Ervin Romel

Ervin Romel
Ervin Romel oko 1942. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1891-11-15)15. novembar 1891.
Mesto rođenja	Hajdenhajm, Nemačko carstvo
Datum smrti	14. oktobar 1944.(1944-10-14) (52 god.)
Mesto smrti	Blauštajn, Nacistička Nemačka
Vojna karijera
Služba	1911 — 1944
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka
Rod	Kopnena vojska
Čin	Feldmaršal
Jedinica	Nemački afrički korpus
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Orden za zasluge Gvozdeni krst

Ervin Romel (nem. Erwin Johannes Eugen Rommel; Hajdenhajm, 15. novembar 1891 — Blauštajn, 14. oktobar 1944) je bio nemački general i komandant Nemačkog afričkog korpusa za vreme Drugog svetskog rata. Poznat je i pod nadimkom Pustinjska lisica (Wüstenfuchs). Romel se često spominje ne samo zbog izuzetne vojničke veštine, nego i zbog viteštva prema suparnicima, budući da je bio jedan od nemačkih zapovednika koji su odbili poslušati Vrhovnu zapovest. Takođe se pretpostavlja da je učestvovao u zaveri da se ubije Adolf Hitler, zbog čega je pre kraja rata bio prisiljen na samoubistvo.

Mladost

Romel je rođen u mestu Hajdenhajm udaljenom oko 50 km od Ulma, u državi Virtemberg kao drugi sin iz braka protestantskog upravnika srednje škole u Alenu, Ervina Romela starijeg i Helene fon Luc, ćerke uglednog lokalnog zvaničnika. Bračni par je imao još tri deteta, dva sina Karla i Gerharda i ćerku Helenu. Kasnije, sećajući se svojih dečačkih dana Romel je napisao „imao sam veoma srećno detinjstvo“. Mladi Ervin nosio se mišlju da postane inženjer ali je na očev nagovor 1910. godine pristupio lokalnom 124. Virtenberškom pešadijskom puku kao oficirski kadet i uskoro je poslat u oficirsku školu u Dancingu.

U Dancingu je Romel 1911. godine upoznao svoju buduću suprugu Lusi Molin sa kojom se oženio 1916. godine. 1928. dobili su sina Manfreda koji je kasnije postao gradonačelnik Štutgarta. Prema nekim istoričarima Romel je 1912. godine imao ljubavnu aferu sa Valburgom Štemer iz koje je rođena ćerka Gertrud. Romel je diplomirao 1911. da bi već 1912. godine bio primljen u službu kao poručnik.

Prvi svetski rat

Tokom Prvog svetskog rata Romel je služio u Francuskoj, kao i na rumunskom i italijanskom frontu. Tokom rata Romel je tri puta ranjavan i odlikovan je Gvozdenim krstom - prve i druge klase. Takođe je postao najmlađi dobitnik najvišeg pruskog odlikovanja „Ordena za zasluge" (Pour le Mérite), počasti koja je bila rezervisana samo za generale. Ovo odlikovanje je dobio zbog zasluga u borbama u planinama severoistočne Italije, naročito u bici kod Longarone i zauzeću planine Matažur kada je zarobljeno 150 italijanskih oficira, 7000 vojnika i 81 artiljerijskog oruđa. Njegov bataljon je takođe odigrao ključnu ulogu u bici kod Kobarida (bici za Kaporeto) kada je nemačka vojska izvojevala jednu od najznačajnijih pobeda nad italijanskom vojskom.

Između dva rata

Posle rata Romel je bio komandant bataljona i instruktor u Drezdenskoj pešadijskoj školi (1929 — 1933) i Potsdamskoj vojnoj akademiji (1935 — 1938). Njegovi ratni dnevnici, Infanterie greift an (Pešadijski napadi), objavljeni 1937. godine postali su jedan od glavnih vojnih udžbenika i privukli su pažnju Adolfa Hitlera koji ga je iste godine angažovao da obučava Hitlerjugend. 1938. godine. Romel već u činu pukovnika imenovan je za komandanta vojne akademije u Viner Nojštatu. Međutim, ubrzo zatim napušta ovaj položaj zato što je imenovan za komandanta Hitlerovog ličnog zaštitnog bataljona (Fuhrer-Begleitbattalion). Dok je službovao na ovom položaju Romel se veoma zbližio sa Hitlerom. Bio je zadužen za njegovu ličnu bezbednost tokom posete okupiranoj Čehoslovačkoj. Neposredno pred invaziju na Poljsku unapređen je u čin general-majora. Kao izraz velike naklonosti Hitler je naredio da Romelovo unapređenje stupi na snagu retroaktivno od 1. juna 1939. god.

