Tomas Edvard Lorens

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Lorens od Arabije (film).

Tomas Edvard Lorens
T. E. Lorens u uniformi britanske vojske, 1918.
Lični podaci
Puno ime	Tomas Edvard Lorens
Nadimak	Lorens od Arabije, El Aurens
Datum rođenja	(1888-08-16)16. avgust 1888.
Mesto rođenja	Tremadog, Okrug Kernarfon, Vels, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	19. maj 1935.(1935-05-19) (46 god.)
Mesto smrti	Bovington Kamp, Dorset, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Vojna karijera
Služba	1914–1918. 1923–1935.
Vojska	Ujedinjeno Kraljevstvo Kraljevstvo Hedžaz
Čin	Pukovnik
Jedinica	Britanska armija Kraljevsko vazduhoplovstvo
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Arapska pobuna Opsada Medine Bitka za Fveliju Bitka za Abu al-Lisan Bitka za Akabu Bitka za Tafilej Bitka za Deru Zauzimanje Damaska Bitka za Megido (1918)
Odlikovanja	Batski orden Distinguished Service Order Orden za istaknutu službu Orden Legija časti Orden Ratni krst

Tomas Edvard Lorens (engl. Thomas Edward Lawrence; 16. avgust 1888 — 19. maj 1935) bio je britanski arheolog, avanturista, pisac i vojnik, profesionalno poznat kao TE Lorens, jer je više voleo inicijale od imena.

Stekao je svetsku slavu kao Lorens od Arabije zahvaljujući svojoj ulozi tokom pohoda na Sinaj i Palestinu i tokom arapske pobune protiv turske vladavine 1916–1918.

Nije bio samo vojskovođa i pokretačka sila arapske pobune protiv Turaka, nego je bio i uticajan teoretičar gerilskog rata. Njegova posvećenost zadatku i raznovrsnost aktivnosti, kao i sposobnost da ih doslovno prenese u pisanoj formi, doneli su mu svetsku slavu i svetu ga predstavili kao Lorensa od Arabije, kako je nazvan i film iz 1962. godine, koji se bavi tematikom Prvog svetskog rata. Lorensov imidž delom je izgrađen iz senzacionalne reportaže o pobuni, koju je napisao američki novinar, Lauel Tomas (engl. Lowell Thomas), kao i iz Lorensovog autobiografskog dela po imenu Sedam stubova mudrosti (1922). Godine 1935, bio je smrtno povređen u saobraćajnoj nezgodi u Dorsetu.

Mladost i školovanje

Tomas Edvard Lorens je rođen u Tremadogu, Vels, u avgustu 1888. godine, kao vanbračno dete Tomasa Čepmena i Sare Džaner, guvernante koja je i sama bila vanbračno dete. Čepmen je ostavio svoju prvu suprugu i porodicu u Irskoj da bi živeo sa Sarom Džaner i odlučili su da se predstavljaju kao gospodin i gospođa Lorens. U leto 1896, Lorensovi se sele u Oksford, gde je mladi Lorens od 1907-10 studirao istoriju na Isusovom koledžu, i diplomirao je sa počastima prvog reda. Postao je arheolog na Bliskom istoku, radeći na različitim iskopavanjima sa Davidom Džordžom Hogartom i Leonardom Vulijem. Godine 1908. pristupio je oficirskoj vojnoj obuci na Oksfordskom Univerzitetu, prolazeći kroz dvogodišnji kurs obuke. U januaru 1914, pre izbijanja Prvog svetskog rata, Lorensa je mobilisala britanska vojske da preduzme vojnu ofanzivu u pustinji Negev, vršeći ujedno i arheološka istraživanja.

Godine 1914, njegov otac je nasledio Čapman baronstvo sa sedištem u Kilua zamku, porodičnoj kući predaka u okrugu Vestmit, u Irskoj. Par je imao pet sinova, od kojih je Tomas (u užoj porodici zvan „Ned”) bio drugi po starosti. Iz Velsa, porodica se preselila 1889. u Kirkudbrajt, Galovej, u jugozapadnoj Škotskoj, zatim na ostrvo Vajt, zatim u Nju Forest, zatim u Dinard u Bretanji, a zatim u Džersi. Porodica je živela u Langli Lodžu (sada srušenom) od 1894. do 1896. godine, smeštena u privatnoj šumi između istočnih granica Nju Foresta i Sautempton Votera u Hempširu. Rezidencija je bila izolovana, a mladi Lorens je imao mnogo mogućnosti za aktivnosti na otvorenom i posete obali.

U leto 1896. godine, porodica se preselila u 2 Polsted roud u Oksfordu, gde je živela do 1921. godine. Lorens je pohađao srednju školu za dečake grada Oksforda od 1896. do 1907. gde je jedna od četiri kuće kasnije nazvana „Lorens“ u njegovu čast; škola je zatvorena 1966. godine. Lorens i jedan od njegove braće postali su oficiri u Brigadi crkvenih momaka u crkvi Svetog Aldejta.

