Desant na Drvar

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Desant na Drvar (film).

Desant na Drvar
Deo Drugog svetskog rata u Jugoslaviji
Desant na Drvar
Vreme 25. maj — 6. jun 1944. Mesto Zapadna Bosna i Lika Ishod Neuspeh nemačkih snaga
Sukobljene strane
NOVJ	Nemački Vermaht Jugoslovenska vojska u otadžbini
Komandanti i vođe
Josip Broz Tito	Lotar Rendulić Oto Skorceni Momčilo Đujić
Uključene jedinice
Prva proleterska divizija Šesta lička divizija Deveta dalmatinska divizija NOVJ delovi Četvrte krajiške divizije delovi 39. krajiške divizije Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOVJ Oficirska škola i druge teritorijalne jedinice i organi	500. SS padobranski lovački bataljon 373. legionarska divizija (glavnina) 1. puk Brandenburg 92. grenadirski motorizovani puk 7. SS divizija (delovi) 1. brdska divizija (manji delovi) korpusne i armijske oklopne i izviđačke jedinice Specijalna jedinica Beneš Specijalna jedinica Kirhner Dinarska divizija JVuO
Jačina
8.000	20.000
Žrtve i gubici
~500 ubijenih, 1000 ranjenih	789 ubijenih, 881 ranjenih, 51 nestao

Desant na Drvar, šifrovani naziv Operacija Konjićev skok — Reselšprung (nem. Rösselsprung), naziv je za nemačku akciju u maju i junu 1944. čiji je cilj bio da se zarobi Josip Broz Tito i da se ukloni vođstvo partizanskog pokreta u Jugoslaviji. Cilj operacije bio je da se uništenjem središnjih štabova i ustanova nanese težak udarac NOVJ, što bi oslobodilo krupne nemačke snage sa Balkana za manevarsku upotrebu. Sam vazdušni desant je obavljen 25. maja 1944. godine.

Za napad na Titov štab komanda Druge oklopne armije pripremila je u strogoj tajnosti padobransko-jedriličarsku desantnu grupu, i 7 napadnih oklopno-motorizovanih borbenih grupa u garnizonima koji su okruživali Drvar. Napad je počeo u zoru 25. maja teškim bombardovanjem Drvara koje je trebalo da rastroji odbranu i neposredno posle toga padobransko-jedriličarskim desantom na grad. Istovremeno su pripremljene borbene grupe krenule u bezobziran proboj prema Drvaru radi spajanja sa desantnim snagama.

Vrhovni štab NOV i POJ je u to vreme bio sakriven u pećini iznad Drvara. Predstavnici Saveznika Rendolf Čerčil (sin Vinstona Čerčila) i Evelin Vo su takođe bili prisutni. Nemački SS padobranci su krenuli prema Titovoj pećini, ali su ušli u žestok okršaj sa pripadnicima Oficirske škole i Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, koji je rezultovao velikim žrtvama sa obe strane.

Protivnapad Treće ličke brigade, koja je oko 11 sati pre podne stigla iz Trubara, prisilio je Nemce na defanzivu i omogućio izvlačenje Tita, članova štaba i članova raznih ustanova. Treća lička brigada sabila je desantne snage na mali prostor na Šobića glavici i prinudila ih na upornu odbranu. Pred zoru 26. maja napad Treće ličke brigade je obustavljen, a tokom dana u grad je ušla nemačka borbena grupa iz Srba i spojila se sa ostacima 500. SS bataljona.

Naredni dani protekli su u neizvesnim i iznenadnim susretnim borbama nemačkih napadnih grupa sa brigadama u pratnji Vrhovnog štaba. Tito sa članovima štaba evakuisan je avionom 3. juna sa Glamočkog polja, a nemačka operacija okončana je neuspehom 6. juna.

Da bi olakšali pritisak nemačkih snaga na snage NOVJ, Saveznici su izveli demonstraciju znatnih pomorskih i vazdušnih snaga na moru u oblasti Splita, a 2. juna na Brač je iskrcan odred britanskih komandosa zajedno sa delovima Prve dalmatinske brigade.

