Pređi na sadržaj

Pokahontas (film iz 1995)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pokahontas
Srpski poster filma
Izvorni naslovPocahontas
RežijaMajk Gabrijel
Erik Goldberg
Glavne ulogeAjrin Bedard
Mel Gibson
MuzikaAlan Menken
Producentska
kuća
Kompanija Volt Dizni
Godina1995.
Trajanje81 minuta
Zemlja Sjedinjene Američke Države
Jezikengleski
Budžet55 miliona dolara
Zarada346 miliona dolara[1]
NagradeNajbolja originalna pesma Boje vetra
Sledeći
Veb-sajtmovies.disney.com/pocahontas
IMDb veza

Pokahontas (engl. Pocahontas) je američki animirani film kompanije Volt Dizni iz 1995. godine inspirisan životom indijanske princeze Pokahontas.

Srpsku televizijsku sinhronizaciju je 2008. godine za kanal RTS 1 radio studio Laudvorks. Film je imao premijeru 4. januara 2009. godine. Pesme nisu sinhronizovane. Zvaničnu srpsku sinhronizaciju je 2019. godine uradio studio Livada Beograd.

Radnja

[uredi | uredi izvor]
Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Nakon otkrića Amerike (Novi Svet), Engleska počinje sa osvajanjem kontinenta. Nakon što su Britanci došli počeli su sa izgradnjom novog grada Džejmstauna. Kada su ih Indijaci videli, otišli su i obavestili poglavicu. Jednom prilikom se ćerka poglavice, Pokahontas, susreće sa Britanskim generalom, Džonom Smitom, gde se oni sprijatelje, a kasnije i zaljube. Kada ih Kokolum, inače najbolji ratnik, video, napao je Džona. Kada je to video Tomas, Džonov prijatelj, pucao je u Kokoluma i ubio ga. Indijaci uhvate i zarobe Džona, da bi ga sutradan u zoru ubili. Pokahontas gubi nadu da može da spasi Džon Smita, ali joj Baka Vrba govori da treba slediti srce. Ona kreće ka svom ocu koji je se već spremio da ubije Džona. Pokahontas stiže i stavlja svoju glavu na Smitovu i govori ocu da ako ubija njega neka ubije i nju. Poglavica shvata da nije trebalo da ratuje sa Britancima, i želi primirje, međutim Džon biva pogođen i teško ranjen, što znači da mora nazad u Englesku da se leči. Pokahontas mu govori da je potrebna narodu i da ne može da krene ca njim.[1]

Uloga Originalni glas Srpski glas (2009)[2] Srpski glas (2019)[3]
Pokahontas Ajrin Bedard (dijalozi)
Džudi Kun (pesme)
Andrijana Oliverić Jovana Jelovac Cavnić (dijalozi)
Jovana German (pesme)
Džon Smit Mel Gibson Siniša Ubović Nikola Nemešević
Ratklif Dejvid Ogden Stirs Branko Jerinić Đorđe David
Baka Vrba Linda Hant Jelena Stojiljković
Tomas Kristijan Bejl Marko Marković Milan Pajić
Poglavica Rasel Mins Mladen Andrejević Milan Živadinović
Nakoma Mišel Džouns Mariana Aranđelović
Kokolum Džejms Apomt Fol Radovan Vujović
Kekata Gordon Tutuis (dijalozi)
Džim Kamings (pesme)
Branislav Platiša
Vigins Dejvid Ogden Stirs Siniša Ubović Milan Antonić
Ben Bili Konoli Branislav Platiša Branislav Platiša
Lon Džo Bejker Radovan Vujović

Istorijska tačnost

[uredi | uredi izvor]

Pokahontasovo pravo ime je bilo Matoaka. „Pokahontas“ je bio samo nadimak, i može se na različite načine prevesti kao „mala raskalašna“, „razigrana“, „malo derište“ ili „nestašna“.[4] Pokahontas je imala oko 10 ili 11 godina u vreme kada je Džon Smit stigao sa kompanijom Virdžinija 1607. godine, za razliku od njenog prikaza kao mlade odrasle osobe u filmu.[4]

Smit je prikazan kao ljubazan čovek; u stvarnosti, njegovi kolege kolonisti su ga opisali kao osobu grube spoljašnjosti i kao veoma autoritarnu ličnost.[4]

Istorijski gledano, nema dokaza o romantičnoj vezi između Pokahontas i Džona Smita.[5] Da li je Pokahontas spasila Smitov život ili nije, još uvek nije opšte prihvaćeno.[6] Grupa kolonista na čelu sa Semjuelom Argalom zarobila je Pokahontas tri godine nakon što je Džon Smit otišao u Englesku; prešla je u hrišćanstvo u Henrikusu i kasnije se udala za Džona Rolfa, koji je bio poznat po tome što je doneo duvan u Severnu Ameriku.[5]

Pravi guverner Ratklif, zajedno sa 14 kolega kolonista, umro je kada su bili pozvani na okupljanje sa plemenom Povhatan. Povhatani su obećali da će izgladnjeli kolonisti dobiti kukuruz, ali su kolonisti upali u zasedu. Ratklif je bio vezan za kolac ispred vatre. Žene su mu skinule kožu sa celog tela školjkama i bacile komadiće u plamen dok je gledao. Poslednje su mu oderali kožu lica i na kraju ga spalili na lomači.[7]

Rodžer Ibert je kritikovao odstupanja filma od istorije, napisavši „Pošto je vodio jedan od najzanimljivijih života koji se može zamisliti, Pokahontas ovde više služi kao pojednostavljeni simbol“. Sofi Gilbert iz Atlantika je napisala da je „film možda pomešao neke činjenice“, ali da mu je to omogućilo da ispriča „ubedljivu romantičnu priču“.

Animator Tom Sito branio je odnos filma prema istoriji, rekavši da „suprotno popularnom stavu da smo ignorisali istoriju na filmu, trudili smo se da budemo istorijski tačni i da tačno prikažemo kulturu Algonkina iz Virdžinije“.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Pocahontas (1995) - Box Office Mojo”. www.boxofficemojo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 11. 2018. 
  2. ^ „Pokahontas”. Disney+. Pristupljeno 8. 3. 2023. 
  3. ^ „Pokahontas”. Disney+. Pristupljeno 8. 3. 2023. 
  4. ^ a b v Crazy Horse, Chief Roy. „The Pocahontas Myth”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2013. g. Pristupljeno 5. 10. 2013. 
  5. ^ a b Weston, Tamara (9. 12. 2009). „Top 10 Disney Controversies”. Time. Arhivirano iz originala 7. 10. 2013. g. Pristupljeno 5. 10. 2013. 
  6. ^ Sterbenz, Christina (5. 4. 2014). „The Real Story Of Pocahontas Is Much Darker Than The Disney Movie”. Business Insider. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  7. ^ Southern, Ed (2004). The Jamestown Adventure: Accounts of the Virginia Colony, 1605-1614 (Real Voices, Real History). Winston. ISBN 978-0895873026. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]