Drugi svetski rat

Poljska 1939.

Tokom ovog perioda Romel je postao lični prijatelj Adolfa Hitlera. Pokazivao je veliko divljenje prema njemu i nacional-socijalizmu što se može videti iz delova pisama koje je pisao svojoj porodici: „Firer zna šta je najbolje za nas“, „Šta mislite o septembarskim događajima; Hitlerov govor? Zar nije divno što imamo takvog čoveka?". Zahvaljujući bliskom odnosu sa Hitlerom Romel je unapređen u čin general-majora i bio je odgovoran za bezbednost Hitlerovog mobilnog štaba tokom poseta frontu.

Francuska 1940—41.

Godine 1940. Romel je dobio komandu nad 7. oklopnom divizijom, koja je kasnije dobila nadimak Gespenster-Division ("Divizija duhova“ zbog neverovatne brzine napredovanja koji je uspevala da postigne usled čega se često događalo da čak i nemačka vrhovna komanda ne zna njen tačni položaj) tokom operacije Fall Gelb, napada na Francusku i zemlje Beneluksa. Tokom ove operacije pokazao je neverovatnu umešnost u komandovanju oklopnim jedinicama zbog čega je imenovan za komandanta nemačkih snaga sačinjenih od 5. lake divizije, a kasnije i 15. oklopne divizije koje su početkom 1941. godine trebalo da budu poslate u Libiju da bi pomogle poraženim i demoralisanim italijanskim trupama posle operacije Kompas. Ove divizije predstavljale su osnovu nove nemačke borbene formacije nazvane Nemački afrički korpus - Deutsches Afrika Korps koja će pod Romelovom komandom steći slavu u borbama u severnoj Africi.

Afrika 1941—43.

Ervin Romel tokom kampanje u severnoj Africi, 1942. god.

Nakon dolaska u Afriku Romel je proveo najveći deo vremena vršeći reorganizaciju italijanskih jedinica koje su pretrpele poraz od snaga Britanskog komonvelta pod komandom general-majora Ričarda O'Konora. Nova ofanziva sila Osovine u severnoj Africi predvođena snagama Nemačkog afričkog korpusa izbacila je savezničke snage iz Libije, ali je izgubila momentum i zaustavila se neposredno nakon prelaska preko egipatske granice. Ključna libijska luka Tobruk iako u okruženju i dalje je bila u rukama savezničkih snaga pod komandom australijskog generala Leslija Morsheda. Dotadašnjeg vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Severnoj Africi generala Arčibalda Vejvela na tom položaju zamenio je dotadašnji vrhovni komandant britanskih snaga u Indiji general Klod Okinlek. Okinlek je ubrzo pokrenuo ofanzivu koja je potisnula nemačke i italijanske snage i razbila opsadu Tobruka. Međutim, kada je saveznička ofanziva izgubila na snazi Romel je napao.

