Litica
Litica ili klif (engl. cliff), naziv je za strmu abrazionu padinu nastalu prilikom razaranja visoke osnovne obale pod uticajem talasa. Nastanak klifa iniciran je marinskim procesom, dok, po mehanizmu procesa, pripada koluvijalnom procesu. Vremenom se povlači na račun mora i tako povećava širinu abrazione obalske terase, koja leži u njegovom podnožju. Visina i nagib klifa zavise od inicijalnog reljefa, litološkog sastava i sklopa obale. Klifovi često dostižu visine i hektometarskog reda veličina, a njihov nagib može biti skoro vertikalan. U slučaju niskih, zaravnjenih obala, koje su izgrađene od mekih i rastresitih stena, klif je gotovo neprimetan u reljefu.
Eskarp je vrsta litice, nastala pomeranjem geološkog raseda ili klizišta, ili možda odronima stena koje se obrušavaju što menja diferencijalnu eroziju slojeva stena selekcione ili deformišuće tvrdoće.
Etimologija
[uredi | uredi izvor]
Engleski naziv za liticu, engl. cliff potiče od staroengleske reči clif sa suštinski istim značenjem, koja je srodna sa holandskim, donjenemačkim i staronordijskim klif.[1] Moguće je da svi oni potiču iz romanske pozajmljene reči u primitivnom germanskom koja vodi poreklo od latinskih oblika clivus / clevus („nagib“ ili „brdo“).[2][3]
Velike i poznate litice
[uredi | uredi izvor]
S obzirom na to da litica ne mora da bude tačno vertikalna, može postojati nejasnoća oko toga da li je data padina litica ili ne, kao i koliki deo određene padine treba računati kao liticu. Na primer, s obzirom na istinski vertikalni stenski zid iznad veoma strme padine, mogao bi se računati samo zid od stene ili kombinacija. Liste litica su stoga inherentno nepouzdane.
Neke od najvećih litica na Zemlji nalaze se pod vodom. Na primer, pad od 8.000 m na rasponu od 4.250 m može se naći na grebenu unutar rova Kermadek.
Najviše strme nevertikalne litice na svetu su Rupal Face Nanga Parbat i jugoistočno lice Gjala Peri, koje se obe uzdižu oko 4.600 m, ili 15.000 stopa, iznad svoje osnove. Prema drugim izvorima, najviša litica na svetu, visoka oko 1.340 m, je istočno lice Velikog Tranga u planinama Karakoram u severnom Pakistanu. Ovde se koristi prilično strog pojam litice, pošto se cifra od 1340 m odnosi na skoro vertikalni zid od dva naslagana stuba; dodavanjem veoma strmog prilaza dovodi ukupan pad sa Istočnog lica do obližnjeg glečera Dange na skoro 2.000 m.
Lokacija najviših morskih litica na svetu zavisi i od definicije 'litice' koja se koristi. Ginisova knjiga rekorda navodi da je Kalaupapa, Havaji,[5]] na 1.010 m visine. Još jedan kandidat je severna strana vrha Mitre, koji se spušta 1.683 m do Milford Sounda, Novi Zeland.[6] Oni podležu manje strogoj definiciji, pošto je prosečan nagib ovih litica u Kaulapapi oko 1,7, što odgovara uglu od 60 stepeni, a vrh Mitre je sličan. Vertikalni pad u more može se naći u Maujit Kakarsujasiji (takođe poznat kao 'Tamnejl') koji se nalazi u oblasti Torsukatak fjorda na samom vrhu Južnog Grenlanda i pada 1.560 m skoro vertikalno.[7]
Spisak
[uredi | uredi izvor]Sledi nepotpuna lista svetskih litica.
