Pređi na sadržaj

LaTeX

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
LaTeX
Programer(i)Lesli Lamport
Prvo izdanje1985.; pre 39 godina (1985)
Stabilno izdanje
LaTeX3
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
TipSlaganje sloga
LicencaProjekat javne LaTeX licence (LPPL)
Veb-sajtlatex-project.org

LaTeX (/ˈlɑːtɛx/ LAH-tekh, obično se izgovara kao /ˈlɑːtɛk/ LAH-tek ili /ˈleɪtɛk/ LAY-tek,[1] stilizovan kao  , i skraćeno Lamport Teks) je opisni jezik i sistem za pripremu dokumenata.[2] Razlikuje se od tipičnih procesora za obradu teksta kao što su Microsoft Word, LibreOffice i Apple Pages u kom pisac koristi običan tekst za razliku od formatiranog teksta, oslanjajući se na označavanje konvencija da bi definisao opštu strukturu nekog dokumenta (kao što su članak, knjiga i pismo), da stilizuje tekst kroz dokumenta (kao što je podebljano i iskošeno), i doda citate i ukrštanje. TeX distribucija kao što je TeX Live ili MiKTeX se koristi za proizvodnju izlaznog fajla (kao što su PDF ili DVI) pogodnog za štampanje ili digitalnu distribuciju.

LaTeX se koristi za komunikaciju i objavljivanje naučnih dokumenata u mnogim oblastima, uključujući matematiku, fiziku, informatiku, statistiku, ekonomiju, i političke nauke.[3][not in citation given] On takođe ima značajnu ulogu u pripremi i objavljivanju knjiga i članaka koji sadrže složene višejezičke materijale, kao što su Sanskrit i arapski [traži se izvor]. LaTeX koristi TeX pripremni program za formatiranje svoje proizvodnje, a sam je napisan u TeX-makro jeziku.

LaTeX je u širokoj upotrebi u akademiji.[4][not in citation given][5] LaTeX se može koristiti kao samostalni dokument pripremnog sistema, ili u srednjem formatu. U drugoj ulozi, na primer, često se koristi kao deo cevovoda za prevođenje DocBook i drugih formata zasnovanih na XML jeziku. Pripremni sistem nudi programiranje desktop pablišing karakteristike i opsežne objekte za automatizaciju većinu aspekata slog i desktop izdavašta, uključujući i numeraciju i ukrštanje sadržaja i figura, naslove poglavlja i sekcija, uključivanje grafike, izgled stranice, indeksiranje i bibliografije.

LaTeX ima za cilj da pruži jezik na visokom nivou koji pristupa moći TeX-a na lakši način za pisce. Ukratko, TeX rukuje rasporedom strane, dok LaTeX rukuje sadržajem strane za obradu dokumenata. LaTeX sadrži kolekciju TeX makroa i program za obradu dokumenata LaTeX-a. Zato što su komande za formatiranje TeX-a obično osnovne, pružaju autorima sa gotovim komandama za formatiranje i raspored odredbi kao što su naslovi poglavlja, fusnote, ukrštene reference i bibliografije.

LaTeX je prvobitno napisan u ranim 1980-im godinama od strane Leslija Lamporta na SRI International.[6] Trenutna verzija je LaTeX2e (stilizovana kao ɛ). LaTeX je slobodan softver i distribuira se pod projektom javne LaTeX licence (LPPL).

Sistem slaganja

[uredi | uredi izvor]

LaTeX sledi filozofiju dizajna razdvajanja prezentacije od sadržaja, tako da se autori mogu usredsrediti na sadržaj onoga što piše bez istovremenog pohađanja svog vizuelnog izgleda. U pripremi LaTeX dokumenta, autor navodi logičku strukturu pomoću jednostavnih, poznatih pojmova kao što su poglavlje, odeljak, sadržaj, figura, itd, i omogućava LaTeX sistemu da brine o formatiranju i rasporedu tih struktura. Stoga podstiče odvajanje od rasporeda sadržaja, dok još uvek dozvoljava pripremu ručnih podešavanja gde je to potrebno. Ovaj koncept je sličan mehanizmu koji mnogi procesorima dozvoljava da se globalno definišu za ceo dokument ili upotrebe CSS do stila HTML. LaTeX sistem je jezik za označavanje koji se takođe bavi slogom i renderingom.[7]

LaTeX se može proizvoljno proširiti pomoću osnovnog makro jezika da razvija prilagodljive formate. Takvi makroi se često prikupljaju u pakete, koji su dostupni da se bave posebnim izdanjima formatiranja kao što su komplikovani matematički sadržaj ili grafici matematičkih funkcija. Zaista, u primeru ispod align okruženje je obezbeđeno od strane amsmath paketa.