U klasičnom blickrigu koji je usledio Savezničke snage su temeljno poražene. Za samo nekoliko nedelja linija fronta pomerena je duboko u egipatsku teritoriju. Romelova ofanziva je konačno zaustavljena kod malog železničkog gradića El Alamejn udaljenog samo 60 mi (97 km) od Kaira. Prvu bitku za El Alamejn Romel je izgubio zbog kombinacije logističkih problema i poboljšane taktike savezničkih snaga. Saveznici koji su bili saterani uza zid bili su blizu centara za snabdevanje što je omogućilo dopunu jedinica svežim trupama dovedenim sa drugih frontova. Okinlekova taktika da tokom bitke napada slabije italijanske snage prinudila je Romela da Nemački afrički korpus koristi u ulozi vatrogasca koji je intervenisao na kritičnim tačkama na liniji fronta zbog čega je inicijativa prešla u savezničke ruke. Romel je još jednom pokušao da probije savezničku odbrambenu liniju tokom bitke za Alam Halfu. Međutim, ovaj pokušaj je odlučno sprečen od strane savezničkih jedinica kojima je komandovao novopridošli saveznički komandant general-pukovnik Bernard Montgomeri; uglavnom zahvaljujući tome što je britanska obaveštajna služba razbila šifarski kod nemačke mašine za šifrovanje „Enigma“ zbog čega je saveznicima bio poznat operativni plan i satnica dejstava Nemačkog afričkog korpusa. Ova obaveštajna operacija kao i podaci koja je ona obezbeđivala tokom čitavog Drugog svetskog rata poznati su pod jedinstvenim nazivom „Ultra“.

Zbog savezničkih snaga stacioniranih na Malti koje su konstantno napadale nemačke konvoje sa neophodnim zalihama na putu za Libiju, kao i zbog ogromne razdaljine koju je snabdevanje moralo da prevali od najbližih luka u Libiji do nemačkih položaja u Egiptu, Romel nije mogao da zadrži El Alamejn na neodređeno vreme. Međutim, bila je potrebna još jedna velika bitka tzv. druga bitka za El Alamejn, da bi se njegove trupe naterale na povlačenje. Posle poraza u ovoj bici Romel je uprkos naređenjima Hitlera i Musolinija da se što pre zaustavi i suprotstavi Montgomerijevoj 8. armiji, to učinio tek po dolasku u Tunis i zaposedanju stare francuske odbrambene pogranične linije tzv. Maretske linije. Odlično organizovano povlačenje Nemačkog afričkog korpusa stvorilo je veliko rastojanje između nemačkih i britanskih jedinica što je Romelu ostavilo dovoljno vremena da po dolasku u Tunis nanese poraz američkom 2. korpusu u bici za Kaserinski prolaz.

Okrenuvši se još jednom da se suprotstavi snagama Britanskog Komonvelta na odbrambenoj Maretskoj liniji Romel nije mogao da učini ništa više osim da odlaže neizbežno. Pre završetka kampanje u Tunisu koja je okončana savezničkom pobedom Romel je zbog bolesti morao da se vrati u Nemačku.

Neki autori smatraju da je Romelovo povlačenje Nemačkog afričkog korpusa u Tunis, suprotno Hitlerovim željama, predstavljalo daleko veći uspeh od njegovog zauzeća Tobruka (nasuprot strašnoj sudbini koja je kod Staljingrada zadesila nemačku 6. armiju pod komandom Fridriha Paulusa koji je do zadnjeg trenutka poštovao Hitlerovu naredbu o zabrani odstupanja).

Francuska 1943—44.

Po povratku u Nemačku Romel je jedno vreme bukvalno bio „nezaposlen“. Međutim, kako se ratna plima okrenula protiv Nemačke Hitler ga je postavio za komandanta grupe armija B koja je trebalo da brani francusku obalu od predstojeće savezničke invazije. Posle bitaka u Africi Romel je došao do zaključka da bi svi ofanzivni pokreti trupa u Francuskoj bili onemogućeni ogromnom vazdušnom nadmoći saveznika. Zastupao je stav da tenkovske jedinice moraju da budu razbijene na manje grupacije stacionirane blizu obale kako bi u slučaju invazije mogle odmah da stupe u akciju i odbace saveznike u more. Na taj način Romel je želeo da smanji vreme reagovanja i izbegne velike gubitke koje bi nemačke jedinice trpele tokom transporta ka mestu invazije usled dejstva savezničke avijacije. Želeo je da invazija bude zaustavljena na samoj obali.