Afrika
[uredi | uredi izvor]Iznad mora
- Anaške litice, Tenerife, Kanarska ostrva, Španija, 592 m (1.942 ft) iznad Atlantskog okeana
- Rt Hangklip, Zapadni Kejp, Južna Afrika, 453,1 m (1.487 ft) iznad zaliva False, Atlantski okean
- Kejp Pojnt, Zapadni Kejp, Južna Afrika, 249 m (817 ft) iznad Atlantskog okeana
- Čapmanov vrh, Zapadni Kejp, Južna Afrika, 596 m (1.955 ft) iznad Atlantskog okeana
- Karbonkelberg, Kejptaun, Zapadni Kejp, Južna Afrika, 653 m (2.142 ft) iznad zaliva Haut, Atlantski okean
- Kogelberg, Zapadni Kejp, Južna Afrika, 1.289 m (4.229 ft) iznad zaliva False, Atlantski okean
- Los Gigantes, Tenerife, Kanarska ostrva, Španija, 637 m (2.090 ft) iznad Atlantskog okeana
- Stona planina, Kejptaun, Zapadni Kejp, Južna Afrika, 1.086 m (3.563 ft) iznad Atlantskog okeana
Iznad kopna
- Bezbrojni vrhovi u planinama Drejkensberg u Južnoj Africi smatraju se formacijama litica. Venac Drejkensberg se, zajedno sa etiopskim planinama Simien, smatra jednim od dva najbolja eroziona planinska lanca na Zemlji. Zbog njihove skoro jedinstvene geološke formacije, opseg ima izuzetno visok procenat litica koje čine njegovu dužinu, posebno duž najvišeg dela lanca. Ovaj deo lanca su gotovo neprekidne litice, u rasponu od 600 m (2.000 ft) do 1.200 m (3.900 ft) na visini za skoro 250 km (160 mi). Od svih, najpoznatiji je „Drakensberg amfiteatar“ (gore pomenuti). Ostale zapažene litice uključuju Trojanski zid, Kleft Pik, Indžisuti triplet, Vrh Katedrale, Monahova kapa, Mnveni Butres, itd. Litice kanjona reke Blajd, tehnički još uvek deo Drejkensberga, mogu biti preko 800 m (2.600 ft), sa glavnim licem Svadini Batresa oko 1.000 m (3.300 ft) visokim.
- Amfiteatar Drejkensberg, Južna Afrika 1.200 m (3.900 ft) iznad baze, dužine 5 km (3,1 mi). Vodopad Tugela, drugi najviši vodopad na svetu, pada 948 m (3.110 ft) preko ivice litice.
- Karamboni, Madagaskar, 380 m (1.250 ft) iznad baze.
- Planina Meru, stene kaldere u Tanzaniji, 1.500 m (4.900 ft)
- Caranoro, Madagaskar, 700 m (2.300 ft) iznad baze
Amerika
[uredi | uredi izvor]Sever
[uredi | uredi izvor]
Nekoliko velikih granitnih lica u arktičkom regionu nadmeće se za titulu „najvećeg vertikalnog pada na Zemlji“, ali pouzdana merenja nisu uvek dostupna. Mogući kandidati uključuju (mere su približne):
- Planina Tor, Bafinovo ostrvo, Kanada; ukupno 1.370 m (4.500 ft); vrh 480 m (1600 ft) je nadvišena. Ovo se obično smatra najvećim vertikalnim padom na Zemlji[2] sa 1.2500 m (4.100 ft).
- Čisto severno lice Polar San Spajera, Bafinovo ostrvo, uzdiže se 4.300 ft iznad ravnog zaleđenog fjorda, iako se donji deo lica odvaja od vertikalnog zida nizom izbočina i potpora.[8]
- Zapadne strane Ketila i njegovog suseda Ulamertorsuaka u Tasermiutu na Grenlandu su prijavljene kao visoke preko 1.000 m.[9][10][11] Još jedna relevantna litica na Grenlandu je Agdlerusakasitov Tamnejl.[12]
Habitat
[uredi | uredi izvor]Reljef litice pruža jedinstvene stanišne niše za različite biljke i životinje, čijim preferencijama i potrebama odgovara vertikalna geometrija ovog tipa reljefa. Na primer, brojne ptice odlučiju da biraju lokacije na litici za gnežđenje,[13] često vođene odbrambenošću ovih lokacija, kao i odsustvom određenih predatora.