Lorens je tvrdio da je pobegao od kuće oko 1905. i da je nekoliko nedelja služio kao dečak vojnik u artiljeriji Kraljevskog garnizona u zamku St Maves u Kornvolu, od koga je otkupljen. Međutim, nikakvi dokazi o tome se ne pojavljuju u vojnim zapisima.

Prvi svetski rat

Kada je počeo Prvi svetski rat, Lorens se kao civil zaposlio u Odeljenju za izradu mapa Ratne kancelarije u Londonu. Njegovo zaduženje bilo je da pripremi mapu Sinaja koja će biti od koristi vojsci. Do decembra 1914. godine postao je poručnik u Kairu. Stručnjaka za arapska pitanja bilo je malo, pa je Lorens raspoređen u obaveštajnu službu u kojoj je proveo više od godinu dana, uglavnom saslušavajući zatvorenike, crtajući mape, primajući i prosleđujući podatke koje je dobijao od svojih ljudi koji su bili neprijatelju za petama, i pišući priručnik o turskoj vojsci.

Literatura

• Lauel Tomas Sa Lorensom u Arabiji. London 1924.
• Robert Grejvs Lorens i Arapi. London 1927.
• Lidel Hart T. E. Lorens. 1934.
• Ričard Aldington Lorens od Arabije London 1955.
• Džeremi Vilson Lorens od Arabije - Biografija London 1989.
• Aldington, Richard (1955). Lawrence of Arabia: A Biographical Enquiry. London, Collins. ISBN 978-1122222594. 
• Anderson, Scott (2013). Lawrence in Arabia: War, Deceit, Imperial Folly and the Making of the Modern Middle East. Doubleday. ISBN 978-0-385-53292-1. 
• Armitage, Flora (1955). The Desert and the Stars: a Biography of Lawrence of Arabia. illustrated with photographs, New York, Henry Holt and Company. ISBN 9780000005779. 
• Asher, Michael (1998). Lawrence. The Uncrowned King of Arabia. Viking. 
• Brown, Malcolm; Cave, Julia (1988). A Touch of Genius: The Life of T. E. Lawrence. London, J. M. Brent. 
• Brown, Malcolm (2005). Lawrence of Arabia: the Life, the Legend. London, Thames & Hudson: [In association with] Imperial War Museum. ISBN 978-0-500-51238-8. 
• Brown, Malcolm (1988). The Letters of T. E. Lawrence. 
• Brown, Malcolm (2005). Lawrence of Arabia: The Selected Letters. London. 
• Carchidi, Victoria K. (1987). Creation Out of the Void: the Making of a Hero, an Epic, a world: T. E. Lawrence. U. Pennsylvania, Ann Arbor, MI University Microfilms International. 
• Ciampaglia, Giuseppe (2010). Quando Lawrence d'Arabia passò per Roma rompendosi l'osso del collo. Roma: Strenna dei Romanisti, Roma Amor edit. 
• Graves, Richard Perceval (1976). Lawrence of Arabia and His World. Thames & Hudson. ISBN 978-0500130544. 
• Graves, Robert (1934). Lawrence and the Arabs. London: Jonathan Cape. 
• Graves, Robert (1928). Lawrence and the Arabian Adventure. New York: Doubleday, Doran. 
• Hoffman, George Amin. T. E. Lawrence (Lawrence of Arabia) and the M1911. 
• Hulsman, John C. (2009). To Begin the World over Again: Lawrence of Arabia from Damascus to Baghdad. New York, Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-61742-1. 
• Hyde, H. Montgomery (1977). Solitary in the Ranks: Lawrence of Arabia as Airman and Private Soldier. London, Constable. ISBN 978-0-09-462070-4. 
• James, Lawrence (2008). The Golden Warrior: The Life and Legend of Lawrence of Arabia. Skyhorse Publishing, New York. ISBN 978-1-60239-354-7. 
• Knightley, Phillip; Simpson, Colin (1970). The Secret Lives of Lawrence of Arabia. McGraw-Hill. ISBN 978-1299177192. 
• Korda, Michael (2010). Hero: The Life and Legend of Lawrence of Arabia. Harper. ISBN 978-0-06-171261-6. 
• Lawrence, A. W. (1967) [1937]. T. E. Lawrence by His Friends: insights about Lawrence by those who knew him. Doubleday Doran. 
• Lawrence, M.R. (1954). The Home Letters of T E Lawrence and his Brothers. Oxford. 
• Lawrence, T. E. (1926). Seven Pillars of Wisdom (1926 Subscribers' izd.). ISBN 978-0-385-41895-9. 
• Lawrence, T. E. (1935). Seven Pillars of Wisdom (1935 Doubleday izd.). ISBN 978-0-385-07015-7. 
• Lawrence, T. E. (2003). Seven Pillars of Wisdom: The Complete 1922 Text). ISBN 978-1-873141-39-7. 
• Leclerc, C (1998). Avec T E Lawrence en Arabie, La Mission militaire francaise au Hedjaz 1916–1920. Paris. 
• Leigh, Bruce (2014). T. E. Lawrence: Warrior and Scholar. Tattered Flag. ISBN 978-0954311575. 
• Mack, John E. (1976). A Prince of Our Disorder: The Life of T. E. Lawrence. Boston, Little, Brown. ISBN 978-0-316-54232-6. 
• Marriott, Paul; Argent, Yvonne (1998). The Last Days of T E Lawrence: A Leaf in the Wind. The Alpha Press. ISBN 978-1898595229. 
• Meulenjizer, V (1938). Le Colonel Lawrence, agent de l'Intelligence Service. Brussels. 
• Meyer, Karl E.; Brysac, Shareen Blair (2008). Kingmakers: the Invention of the Modern Middle East. New York, London, W. W. Norton. ISBN 978-0-393-06199-4. 
• Mousa, Suleiman (1966). T. E. Lawrence: An Arab View. London, Oxford University Press. 
• Norman, Andrew (2014). Lawrence of Arabia and Clouds Hill. Halsgrove. ISBN 978-0857042477. 
• Norman, Andrew (2014). T. E. Lawrence: Tormented Hero. Fonthill Media. ISBN 978-1781550199. 
• Nutting, Anthony (1961). Lawrence of Arabia: The Man and the Motive. London, Hollis & Carter. 
• Ocampo, Victoria (1963). 338171 T. E. (Lawrence of Arabia). London. 
• Orlans, Harold (2002). T. E. Lawrence: Biography of a Broken Hero. Jefferson, North Carolina, and London, McFarland. ISBN 978-0-7864-1307-2. 
• Paris, T.J. (septembar 1998). „British Middle East Policy-Making after the First World War: The Lawrentian and Wilsonian Schools”. Historical Journal. 41 (3): 773—793. S2CID 161205802. doi:10.1017/s0018246x98007997. 
• Penaud, Guy (2007). Le Tour de France de Lawrence d'Arabie (1908). Editions de La Lauze (Périgueux), France. ISBN 978-2-35249-024-1. 
• Rosen, Jacob (2011). „The Legacy of Lawrence and the New Arab Awakening” (PDF). Israel Journal of Foreign Affairs. V (3). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. 
• Sarindar, François (2011). „La vie rêvée de Lawrence d'Arabie: Qantara”. Institut du Monde Arabe (na jeziku: french). Paris, France (80): 7—9. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Sarindar, François (2010). Lawrence d'Arabie. Thomas Edward, cet inconnu. Editions L'Harmattan, collection ″Comprendre le Moyen-Orient″ (Paris), France. ISBN 978-2-296-11677-1. 
• Sattin, Anthony (2014). Young Lawrence: A Portrait of the Legend of a Young Man. John Murray. ISBN 978-1848549128. 
• Simpson, Andrew R.B. (2008). Another Life: Lawrence after Arabia. The History Press. ISBN 978-1-86227-464-8. 
• Stang, Charles M. (2002). The Waking Dream of T. E. Lawrence: Essays on His Life, Literature, and Legacy. Palgrave Macmillan. 
• Stewart, Desmond (1977). T. E. Lawrence. New York, Harper & Row Publishers. ISBN 9780060141233. 
• Storrs, Ronald (1940). Lawrence of Arabia, Zionism and Palestine. 
• Thomas, Lowell (2014) [1924]. With Lawrence in Arabia. Nabu Press. ISBN 978-1295830251. 
• Wilson, Jeremy (1989). Lawrence of Arabia: The Authorised Biography of T. E. Lawrence. ISBN 978-0-689-11934-7. 