Međutim, njegov pretpostavljeni Gerd fon Rundštet je smatrao da nije moguće zaustaviti invaziju na obali zbog velike vatrene moći Britanske kraljevske mornarice koja je imala zadatak da vrši artiljerijsku pripremu i pruža vatrenu podršku desantnim jedinicama. Njegov stav je bio da oklopne jedinice moraju da se grupišu dublje u pozadini bliže Parizu kako bi savezničke jedinice bile napadnute izvan dometa razarajuće brodske artiljerije. Kada je od Hitlera zatraženo da se opredeli za jednu od predloženih taktika on je izabrao kompromis. Oklopne jedinice bile su stacionirane predaleko da bi Romel imao ikakve koristi od njih ali ne dovoljno daleko da bi Rundštetov plan mogao da se realizuje. Uprkos tome nije mnogo nedostajalo da Romelov plan urodi plodom.

Tokom dana D nekoliko oklopnih jedinica našlo se dovoljno blizu da svojim uspešnim dejstvom protiv savezničkih snaga dokaže da je Romelov plan imao mnogo više šanse za uspeh od Rundštetovog. Među ovim jedinicama nalazila se i 21. oklopna divizija, kojom je Romel komandovao u severnoj Africi, a koja je već prvog dana iskrcavanja izvršila protivnapad na britanskom i kanadskom sektoru obale i u jednom trenutku uspela da izbije na obalu Lamanša ali je ubrzo zbog nedostatka podrške bila prinuđena da se povuče.

Zavera protiv Hitlera

Dana 17. jula 1944. godine vozilo u kojem se nalazio Romel uništeno je napadom iz vazduha od strane Spitfajera Kraljevskog kanadskog ratnog vazduhoplovstva. Romel je nakon napada primljen u bolnicu sa ozbiljnim povredama glave. U međuvremenu, nakon neuspelog atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine, Romel je bio osumnjičen za učestvovanje u zaveri. Za razliku od Gebelsa koji nije bio uveren u Romelovu umešanost Borman je smatrao da je on bio jedan od glavnih učesnika zavere. O tome da li je Romel bio upoznat sa detaljima zavere i da li je u njoj učestvovao, špekuliše se i danas. Posle rata njegova žena je izjavila da je bio protiv ubistva Hitlera zato što nije želeo da buduće generacije mladih Nemaca steknu utisak da je rat izgubljen zbog „uboda u leđa" (Dolchstoßlegende) što je smatrano za jedan od glavnih razloga za poraz nemačke u Prvom svetskom ratu. Umesto ubistva Romel je smatrao da Hitler mora da bude zarobljen kako bi mu se javno sudilo. Zbog Romelove popularnosti u nemačkom narodu Hitler mu je ponudio alternativu. Mogao je da bira između samoubistva ili javnog suđenja i represije nad porodicom. Romel je izvršio samoubistvo 14. oktobra 1944. godine. Sahranjen je sa svim vojnim počastima.

Vidi još

• Bitka kod Bir Hakejma (1942)
• Prva bitka kod El Alamejna
• Druga bitka kod El Alamejna
• Bitka za Kaserinski prolaz
• Bitka za Normandiju