U cilju stvaranja dokumenta u LaTeX-u, prvo treba napisati fajl, recimo dokument.tex, koristeći svoj željeni tekst editor. Sada dokument.tex fajl služi kao ulaz u TeX program (sa učitanog LaTeX makroa), a TeX ispisuje datoteke pogodne za gledanje na ekranu ili za štampanje.[8] Ovo pisanje-format-prikaz ciklus je jedan od glavnih načina na koji se radom sa LaTeX-om razlikuje od ono-šta-ti-vidiš-je-ono-što-ti-dobijaš obrade teksta. To je slično kod-sastavi-izvršenja ciklusa bliskog programeru. Danas, mnogi LaTeX svesni programi uređuju ovaj ciklus jednostavnim pritiskom na jedan taster, dok se pregled prikazuje na ekranu pored prozora za unos.[9] Neki LaTeX editori automatski osvežavaju pregled. 

 \documentclass[12pt]{article}
 \usepackage{amsmath}
 \title{\LaTeX}
 \date{}
 \begin{document}
   \maketitle
   \LaTeX{} је документ за \TeX{} и нов начин куцања текста.
   \LaTeX{} је написао 1984. године Leslie Lamport и постаје доминантан за коришћење \TeX; неколико људи је писало \TeX{}.
   Најбржа верзија је \LaTeXe. 
   % Ово је коментар, неће бити показан у коначном приказу.
   % Следећи пример показује начин куцања математичке формуле у LaTeX:
   \begin{align}
     E_0 &= mc^2                              \\
     E &= \frac{mc^2}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}
   \end{align}
 \end{document}

Primeri

[uredi | uredi izvor]

Sledeći primer pokazuje LaTeX ulaz i odgovarajući izlaz:

Input Output 
\documentclass{article}
\usepackage{amsmath}
\title{\LaTeX}

\begin{document}
  \maketitle
  \LaTeX{} is a document preparation system for
  the \TeX{} typesetting program. It offers
  programmable desktop publishing features and
  extensive facilities for automating most
  aspects of typesetting and desktop publishing,
  including numbering and  cross-referencing,
  tables and figures, page layout,
  bibliographies, and much more. \LaTeX{} was
  originally written in 1984 by Leslie Lamport
  and has become the  dominant method for using
  \TeX; few people write in plain \TeX{} anymore.
  The current version is \LaTeXe.

  % This is a comment, not shown in final output.
  % The following shows typesetting  power of LaTeX:
  \begin{align}
    E_0 &= mc^2 \\
    E &= \frac{mc^2}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}
  \end{align}  
\end{document}

Primetite kako je jednačina za  tajpset od oznake: 

E &= \frac{mc^2}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}

Kvadratni koren se označava kao "\sqrt{argument}", a razlomak kao "\frac{numerator}{denominator}".

Čitanje i pisanje LaTeX-a

[uredi | uredi izvor]

LaTeX se obično izgovara kao /ˈleɪtɛk/ ili /ˈlɑːtɛk/ na engleskom jeziku (koji je, ne sa / X / izgovorom koji ljudi koji govore engleski obično povezuju sa X, već sa / k /).

Oznake T, E, X u imenu dolaze iz grčkog pisma tau, epsilon, i chi, tako da ime TeX-a potiče iz Grčke: τέχνη (veština, umetnost, tehnika); iz ovog razloga, TeX-ov autor Donald Knut promoviše izgovor /tɛx/ (tekh)[10] (to je, sa manjezvučnim velarnim frikativom kao u novogrčkom, sličan glasu dž usrpskom jeziku). Lamport je, s druge strane, rekao da ne favorizuje ili obeshrabruje bilo koji izgovor za LaTeX .[traži se izvor]

Ime je tradicionalno štampano u tekstu kao posebni štamparski logo: LaTeX.