Nemački gubici su bili 789 ubijenih, 929 ranjenih i 57 nestalih. Nemci su gubitke partizana procenili na 6.240 mrtvih zajedno sa zarobljenima, uključujući i mnogo civilnih žrtava.

Ova operacija predstavljala je taktički jednu od najuzbudljivijih i najspektakularnijih operacija u Drugom svetskom ratu, pa je zbog toga obrađivana u istorijskim, memoarskim, književnim i filmskim delima, i postala simbol. Na 60-godišnjicu desanta, 25. juna 2004, u pustinji Arizone od strane ljubitelja istorije odigrana je rekonstrukcija desanta (tzv. engl. historical reenactment)

Uvod

Mapa borbi tokom desanta na Drvar

Nakon niza obuhvatnih operacija krupnim snagama tokom zime, Druga oklopna armija je ovladala jadranskom obalom i većim delom strateških tačaka u zaleđu. Međutim, nisu uspeli da zadaju odlučujući udarac snagama NOVJ, koje su nastavile intenzivne napade na komunikacije i manje garnizone. Stoga se nemačka komanda odlučila za novu operaciju, čiji glavni cilj nije bio da se unište partizanski odredi, već da se ukloni ili zarobi Vrhovni štab NOVJ i da se tako dobije strateška prednost sve dok se potpuno ne unište jedinice NOV i POJ.

Za ovaj napad upotrebljen je ojačani SS padobranski lovački bataljon, koji je, posle žestokog bombardovanja Drvara, spušten padobranskim desantom i pomoću jedrilica, u dva talasa na Drvar. Istovremeno su kopnenim putem od Jajca krenule borbene grupe Sedme SS divizije „Princ Eugen“, od Knina 1. puk Brandenburg ojačan delovima četničke Dinarske divizije, od Bosanske Krupe ojačani 92. motorizovani puk, a od Srba i Bihaća borbene grupe 373. nemačke divizije.

Padobranski 500. SS bataljon je bio sastavljen od kažnjenih pripadnika raznih SS divizija čije je učešće odobreno tek nakon Himlerove intervencije. Ovaj bataljon bio je ojačan delovima 1. vazdušnodesantnog puka (nem. 1. Luftlanderegiment), obaveštajno-diverzantskom jedinicom majora Beneša i trupom Zavadil (nem. Trupp Savadil). U ove dve poslednje bio je uključen jedan broj četnika.

Za dan napada Nemci su uzeli dan proslave Titovog rođendana, očekujući da će partizane zateći nespremne. Usled čestog izviđanja neprijatelja avionima, kao i direktnih opomena od britanskog obaveštajnog centra, Vrhovni štab je preduzeo izvesne mere za slučaj napada Nemaca iz vazduha. Premešten je i štab britanske vojne misije.

Izvođenje operacije

Prva faza — desant i pokušaji brzih prodora

Nesreća padobranskog desanta

Nemački padobranci (falširmjegeri)

Plan desanta izradio je pukovnik Oto Skorceni, ali je odbio da direktno učestvuje u desantu.

Ideja se sastojala u tome da se desant izvrši u dva talasa, da prvi krene direktno na Tita i komandu, uspe da ih uništi i da se onda spoji sa drugim talasom. Pretpostavka je bila da će partizani na Titov rođendan biti uhvaćeni nepripremljeni i da će likvidacijom komande partizanskih snaga nastati rasulo u partizanskim jedinicama — te će kopnene snage uspeti lako da slome NOVJ.

Izbor snaga za desant pao je na 500. Padobranski SS bataljon, jedinicu sastavljenu od kažnjenika.

Nemci su napad otpočeli u šest časova izjutra 25. maja 1944. godine. Prvo su žestoko bombardovali čitav prostor, a zatim su počeli padobranski desant. Po Nemce je krenulo loše od samog početka. Jedna jedrilica je oborena u vazduhu od strane partizanske PVO, dok su tri uništene na sletanju sa celim posadama, a ostale jedrilice su sledele van desantnog cilja jer su ih transportni avioni koji su ih vukli otkačili prerano iz straha od PVO.