Literatura

• Addington, Larry H. (1967). „Operation Sunflower: Rommel Versus the General Staff”. Military Affairs. 31 (3): 120—130. JSTOR 1984650. doi:10.2307/1984650. 
• Atkinson, Rick (2013). The Guns at Last Light. New York: Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-6290-8. 
• Barr, Niall (2014). „Rommel in the Desert, 1941”. Ur.: I.F.W. Beckett. Rommel Reconsidered. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-1462-4. 
• Beckett, Ian F.W., ur. (2014). Rommel Reconsidered. Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-1462-4. 
• Beckett, Ian (2013). Rommel: A Reappraisal. Pen and Sword. ISBN 978-1781593592. 
• Ball, Simon (2016). Alamein: Great Battles. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-150462-4. 
• Beevor, Antony (2009). D-Day: The Battle for Normandy. New York: Viking. ISBN 978-0-670-02119-2. 
• Benishay, Guitel (4. 5. 2016). „Le journal de bord du chef SS en Tunisie découvert”. Création Bereshit Agency. LPH info. Arhivirano iz originala 12. 12. 2021. g. Pristupljeno 08. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Blumentritt, Günther (1952). Von Rundstedt: The Soldier and the Man. Odhams Press. „Standing by Rommel, it could be observed with what animation Hitler and he conversed together.” 
• Brighton, Terry (2008). Patton, Montgomery, Rommel: Masters of War. New York: Crown. ISBN 978-0-307-46154-4. 
• Bradford, Ernie (2011). Siege Malta 1940–1943. Pen and Sword. str. 66, 183. ISBN 978-1-84884-584-8. 
• Butler, Daniel Allen (2015). Field Marshal: The Life and Death of Erwin Rommel. Havertown, PA / Oxford: Casemate. ISBN 978-1-61200-297-2. 
• Butler, Rupert (2016). SS Hitlerjugend: The History of the Twelfth SS Division, 1943–45. Amber Books Ltd. ISBN 978-1-78274-294-4. 
• Caddick-Adams, Peter (2012). Monty and Rommel: Parallel Lives. New York: The Overlook Press. ISBN 978-1-59020-725-3. 
• Carver, Michael (1962). El Alamein. Ware, Hertfordshire: Wordsworth Editions. ISBN 978-1-84022-220-3. 
• Carver, Michael (2005). The Warlords. Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-1974-0. 
• Churchill, Winston (1949). Their Finest Hour. The Second World War. II. Boston; Toronto: Houghton Mifflin. OCLC 396145. 
• Churchill, Winston (1950). The Grand Alliance. The Second World War. III. Boston; Toronto: Houghton Mifflin. OCLC 396147. 
• Citino, Robert (2012). „Rommel's Afrika Korps”. HistoryNet. Pristupljeno 3. 3. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cocks, Geoffrey Campbell (2012). The State of Health: Illness in Nazi Germany. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0199695676. 
• Coggins, Jack (1980). The Campaign for North Africa. New York: Doubleday & Company. ISBN 0-385-04351-1. 
• Cohen, Nir (17. 4. 2015). „Inside the diary of SS officer known as gas chamber 'mastermind'”. Yedioth Internet. Ynetnews. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Connelly, Mark (2014). „Rommel as icon”. Ur.: F.W. Beckett. Rommel Reconsidered. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-1462-4. 
• Douglas-Home, Charles (1973). Rommel. The Great Commanders. New York: Saturday Review Press. ISBN 0-8415-0255-2. 
• Evans, Richard J. (2009). The Third Reich at War. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-101548-4. 
• Faltin, Thomas (2014). „Haus der Geschichte in Stuttgart - Erwin Rommel kannte wohl Pläne für Hitler-Attentat”. Stuttgarter Zeitung (na jeziku: nemački). Pristupljeno 7. 8. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Finklestone, Joseph (2013). Anwar Sadat: Visionary Who Dared. Routledge. str. 16. ISBN 978-1-135-19558-8. 
• Fleischhauer, Jan von; Friedmann, Jan (2012). „Die Kraft des Bösen”. Der Spiegel (na jeziku: nemački) (44). 
• Forty, George (1997). The Armies of Rommel. Arms and Armour. str. 342. ISBN 978-1-85409-379-0. 
• Fraser, David (1993). Knight's Cross: A Life of Field Marshal Erwin Rommel. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-018222-9. 