U medijima gde logotip ne može biti precizno reprodukovan u tekstu, reč obično daje jedinstvenu kapitalizaciju LaTeX. TeX, LaTeX[11] i HeTeX[12] logotipi mogu biti izrečeni preko čistog CSS i HTML-a za upotrebu u grafičkim veb pretraživačima sledećih specifikacija unutrašnjeg \LaTeX makroa.[13]

Licenca

[uredi | uredi izvor]

LaTeX je obično distribuiran zajedno sa običnim TeX-om. On je distribuiran pod licencom slobodnog softvera — Javna licenca LaTeX projekta (LPPL). Javna licenca LaTeX projekta (LPPL) nije kompatibilna sa GNU Opštom javnom licencom, jer zahteva da izmenjene datoteke moraju biti jasno različite od svojih originala (obično promenom naziva datoteke); to je učinjeno kako bi se osiguralo da će datoteke koje zavise od drugih fajlova proizvesti očekivano ponašanje i izbeći zavisnost pakla. Javna licenca LaTeX projekta (LPPL) je kompatibilna sa Debian Smernicama za Slobodan Softver u verziji 1.3. Kao slobodan softver, LaTeX je dostupan na većini operativnih sistema, uključujući UNIX (Solaris, HP-UX, AIX), BSD (FriBSD, MAC OS X, NetBSD, OpenBSD), Linux (Red Het, Debian GNU / Linux, Arč, Gento), Microsoft Windows (9k, Windows XP, Vista, 7, 8), MS-DOS, AmigaOS i Plan 9.

Povezani softver

[uredi | uredi izvor]

Kao makro paket, LaTeX obezbeđuje skup makroa za TeX tumačenje. Postoje mnogi drugi makro paketi za TeX, uključujući Plain TeX, GNU TeXinfo, AMSTeX i ConTeXt.

Kada TeX "sastavlja" dokument, prati (sa stanovišta korisnika) po sledećem redosledu obrade: Makroi → TeX → Drajver → Izlaz. Različite implementacije svakog od ovih koraka su obično dostupni u TeX distribucijama. Tradicionalni TeX će izbaciti DVI fajl, koji se obično pretvara u PostScript datoteku. U skorije vreme, Hàn Thế Thành i drugi su napisali novu primenu TeX-a pod nazivom pdfTeX, čiji je izlaz u PDF formatu, i koristi prednosti funkcije koje su dostupne u tom formatu. Motor XeTeX-a koji je razvio Džonatan Kev spaja savremene tehnologije i Unikod font sa TeX-om.

Uobičajeni font za LaTeX je Knutov Computer Modern font, koji daje standardna dokumenta napravljena u LaTeX istog prepoznatljivog izgleda kao što su oni kreirani običnim TeX-om. XеTeX дозвољава употребу OpenType и TrueType (то је наведено) фонтова за излазне датотеке.

Постоји и много едитора за LaTeX.

Верзија

[uredi | uredi izvor]

LaTeX2е je trenutna verzija LaTeX-a, koji je 1994. godine zamenio LaTeX 2.09. Od 2014. godine, LaTeX3, koji je napravljen u ranim 1990-im godinama, je u okviru projekta dugoročnog razvoja.[14] Planirane karakteristike uključuju poboljšanu sintaksu, hiperlink podršku, novi korisnički interfejs, pristup proizvoljnim fontovima, i novu dokumentaciju.[15]

Postoje brojne komercijalne implementacije celog TeX sistema. Sistemski proizvođači mogu dodati dodatne funkcije kao dodatna pisma i telefonsku podršku. LyX je besplatan, WYSIWYM procesor za vizuelni dokument koji koristi LaTeX za bek-kraj. GNU TeXmacs je besplatan, WYSIWYG editor sa sličnim funkcijama kao LaTeX sa drugačijim pripremnim motorom. Drugi WYSIWYG editori koji proizvode LaTeX uključuju naučnu reč o Microsoft Windows.