Nemci su neprekidno bacali pojačanja u grad, nove jedrilice su stizale. Oko svake kuće vodile su se žestoke borbe. Nemci su napadali i po njivama na kojima su se nalazile i radile drvarske omladinke. Nemci su ove devojke odmah hvatali i posle streljali.

Od vojnih jedinica u Drvaru i njegovoj užoj okolini nalazilo se jedino Prateći bataljon Vrhovnog štaba. Pitomci Više oficirske škole, koja se takođe nalazila u gradu, raspolagali su samo ličnim naoružanjem, uglavnom revolverima. Ipak, pojedine grupe iz oficirske škole počele su da pružaju organizovaniji otpor. U Drvaru su se zatekli i neki delegati s Drugog omladinskog kongresa koji se još nisu uspeli vratiti u svoje jedinice.

Nemci su pre podne streljali veliki broj seljaka u Drvaru. Svim zarobljenicima postavljali su kao prvo pitanje: „Gde je Tito?“ Kako niko nije hteo (ili nije znao) da odgovori, Nemci su ubijali sve odreda.

U gradu je besnela žestoka bitka. Čitavo rukovodstvo Okružnog komiteta SKOJ-a za Drvar je poginulo. Nemački padobranci bili su pali tačno pred kuću u kojoj su se nalazili skojevci i odmah je blokirali, tako da iz nje niko nije mogao da izađe. U zgradi je bilo šest članova OK SKOJ-a za Drvar i sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Drvar. Tokom borbe, omladinci su vraćali nazad bombe koje su im Nemci ubacivali kroz prozor. Posle borbe od dva sata otpor je prestao, pošto su izginuli svi osim jednog skojevca, Ljube Bosnića. On je bio teže ranjen u nogu i u jednom trenutku je uspeo, posle pogibije svih svojih drugova, da se izvuče iz kuće i da se prebaci puzeći preko reke Unac. U kući u koju je ušao zatekao je jednu ženu kojoj je ispričao pogibiju članova OK SKOJ-a. U toku dalje borbe Nemci su naišli na kuću u koju se on bio sklonio. Zapalili su je i u njoj je izgorio i Ljubo Bosnić. Oko zgrade komiteta je kasnije nađeno na desetine mrtvih Nemaca.

Tačno u 10:30 komandant padobranaca, Ribke podelio je svoje ljude u dve grupe i krenuo ka pećini.

Pećina u kojoj se nalazio Vrhovni štab bila je pod stalnom vatrom nemačkih padobranaca. Kurir Edvarda Kardelja je izašao je na otvor pećine da osmotri kretanje Nemaca, ali je bio pogođen jednim snajperskim metkom u glavu. Tito i Kardelj su se probili iz pećine oko 11 sati pre podne. U međuvremenu bitka se i dalje razvijala. Jedna grupa omladinaca, s Ratom Dugonjićem i Milom Neoričićem na čelu, je poslata da siđe ponovo do grada i da spase radio-stanicu sovjetske misije, kao i da ne dozvole Nemcima da razviju front prema pećini. Njih dvojica su se probili do zgrade sovjetske vojne misije, a usput su naišli na jedan zid gde su zatekli pedeset streljanih omladinki, žena i seljaka.

Borbe oko pećine su bile žestoke a Nemci su bili dočekani jakom vatrom i prikucani za tle. Kako nisu uspeli da na prepad uhvate Tita i trpeli sve veće gubitke došlo je do kolebanja kod Nemaca. Već u 11:00 počeo je prvi protivnapad partizana na Nemačke padobrance.

Iz Trubara (udaljenost oko 10 km vazdušnom linijom) je usiljenim maršem stigla odmah oko 11 sati pre podne Treća lička brigada i iz marša se upustila u borbu sa nemačkim padobrancima, kojih je bilo blizu hiljadu. U protivnapadu partizani su oslobodili američkog novinara Stojana Pribićevića, kog su Nemci u zoru zarobili sa još tri saveznička novinara.