Spoljašnje veze

Digitalne kolekcije

• Works by Tomas Edvard Lorens in eBook form na sajtu Standard Ebooks
• Dela T. E. Lawrence na sajtu Fejdid pejdž Kanada

• Tomas Edvard Lorens na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• T. E. Lawrence's Original Letters on Palestine Shapell Manuscript Foundation

Fizičke kolekcije

• T. E. Lawrence's Collection at The University of Texas at Austin's Harry Ransom Center
• "Creating History: Lowell Thomas and Lawrence of Arabia" online history exhibit at Clio Visualizing History.
• Europeana Collections 1914–1918 makes 425,000 World War I items from European libraries available online, including manuscripts, photographs and diaries by or relating to Lawrence
• T. E. Lawrence's Personal Manuscripts and Letters

Vesti i analize

• The Guardian 19 May 1935 – The death of Lawrence of Arabia
• The Legend of Lawrence of Arabia: The Recalcitrant Hero Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. decembar 2012)
• T. E. Lawrence: The Enigmatic Lawrence of Arabia article by O'Brien Browne
• Lawrence of Arabia: True and false (an Arab view) by Lucy Ladikoff
• Novinski isečci na temu Tomas Edvard Lorens u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)

Dokumentarni filmovi

• Footage of Lawrence of Arabia with publisher FN Doubleday and at a picnic
• Lawrence of Arabia: The Battle for the Arab World, directed by James Hawes. PBS Home Video, 21 October 2003. (ASIN B0000BWVND)

Društva

• T. E. Lawrence Studies, built by Lawrence's authorised biographer Jeremy Wilson (no longer maintained)
• The T. E. Lawrence Society