Jedan broj TeX distribucije uz podršku je na raspolaganju, uključujući TeX Live (višeplatformski), tеTeX (razvijen u korist TeX Live, UNIX), fpTeX (zastareo), MikTeX (Windows), proTeXt (Windows), MacTeX (TeX Live sa dodavanjem specifičnih karakteristika za Mekintoš računare i operativni sistem Mac OS X), gwTeX (Mak OS X), OzTeX (Mekintoš), AmigaTeX (nedostupan) i PasTeX (AmigaOS, dostupan na Aminet spremištu).

Kompatibilnost

[uredi | uredi izvor]

LaTeX dokumenti (*.tex) mogu da se otvore bilo kojim tekst editorom. Oni se sastoje od običnog teksta i ne sadrže skrivene kodove za formatiranje ili binarne instrukcije. Osim toga, TeX dokumenta mogu da se dele od donošenja LaTeX fajl Rich Text Format (*.rtf) ili XML. Ovo se može uraditi pomoću besplatnog programa LaTeX2RTF ili TeX4XT. LaTeX može biti izražen u PDF datoteci koristeći LaTeX ekstenziju pdfLaTeX. LaTeX fajlovi koji sadrže Unikod tekst mogu biti obrađeni u PDF-u LaTeX ekstenzije XеLaTeX.

LaTeX2HTML

[uredi | uredi izvor]

LaTeX2HTML je konverter napisan u Perl da konvertuje LaTeX dokumente u HTML. Na taj način, na primer, naučni radovi — prvenstveno otkucani za štampanje — se mogu postaviti na Veb za online gledanje. Licenciran je pod GNU GPL v2.[16] CVS ponuda za LaTeX2HTML sa zvaničnog sajta je ukinuta.[17] Međutim Comprehensive TeX Archive Network i dalje nudi svoj najnoviji ažurirani softver.

HeVeA

[uredi | uredi izvor]

HeVeA je konverter napisan u Ocaml koji konvertuje LaTeX dokumetna u HTML5. Licenciran je pod Q Public License.[18]

Pandoc

[uredi | uredi izvor]

Pandoc je 'univerzalni konvertor dokumenata' koji može da transformiše LaTeX dokumenta u mnogo različitih formata datoteka, uključujući HTML5, epub, rtf i docx. Licenciran je pod GNU GPL verzija 2.[19]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "An introduction to LaTeX".
  2. ^ "US Oxford English Dictionary" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2015).
  3. ^ LaTeX - A document preparation system
  4. ^ "What are TeX, LaTeX and friends?"
  5. ^ Alexia Gaudeul (March 27, 2006).
  6. ^ Leslie Lamport (April 23, 2007).
  7. ^ The design of -{LaTeX owes something to earlier markup systems such as Scribe.
  8. ^ PDF output is common, but TeX can output other formats such as DVI ("Device independent" format).
  9. ^ See Wikipedia's comparison chart of TeX Editors.
  10. ^ Donald E. Knuth, The TeXbook, Addison–Wesley, Boston. (1986). str. 1.
  11. ^ O'Connor, Edward. „TeX and LaTeX logo POSHlets”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 4. 2008. 
  12. ^ Taraborelli, Dario. „CSS-driven TeX logos”. Arhivirano iz originala 01. 09. 2017. g. Pristupljeno 21. 4. 2008. 
  13. ^ Walden, David (15. 7. 2005). „Travels in TeX Land: A Macro, Three Software Packages, and the Trouble with TeX”. The PracTeX journal (3). Pristupljeno 21. 4. 2008. 
  14. ^ See e.g. bubl.ac.uk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2009)
  15. ^ Frank Mittelbach, Chris Rowley (January 12, 1999).
  16. ^ According to LICENSE file in the tarball[mrtva veza].
  17. ^ This site is read only. CVS je prekinuta. http://www.latex2html.org
  18. ^ Website http://hevea.inria.fr/
  19. ^ Pandoc - About pandoc

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=LaTeX&oldid=27873309”