Nemci, prikovani za zemlju, pokušali su da sa drugim delom snaga opkole partizane, ali je i taj deo snaga pao pod žestoku vatru partizanskih jedinica. Uskoro u 11:50 pojavio se i dugo očekivani drugi talas nemačkih padobranaca. I on je dočekan jakom PVO od strane NOVJ gde su Nemci takođe pretrpeli gubitke. Najveći problem drugog talasa što se spustio predaleko od cilja, skoro 15 km van zone desanta. Dok su se prikupili i organizovali, situacija za prvi talas Nemaca postala je toliko kritična da je Ribke naredio ujedinjavanje svih padobranskih delova kako bi uspeo da odbije talas za talasom partizanskih protivnapada.

Oko 16:00 situacija za Nemce je postala neizdrživa, i Ribke je morao da naredi povlačenje na mesno groblje gde je naredio da se preživali padobranci ukopaju i odsudno drže dok ne dođe pomoć.

Ličani su vrlo brzo potisnuli Nemce i suzbili ih na drvarskom groblju. Već u 18:00 i sam Ribke je bio ranjen partizanskom ručnom bombom i morao je da bude prebačen lakim avionom u bolnicu. Njegovi ljudi ostali su na groblju, na ivici izdržljivosti bez hrane, municije i lekova i celu noć se maltene na nož borili sa besomučnim partizanskim napadima. Nemci su se borili okruženi svojim mrtvim i ranjenim saborcima. Kada je ujutru Luftvafe poletela da zaštiti padobrance, partizani su se povukli. Nemačka 7 SS divizija Princ Eugen došla je konačno do preživelih padobranaca na groblju i spasila ih.

Od preko 800 padobranaca, do jutra ostalo ih je samo 250 sposobnih za borbu. Ostali su bili mrtvi ili ranjeni.

Poraz padobranaca je bio toliki da su povučeni na oporavak, a 500. SS padobranski bataljon je izbrisan sa brojnog stanja, spojen sa drugim jedinicama u novi, 600. SS padobranski bataljon.

Tito se 3. juna, sa nekoliko pripadnika Vrhovnog štaba, svojim psom, šefom sovjetske vojne misije generalom Kornejevim i Vivijen Strit, vršiocem dužnosti britanske vojne misije, sovjetskom Dakotom sa Kupreškog polja, prebacio u italijanski Bari. Amerikanci su evakuisali pripadnike svoje vojne misije i ostalih 74 pripadnika glavnog štaba, Titove telohranitelje kao i 118 ranjenih partizana. Tri dana kasnije je Vrhovni štab britanskim razaračem Blekmorom, prebačen na ostrvo Vis.

Borbe sa napadnom grupom iz Srba

Borbe u Drvaru tokom nemačkog desanta 1944.

U Srbu je pred 25. maj koncentrisan znatan deo 373. legionarske divizije. Za nastupanje prema dvadeset kilometara udaljenom Drvaru, oformljena je napadna borbena grupa pod komandom pukovnika Vilama (nem. William). Nju su sačinjavali: 384. pešadijski puk, divizijski izviđački bataljon (nem. Aufklärungsabteillung 373), ojačani divizionom artiljerije, manjim delovima 202. oklopnog bataljona i četom inženjerijskog bataljona. Ova borbena grupa krenula je u nastupanje prema Drvaru 25. maja u zoru, pod komandom komandanta divizije, generalmajora Aldriana.

Prema njoj se nalazila raspoređena Druga lička brigada, koja je tada imala oko 700 boraca na liniji fronta. Bila je ojačana sa dva brdska topa iz divizijske brdske baterije. S obzirom da su jedinice 373. divizije u tom periodu bile polovično popunjene, nemačka napadna grupa procenjena je na oko 2.000, od čega oko 1.500 u borbenom sastavu.