• Friedmann, Jan (23. 5. 2007). „World War II: New Research Taints Image of Desert Fox Rommel”. Der Spiegel. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gabel, Christopher (2014). Great Commanders [Illustrated Edition]. Pickle Partners Publishing. ISBN 978-1-78289-446-9. 
• Green, Leslie C. (1993). The Contemporary Law of Armed Conflict. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3540-1. 
• Hansen, Randall (2014). Disobeying Hitler: German Resistance in the Last Year of WWII. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-28452-8. 
• Hart, Russel A. (2014). „Rommel and the 20th July Bomb Plot”. Ur.: Ian F.W. Beckett. Rommel Reconsidered. Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-1462-4. 
• Häussler, Johannes; Linder, Rainer (2008). Hecht, Cornelia, ur. Mythos Rommel (na jeziku: nemački). Haus der Geschichte Baden-Württemberg. str. 9—11. ISBN 978-3-933726-28-5. 
• Hoffmann, Peter (1996). History of the German Resistance, 1933–1945. McGill-Queen's Press - MQUP. ISBN 978-0-7735-1531-4. 
• Hoffman, K. (2004). Erwin Rommel. London: Brassey's. ISBN 978-1-85753-374-3. 
• Holderfield, Randy; Varhola, Michael (2009). D-day: The Invasion of Normandy, June 6, 1944. Da Capo Press. ISBN 978-0-7867-4680-4. 
• Holmes, Richard (2009). World War II: The Definitive Visual History. Penguin. str. 129. ISBN 978-0-7566-5605-8. 
• House, J. M. (1985). Toward Combined Arms Warfare: A Survey of 20th-century Tactics, Doctrine, and Organization. DIANE Publishing. ISBN 978-1-4289-1583-1. 
• Kitchen, Martin (2009). Rommel's Desert War: Waging World War II in North Africa, 1941–1943. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-50971-8. 
• Krause, Michael D.; Phillips, R. Cody (2007). Historical Perspectives of the Operational Art. Center of Military History - US Army. ISBN 978-0-16-072564-7. 
• Latimer, Jon (2002). Alamein. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01016-1. 
• Lewin, Ronald (1998) [1968]. Rommel As Military Commander. New York: B&N Books. ISBN 978-0-7607-0861-3. 
• Lieb, Peter (2013). „Ardenne Abbey Massacre”. Ur.: Mikaberidze, Alexander. Atrocities, Massacres, and War Crimes: An Encyclopedia. Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO. str. 25—27. ISBN 978-1-59884-926-4. 
• Lieb, Peter (2014). „Rommel in Normandy”. Ur.: Beckett, I.F.W. Rommel Reconsidered. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-1462-4. 
• Luck, Hans von (1989). Panzer Commander: The Memoirs of Colonel Hans von Luck. New York: Dell Publishing of Random House. ISBN 0-440-20802-5. 
• Luvaas, Jay (1990). „Liddell Hart and the Mearsheimer Critique: A "Pupil's" Retrospective” (PDF). Strategic Studies Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 1. 2017. g. Pristupljeno 8. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Maier, Manfred (2013). „Vortrag Manfred Maier zu der Geschichte des Heidenheimer Rommeldenkmals”. Vorlage für die Arbeitsgruppe "Umgestaltung des Rommel-Denkmals" [Template for the working group "Redesign of the Rommel Monument"] (na jeziku: nemački). Geschichtswerkstatt Heidenheim. str. 49. 
• Major, Patrick (2008). „'Our Friend Rommel': The Wehrmacht as 'Worthy Enemy' in Postwar British Popular Culture”. German History. Oxford University Press. 26 (4): 520—535. doi:10.1093/gerhis/ghn049. 
• Marshall, Charles F. (1994). The Rommel Murder: The Life and Death of the Desert Fox. Stackpole Marshall Books. ISBN 978-0-8117-2472-2. 
• Mearsheimer, John (1988). Liddell Hart and the Weight of History. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-2089-4. 
• Megargee, Geoffrey P. (2000). Inside Hitler's High Command. Lawrence: Kansas University Press. ISBN 0-7006-1015-4. 
• Mellenthin, Friedrich von (1956). Panzer Battles: A Study of the Employment of Armor in the Second World War. London: Cassell. ISBN 978-0-345-32158-9. 
• Messenger, Charles (2009). Rommel: Leadership Lessons from the Desert Fox. Basingstoke, NY: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-60908-2. 
