Securitized Citizens: Islamophobia, Racism and the 7/7 London Bombings”. The Sociological Review. 60 (4): 715—734. doi:10.1111/j.1467-954X.2012.02130.x.
- ^ Aldridge, Alan (1. 2. 2000). Religion in the Contemporary World: A Sociological Introduction. Polity Press. стр. 138. ISBN 978-0-7456-2083-1.
- ^ Bleich, Erik (2011). „What Is Islamophobia and How Much Is There? Theorizing and Measuring an Emerging Comparative Concept”. American Behavioral Scientist. 55 (12): 1581—1600. doi:10.1177/0002764211409387.
- ^ Imhoff, Roland & Recker, Julia "Differentiating Islamophobia: Introducing a new scale to measure Islamoprejudice and Secular Islam Critique" Journal of Political Psychology
- ^ Van der Noll, J., Saroglou, V., Latour, D., & Dolezal, N. (2017). Western anti-Muslim prejudice: Value conflict or discrimination of persons too? Political Psychology.https://dx.doi.org/10.1111/pops.12416