Nemačka borbena grupa nastupala je prema Drvaru uporno i sistematski, obilno se koristeći brojčanom nadmoći, znatnom artiljerijskom moći, primenjujući obuhvat i zabacivanje sa boka. Nemačke napade potpomogla je i avijacija, koja je taktički sadejstvovala trupama na tlu, tukući iz vazduha otporne tačke partizana.

Druga lička brigada imala je u tom trenutku znatnih teškoća. Tokom boravka na ovom području, trpela je od slabe ishrane, usled opustošenosti tog kraja. Zabeleženi su slučajevi smrti boraca od gladi i iscrpljenosti. Osim toga, zalihe municije bile su veoma male, bez mogućnosti popune. Brigadna radio-stanica bila je u kvaru, i nemogućnost održavanja veze sa bataljonima znatno je uticala na organizovanost otpora.

Nemci nisu ostvarili iznenađenje, jer je Druga lička brigada bila spremna i adekvatno raspoređena. Uprkos znatnoj nadmoći, tokom prvih sati napada, nisu postigli nikakve uspehe. Međutim, zahvaljujući rukovođenju komandanta divizije, napad nije gubio tempo. Upornim probijanjem kroz međuprostore i natkriljujući bokove partizanskih snaga, Nemci su ih iscrpljivali, uspevajući da izoluju bataljone jedan od drugog.

U 12.45 Nemci su zauzeli železničku stanicu Trubar, savladavši tako blizu polovinu distance između Srba i Drvara, odbacivši postepeno i po delovima 2. bataljon Druge ličke u stranu. U ovoj oblasti Nemci su obrazovali utvrđeni čvor i artiljerijski položaj za podršku daljeg nastupanja. Ispred Trubara obrazovana je nova linija odbrane, koju je poseo 3. bataljon Druge ličke, dok je 4. bataljon napadao nastupajuće nemačke snage s boka. 2. bataljon, budući da nije imao vezu sa štabom brigade, nije pratio liniju nemačkog nastupanja, nego je pokušavao da izvrši prvobitno naređenje o držanju visova kod Bogutovca, koji su ostali u pozadini. Kad su njegovi protivnapadi odbijeni, 2. bataljon je ostao praktično izolovan, i bez uticaja na dalje odvijanje borbi, izgubivši dodir sa ostalim snagama.

Nastavljajući napredovanje, Nemci su u toku poslepodneva uspeli da u znatnoj meri rastroje partizansku odbranu, odvojivši 1. i 3. bataljon Druge ličke i odbacivši ih u stranu. Padom mraka, nemačka borbena grupa krenula je u nastupanje preko planine Kamenice prema Drvaru, predvođena pukovnikom Vilamom, pošto se komandant divizije Aldrian vratio u Srb. Za to vreme, 1. i 3. bataljon Druge ličke kretali su se naporedo, izviđajući i pokušavajući da uhvate vezu. Iznenada, oko 22 časa, 3. bataljon Druge ličke naišao je na nemačku grupu u nastupanju. Energičnim jurišem 3. bataljona nemačka grupacija je raspršena. Panika je zahvatila i pukovnika Vilama. Neki delovi vratili su se čak u Srb. Komandu nad grupom preuzeo je komandant izviđačkog bataljona, kapetan Zajfrid (nem. Rittmeister Seyfried) sređujući i prikupljajući raspršene snage.

26. maja u zoru, Nemci su obnovili napad na grebene Kamenice. 3. bataljon Druge ličke, koji je poseo položaje na grebenu, izdržao je teške vazdušne i artiljerijske udare, uspevši da odbije pešadijske napade. S obzirom da su borbe u Drvaru već bile okončane, štab Druge ličke izvukao je tokom jutra 3. bataljon iz kontakta sa neprijateljem, i povukao ga u rezervu. Nemci su produžili prema Drvaru. Do tamo utvrđenih padobranaca, prvi je oko 11 časova stigao 1. eskadron izviđačkog bataljona 373, gde je bio dočekan sa velikim oduševljenjem. Prema izjavi poručnika Begera (Böger) iz 1. eskadrona, jedan oficir iz desantnom bataljona rekao mu je da su bili tučeni, i da su bili na rubu izdržljivosti.

Borbe sa napadnom grupom iz Banjaluke i Jajca

Iz pravca Banjaluke, Mrkonjić Grada i Jajca 25. maja rano ujutro krenule su, koncentrično sa ostalim snagama, u nastupanje tri kolone 13. SS puka ojačanog Oklopnim grenadirskim bataljonom štaba Druge oklopne armije, 7. SS izviđačkim bataljonom, delovima 7. SS artiljerijskog puka i delovima Bosanskokrajiškog četničkog korpusa (3. brigada i brigada „Kočić“). Na pravcima njihovog nastupanja našle su se Prva i Trinaesta proleterska brigada.

Nemci su tokom 26. maja uspeli da zauzmu Šipovo i Ključ, a zatim i da uđu u Ribnik. S obzirom da se Vrhovni štab kretao opštim pravcem iz Drvara prema istoku, ovi nemački napadni klinovi pretili su da neposredno preseku pravac njegovog kretanja. S obzirom da je štab Druge oklopne armije imao dobre obaveštajne podatke, prebacio je težište napada na ovaj sektor. Dana 26. maja uveče naredio je 7. SS diviziji da formira „Specijalni lovački odred“ koji treba tokom noći da se probije kroz partizanske linije i likvidira Titov štab.

Nemački napadi nastavljeni su sa povećanom upornošću. S obzirom na položaj Vrhovnog štaba, brigade NOVJ prinuđene su na uporne odbrambene borbe, koje su bile posebno intenzivne na pravcu između železničkih stanica Mračaj i Potoci, gde se nalazio Vrhovni štab. Pokušaji „Specijalnog lovačkog odreda“ više puta su osujećeni, a glavnina nemačkih snaga nakon svakodnevnih borbi nastavila je 28. maja napad i tokom cele noći.

Dana 31. maja, prodorom nemačke borbene grupe iz Livna u Glamoč, došlo je sa nemačke strane do koncentracije gotovo kompletne 7. SS divizije na ovom prostoru. Time je sa strane NOVJ, privlačenjem Treće krajiške koja je odbijala napad iz pravca Livna, takođe koncentrisana Prva proleterska divizija na istom prostoru.

Narednog dana Vrhovni štab doneo je odluku o napuštanju ovog područja i odlasku na Vis, a Prvom proleterskom korpusu izdao je naređenje da se probije u Sandžak i Srbiju.

Oštre borbe između 7. SS divizije koja je svim sredstvima pokušavala da prodre, zabacujući napadne kolone po teškom terenu, i Prve proleterske divizije nastavljene su neprekidno, iz dana u dan.

Tokom 3. juna Vrhovni štab se sa Nacionalnim komitetom oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) i drugim ustanovama prebacio u severozapadni deo Glamočkog polja. Odatle su tokom večeri i noći sovjetskim i savezničkim avionima prebačeni u Bari.

Nakon desetodnevnih oštrih i napornih borbi, 5. juna ujutro izostao je nemački napad. S obzirom da je osnovni cilj akcije ispušten, nemačkim snagama bio je potreban predah za usklađivanje planova i reorganizaciju. To je omogućilo Prvom proleterskom korpusu da tokom dana sa uzletišta u Kupreškom polju otpremi teške ranjenike u bolnice u Italiji, i da prihvati snabdevanje oružjem i municijom.

Time je Operacija Reselšprung okončana. Nakon operacije, glavne nemačke snage nisu se povukle u garnizone, već su oštre borbe nastavljene tokom naredna tri meseca. Nemačke jedinice tragale su za snagama NOVJ i upuštale su se u borbe po teškim brdskim terenima. Druga oklopna armija organizovala je jednu za drugom operacije protiv Prvog proleterskog korpusa, ali više nije postojala odbrana Vrhovnog štaba, NKOJ-a i ostalih ustanova kao opredeljujući motiv za obe strane. Nemci su ovakvu vrstu aktivnosti nazvali „slobodni lov“ (nem. Freie Jagd). Tokom tih borbi nemački komandant 5. SS planinskog korpusa Artur Fleps (nem. Artur Phleps) izrazio je visoko mišljenje o snagama NOVJ.