• Mitcham, Samuel W. (2007). Rommel's Desert Commanders — The Men Who Served the Desert Fox, North Africa, 1941–42. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-3510-0. 
• Mitcham, Samuel W. (2009). Defenders of Fortress Europe: The Untold Story of the German Officers During the Allied Invasion. Potomac Books, Inc. ISBN 978-1-59797-652-7. 
• Moorhouse, Roger (2007). Killing Hitler: The Third Reich and the Plots Against the Führer. London: Random House. ISBN 978-1-84413-322-2. 
• Murray, Williamson; Millett, Allan Reed (2009). A War To Be Won: fighting the Second World War. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-04130-1. 
• Naumann, Klaus (2009). „Afterword”. Ur.: Messenger, Charles. Rommel: Leadership Lessons from the Desert Fox. Basingstoke, NY: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-60908-2. 
• Neitzel, Sönke (2007). Tapping Hitler's Generals: Transcripts of Secret Conversations, 1942–1945. Frontline Books. ISBN 978-1-84415-705-1. 
• Perry, Marvin (2012). World War II in Europe: A Concise History (na jeziku: engleski). Cengage Learning. str. 165. ISBN 978-1-285-40179-9. 
• Pimlott, John, ur. (1994). Rommel: In His Own Words. London: Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-185-2. 
• Pimlott, John (2003). Rommel and His Art of War. Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-543-0. 
• Playfair, Major-General I. S. O.; with Flynn, Captain F. C. RN; Molony, Brigadier C. J. C.; Gleave, Group Captain T. P. (2004) [1960 HMSO]. Butler, Sir James, ur. The Mediterranean and Middle East: British Fortunes reach their Lowest Ebb (September 1941 to September 1942). History of the Second World War, United Kingdom Military Series. III. Uckfield, UK: Naval & Military Press. ISBN 1-84574-067-X. 
• Porch, Douglas (2004). The Path to Victory: The Mediterranean Theater in World War II. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-20518-8. 
• Remy, Maurice Philip (2002). Mythos Rommel (na jeziku: nemački). Munich: List Verlag. ISBN 3-471-78572-8. 
• Reuth, Ralf Georg (2005). Rommel: The End of a Legend. London: Haus Books. ISBN 978-1-904950-20-2. 
• Rice, Earle (2009). Erwin J. E. Rommel. Great Military Leaders of the 20th Century Series. Infobase. ISBN 978-1-4381-0327-3. 
• Ripley, Tim (2014). The Wehrmacht: The German Army in World War II, 1939–1945. Routledge. ISBN 978-1-135-97034-5. 
• Rommel, Erwin (1982) [1953]. Liddell Hart, B. H., ur. The Rommel Papers. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80157-0. 
• Sadler, John (2016). El Alamein 1942: The Story of the Battle in the Words of the Soldiers. Bloomsbury Publishing. 
• Scheck, Raffael (2010). „Mythos Rommel (Raffael Scheck)”. ./20. Jahrhundert – Histoire Contemporaine. Arhivirano iz originala 4. 3. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Scherzer, Veit (2007). Die Ritterkreuzträger 1939–1945 Die Inhaber des Ritterkreuzes des Eisernen Kreuzes 1939 von Heer, Luftwaffe, Kriegsmarine, Waffen-SS, Volkssturm sowie mit Deutschland verbündeter Streitkräfte nach den Unterlagen des Bundesarchives [The Knight's Cross Bearers 1939–1945 The Holders of the Knight's Cross of the Iron Cross 1939 by Army, Air Force, Navy, Waffen-SS, Volkssturm and Allied Forces with Germany According to the Documents of the Federal Archives] (na jeziku: nemački). Jena, Germany: Scherzers Militaer-Verlag. ISBN 978-3-938845-17-2. 
• Scianna, Bastian Matteo (2018). The Journal of Military History. 82 (1): 125—145. 
• Searle, Alaric (2014). „Rommel and the rise of the Nazis”. Ur.: Beckett, Ian F.W. Rommel Reconsidered. Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-1462-4. 
• Shepherd, Ben H. (2016). Hitler's Soldiers: The German Army in the Third Reich. Yale University Press. ISBN 978-0-19-507903-6. 
• Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-62420-0. 
• Showalter, Dennis (2006). Patton And Rommel: Men of War in the Twentieth Century. Penguin. ISBN 978-1-4406-8468-5. 
• Speidel, Hans (1950). Invasion 1944: Rommel and the Normandy Campaign. Chicago: Henry Regnery. 
