Fenilefrin
IUPAC ime | |
---|---|
(R)-3-[-1-hydroxy-2-(methylamino)ethyl]phenol | |
Klinički podaci | |
Kategorija trudnoće | |
Način primene | Oralno, intranazalno, oftalmički, intravenozno, intramaskularno |
Pravni status | |
Pravni status |
|
Farmakokinetički podaci | |
Bioraspoloživost | 38% kroz GI trakt |
Vezivanje proteina | 95% |
Metabolizam | Hepatički (monoaminska oksidaza) |
Poluvreme eliminacije | 2.1 to 3.4 časa |
Identifikatori | |
CAS broj | 59-42-7 61-76-7 (hidrohlorid) |
ATC kod | C01CA06 (WHO) R01AA04, R01AB01, R01BA03, S01FB01, S01GA05 |
PubChem | CID 6041 |
IUPHAR/BPS | 485 |
DrugBank | APRD00365 |
ChemSpider | 5818 |
UNII | 1WS297W6MV |
KEGG | D08365 |
ChEMBL | CHEMBL1215 |
Hemijski podaci | |
Formula | C9H13NO2 |
Molarna masa | 167.205 g/mol |
| |
|
Fenilefrin je selektivni agonist α1-adrenergičkog receptora koji se prvenstveno koristi kao dekongestant, agens za dilaciju zenica, i povišenje krvnog pritiska.[1] Fenilefrin je nedavno ušao u prodaju kao zamena za pseudoefedrin (npr. Sudafed), mada neki izvori tvrde da peroralni fenilefrin nije efektivniji kao dekongestiv od placeba.[2]
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Dekongestiv
[uredi | uredi izvor]Fenilefrin se koristi kao dekongestiv u čvrstom obliku kao peroralni lek, i tečnom kao nazalni sprej, ili kapi za oči. Fenilefrin najuobičajeniji dekongestiv koji se može nabaviti bez recepta u SAD-u. Oksimetazolin je u široj upotrebi kao nazalni sprej. Pseudoefedrin je svojevremeno bio u najširoj upotrebi, ali je njegova loša reputacija kao prekurzora metamfetamina navela neke vlade da ograniče njegovu prodaju.
Peroralni fenilefrin se ekstenzivno metaboliše monoaminskom oksidazom,[3] enzimom koji je prisutan u gastrointestinalnom traktru i jetri. Kao posledica toga bioraspoloživost oralnog fenilefrina je oko 38 procenata.[4][5] Pošto je fenilefrin selektivni agonist α-adrenergičkog receptora, on ne izaziva oslobađanje endogenog noradrenalina, za razliku od pseudoefedrina. Fenilefrin ima manju sklonost izazivanja nuspojava poput stimulacije centralnog nervnog sistema, insomnije, anksioznosti, uznemirenosti, i nespokoja. Efikasnot fenilefrina kao dekongestiva potiče od vazokonstrikcije nosnih krvnih sudova, što smanjuje protok krvi u sluzokoži sinusa, i uklanja njen otok (edem).
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ University of Florida (press release) (19. 7. 2006). „UF researchers question effectiveness of decongestant”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008.
- ^ „Drug Properties”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011.
- ^ „Pharmacogenetics and Pharmacogenomics Knowledge Base, entry on phenylephrine”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011.
- ^ „NZ Medicines and Medical Devices Safety Authority recommendation on phenylephrine”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Drugs.com - Fenilefrin
- MedlinePlus: Fenilefrin
- U.S. Informacije o leku
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |