Pređi na sadržaj

Stenli Boldvin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stenli Boldvin
Stenli Boldvin
Lični podaci
Datum rođenja(1867-08-03)3. avgust 1867.
Mesto rođenjaBjudli, Vasteršir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti14. decembar 1947.(1947-12-14) (80 god.)
Mesto smrtiStaurport na Severnu, Vasteršir, Ujedinjeno Kraljevstvo
UniverzitetTriniti Koledž, Naučni koledž Mejzon
Porodica
SupružnikLusi Boldvin
DecaDijana Lusi
Leonora Stenli
Pamela Margaret
Oliver Ridsdejl
Ester Lujza
Artur
Politička karijera
Politička
stranka
Konzervativna
Državni sekretar za biznis, inovacije i veštine

Potpis

Stenli Boldvin, prvi grof Bjudlija (engl. Stanley Baldwine; Bjudli, 3. avgust 1867Staurport na Severnu, 14. decembar 1947) bio je britanski državnik, član Konzervativne partije, i premijer u tri mandata, u periodu između 1923. i 1937.[1] Vodio je vladu tokom Generalnog štrajka, etiopske krize 1935, i abdikacione krize 1936. Ušao je u Parlament 1908, a od 1917. do 1921. bio je ministar finansija u koalicionoj vladi Dejvida Lojda Džordža. Godine 1922, Boldvin je ubedio članove svoje Konzervativne partije da se povuku iz koalicije, zbog čega su organizovani novi izbori na kojima su konzervativci pobedili. Stenli je postao predsednik Trgovinske komore u vladi Endrua Bonara Loa i postao premijer kada je Lo podneo ostavku 1923. godine.

Boldvinov pokušaj da uvede porez na uvoz robe iz zemalja van Britanske imperije uticao je na njegov poraz na izborima 1923, ali se na položaj vratio u novembru 1924. godine. Njegov mandat na mestu premijera obeležili su povratak Standarda o zlatu, Generalni štrajk iz 1926[1], socijalno zakonodavstvo Nevila Čemberlena i Akt o trgovinskim sporovima iz 1927, kojim su ograničena prava sindikata. Boldvin je pretrpeo poraz na izborima 1929, ali je služio u koalicionoj vladi Remzija Makdonalda, obrazovanoj kao odgovor na ekonomsku krizu 1931. godine. On je nasledio Makdonalda 1935. godine na položaju premijera. Iste godine Boldvin je potpisao pakt Hor-Laval, koji je odobrio italijansko anektiranje Etiopije, ali je bio prinuđen da se povuče zbog glasnog protesta javnosti. Nakon toga uspeo je da vešto okonča abdikacionu krizu Edvarda VIII. Tokom celog tog perioda Boldvin je odolevao zahtevima za ponovnim naoružanjem, uveren da to nije u interesu Ujedinjenog Kraljevstva. Oštro je kritikovan zbog toga što navodno nije uvideo opasnost od nacističke Nemačke. Iz politike i javnog života se povukao 1937. godine.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Stenli Boldvin je bio jedini sin Alfreda Boldvina, predsednika Velike zapadne železnice i šefa velikog preduzeća gvožđa i čelika za eksploataciju uglja. Bio je rođak čuvenog književnika Radjarda Kiplinga i slikara Edvarda Bern-Džounsa.

Školovao se na Triniti koledžu na Univerzitet u Kembridžu, a nakon završetka studija se priključio porodičnom biznisu u preduzeću gvožđa i čelika za eksploataciju uglja.

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Kao član Konzervativne partije, na izborima 1906. godine je izabran za prvog grofa Bjudlija. U vladi Dejvida Lojda Džordža pored poslova kao sekretar za finansije i mlađeg poverenika za trezorstvo, Boldvin je bio i predsednik Odbora za trgovinu. 1922. godine on je bio u odboru koji je svrgnuo Lojda Džordža sa vlasti, a novi prvi ministar je postao Endri Bonar Lou. Louovo loše zdravlje nije mu dozvolilo da ostane na mestu ministra, te je njegovu poziciju nasledio Boldvin 1923. godine.

Godine 1925. Boldvin je bio odgovoran da reši krizu koja je u to vreme zadesila industriju uglja. Vlasnici rudnika su najavili da će smanjiti radničke plate, na šta je reagovao Generalni savet sindikata Kongresa koji je izjavio da namerava da podrži rudare u sporu sa poslodavcima. Vlada pod vođstvom Boldvina, obezbedila je finansijska sredstva kako bi plate ostale iste, ali je Boldvin najavio da će subvencije trajati samo devet meseci. U međuvremenu je poslao komisiju koja je imala zadatak da ispita i pronađe rešenje za novonastali problem.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 159. ISBN 86-331-2075-5. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]