Flora
[uredi | uredi izvor]Populacija retke Borderea chouardii, tokom 2012. godine, postojala je samo na dva litična staništa unutar zapadne Evrope.[14]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Oxford English Dictionary, 1971
- ^ a b Monika Buchmüller-Pfaff: Namen im Grenzland - Methoden, Aspekte und Zielsetzung in der Erforschung der lothringisch-saarländischen Toponomastik, Francia 18/1 (1991), Francia-Online: Sex nstitut historique allemand de Paris - Deutsches Historisches Institut Paris: Onlineressource Arhivirano 2015-01-29 na sajtu Wayback Machine
- ^ Max Pfister. „Altromanische Relikte in der östlichen und südlichen Galloromania, in den rheinischen Mundarten, im Alpenraum und in Oberitalien”. Ur.: : Sieglinde Heinz, Ulrich Wandruszka [ed.]:. Fakten und Theorien : Beitr. zur roman. u. allg. Sprachwiss.; Festschr. für Helmut Stimm zum 65. Geburtstag, Tübingen 1982, Heinz, Sieglinde; Wandruszka, Ulrich (1982). Fakten und Theorien: Beiträge zur romanischen und allgemeinen Sprachwissenschaft : Festschrift für Helmut Stimm zum 65. Geburtstag. str. 219—230. ISBN 3-87808-936-8.
- ^ „Natural world: the solar system: highest cliffs”. Guinness World Records. Arhivirano iz originala 2006-05-21. g. Pristupljeno 2014-11-16.
- ^ „Highest Cliffs”. Guinness World Records. Arhivirano iz originala 2005-11-27. g. Pristupljeno 2006-05-02.
- ^ Lück, Michael (2008). The Encyclopedia of Tourism and Recreation in Marine Environments By Michael Lück. ISBN 9781845933500. Arhivirano iz originala 2017-12-06. g. Pristupljeno 2009-08-01.
- ^ „Planet Fear”. Arhivirano iz originala 2012-03-26. g. Pristupljeno 2009-08-04.
- ^ „Polar Sun Spire”. SummitPost.Org. Arhivirano iz originala 2008-12-02. g. Pristupljeno 2008-07-31.
- ^ „Climbing in Tasermiut”. bigwall.dk. Arhivirano iz originala 2008-12-05. g. Pristupljeno 2008-09-02.
- ^ „The American Alpine Journal” (PDF). 1986. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 10. 2008. g. Pristupljeno 2008-09-02.
- ^ The Summer 1998 Slovak Expedition to Greenland (Jamesák International) Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine
- ^ Jon Roberts. Agdlerussakasit (1750 m), east face, new route on east face; The Butler (900 m) and Mark (900 m), first ascents.. American Alpine Journal (AAJ) 2004, pp. 266–267
- ^ C.Michael Hogan. 2010. Abiotic factor. Encyclopedia of Earth. eds Emily Monosson and C. Cleveland. National Council for Science and the Environment Arhivirano jun 8, 2013 na sajtu Wayback Machine. Washington DC
- ^ González, García; Begoña, María; Espadaler, X; Olesen, Jens M (12. 9. 2012). Bente Jessen Graae, ur. „Extreme Reproduction and Survival of a True Cliffhanger: The Endangered Plant Borderea chouardii (Dioscoreaceae)”. PLOS ONE. digital.csic.es: Public Library of Science. 7 (9): e44657. Bibcode:2012PLoSO...744657G. PMC 3440335
. PMID 22984539. doi:10.1371/journal.pone.0044657 . hdl:10261/56308.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultete, Beograd
- „Catalogue of place names in northern East Greenland”. Geological Survey of Denmark. Pristupljeno 20. 9. 2019.
- „Backpacking - Kootenay National Park”. National Park Service. Arhivirano iz originala 2019-09-29. g. Pristupljeno 2020-09-23.
- „Geology Fieldnotes”. National Park Service. Arhivirano iz originala 2013-05-22. g. Pristupljeno 2010-11-28.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
„Cliff”. Encyclopedia Americana. 1920.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