• Strawson, Major General John (2013). If By Chance: Military Turning Points that Changed History. Pan Macmillan. str. 124. ISBN 978-1-4472-3553-8. 
• Watson, Bruce Allen (1999). Exit Rommel: The Tunisian Campaign, 1942–43. Westport, Conn.: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-95923-4. 
• Willmott, H.P. (1984). June, 1944. Poole: Blandford Press. ISBN 0-7137-1446-8. 
• Young, Desmond (1950). Rommel: The Desert Fox. New York: Harper & Row. OCLC 48067797. 
• Zabecki, David T. (2016). „Rethinking Rommel”. Military History. Herndon, Va. 32 (5): 24—29. Arhivirano iz originala 11. 11. 2019. g. Pristupljeno 08. 10. 2023. 
• —— (2016). „March 2016 Readers' Letters”. HistoryNet. Arhivirano iz originala 11. 05. 2020. g. Pristupljeno 3. 3. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Zaloga, Steven (2013a). The Devil's Garden: Rommel's Desperate Defense of Omaha Beach. Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-5277-0. 
• Zaloga, Steven J. (2013b) [2005]. Kasserine Pass 1943: Rommel's last victory. Campaign 152. illustrated by Michael Welply. Osprey Publishing. str. 23. ISBN 978-1-4728-0015-2. 
• Bierman, John; Smith, Colin (2002). The Battle of Alamein: Turning Point, World War II. Viking. ISBN 978-0-670-03040-8. 
• Chambers, Madeline (2012). „The Devil's General? German film seeks to debunk Rommel myth”. Reuters. Pristupljeno 8. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Citino, Robert (2007). Death of the Wehrmacht: The German Campaigns of 1942. University Press of Kansas. 
• De Lannoy, Francois (2002). Afrikakorps, 1941–1943: the Libya Egypt Campaign. Bayeux: Heimdal. ISBN 978-2-84048-152-2. 
• Gibson, Charles M. (2001). „Operational Leadership as Practiced by Field Marshall Erwin Rommel During the German Campaign in North Africa 1941–1942: Success of Failure?” (PDF). Naval War College. Arhivirano (PDF) iz originala 7. 3. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Greene, Jack; Massignani, Alessandro (1994). Rommel's North Africa Campaign: September 1940 – November 1942. Conshohocken, PA: Combined Books. ISBN 978-1-58097-018-1. 
• Kelly, Orr (2002). Meeting the Fox: The Allied Invasion of Africa, from Operation Torch to Kasserine Pass to Victory in Tunisia. New York: J. Wiley. ISBN 978-0-471-41429-2 — preko Internet Archive. 
• Kriebel, Rainer; Gudmundsson, Bruce I (1999). Inside the Afrika Korps: The Crusader Battles, 1941–1942. London: Greenhill. ISBN 978-1-85367-322-1. 
• Latimer, Jon (2001). Tobruk 1941: Rommel's Opening Move. Oxford: Osprey Military. ISBN 978-1-84176-092-6. 
• Lieb, Peter (2018). Krieg in Nordafrika 1940-1943. Ditzingen: Reclam, Philipp. ISBN 978-3-15-011161-1. 
• Pyta, Wolfram (2015). Hitler: Der Künstler als Politiker und Feldherr. Eine Herrschaftsanalyse. Siedler Verlag. ISBN 978-3-641-15701-2. 
• Robinson, James R. (1997). „The Rommel Myth”. Military Review Journal. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Samuels, Martin (2017) "Erwin Rommel and German Military Doctrine, 1912–1940" War in History v.24 n.3 pp. 308–35
• Thompson, Julian (2011) [2008]. Dunkirk: Retreat to Victory. New York: Arcade. ISBN 978-1-61145-314-0. 
• Windrow, Martin (1976). Rommel's Desert Army. Osprey. ISBN 978-0-85045-095-8. 

Spoljašnje veze

• The Forced Suicide of Field Marshall Rommel, 1944
• The Trail of the Fox The Search for the True Field Marshall Rommel, 2005
• Erwin Rommel. Biography.com
• Neitzel, Sönke (2005), „Rommel, Eugen Johannes Erwin”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (na jeziku: nemački), 22, Berlin: Duncker & Humblot, str. 23—24 ; (full text online)
• "Defeating the Desert Fox": VURvlMfdTgg na sajtu YouTube, via the official channel of The National WWII Museum; session by Nigel Hamilton at the 2012 International Conference on World War II
• „Erwin Rommel 1891–1944”. LeMO at Deutsches Historisches Museum (na jeziku: nemački). Pristupljeno 13. 5. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)