Dvadeseog juna izbila je naročito oštra borba u oblasti istočno od Prozora, posebno protiv Prve prol. divizije, o kojoj je general Fleps u svoj dnevnik zapisao: „Vrlo dobro vođeni i dobro obučeni, kao regularne trupe. Ozbiljan protivnik!" (engl. Am 20. 6. sind besonders harte Kämpfe im Gebiet O Prozor zu bestehen, vor allem gegen die l.prol.Div., über die Gen. Phleps in seinem Tagebuch notiert: „Sehr gut geführt und gut ausgebildet, kämpft wie eine reguläre Truppe. Ernster Gegner!")

Reakcija Saveznika i desant na Brač

Glavni članak: Napad na Brač juna 1944.

Ishod

Vojnički gledano, ova operacija je bila neuspeh. Nemačke snage zauzele slobodnu teritoriju, ali nije ispunjen postavljeni cilj — uništenje centralnih štabova i ustanova NOP-a, koje je trebalo da rezultuje značajnim slabljenjem NOVJ. Desantne grupe u Drvaru imale su skoro 80% žrtava (mrtvih, ranjenih i nestalih), a ostale borbene grupe imale su takođe znatne gubitke.

Značajniji od taktičkih bili su strateški rezultati. Nemačka armija nije uspela da se izvuče iz rata u Jugoslaviji — naprotiv, on se u narednom periodu intenzivirao, i onemogućio nemačke snage sa Jugoistoka (Grupu armija F) da odigraju ulogu u ratnom raspletu u Evropi.

Učešće četnika u Drvarskoj operaciji

Prema nemačkim i četničkim dokumentima iz rejona Knina prema Drvaru sa Prvim pukom Brandenburg zajednički su nastupali delovi Dinarske divizije JVuO.

Prema dokumentima Trinaeste proleterske brigade, zajedno sa glavninom 7. SS divizije koja je nastupala iz Banjaluke i Jajca, nastupale su i brigade Bosanskokrajiškog korpusa JVuO.

Prema izveštaju Kurta Ribkea komandanta 500. SS padobranskog lovačkog bataljona, u prošireni sastav njegovog bataljona uključen je i izvestan broj četnika.

Osim uključivanjem u svoje borbene grupe, četnike su Nemci upotrebljavali za izviđačke i obaveštajne delatnosti. U ovim aktivnostima Nemci su od njih imali najveće koristi.

Četničke borbene sastave Nemci su zvanično nazivali „Hrvatskim borbenim grupama“ nem. Kroatische Kampfgemeinschaften u cilju formalnog uključivanja u snage NDH. U naređenju štaba Druge oklopne armije od 21. maja za operaciju Reselšprung navedeno je:

d) Borbena grupa ojačani 1. puk Brandenburg (bez 1. bataljona) sa potčinjenim Hrvatskim borbenim grupama (napada) od Knina prema Bosanskom Grahovu, otuda manjim borbenim grupama prema liniji Prekaja (14 km jugoistočno od Drvara) – Drvar. Zadatak: hvatanje bandi i štabova koje se izvlače prema jugu. Grupa nosi kamuflažnu odeću.nem. d) Kampfgruppe verst.1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat.Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) - DRVAR.Auftrag : Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben.Gruppe trägt Tarnbekleidung.

Iz naređenja Druge oklopne armije od 23. maja:

1. puk Brandenburg (naređenje za podršku operacije Reselšprung):

...

1. puk Brandenburg potčinjava 1 artiljerijsku i jednu inžinjerijsku četu 373. divizije i Hrvatske borbene grupe, dana iks u 5:00 pozlazi iz oblasti Knina, žurno poseda Bosansko Grahovo, i odatle širokim frontom od Prekaje do Drvara i presreće i uništava banditske štabove i snage koje se probijaju prema jugu.nem.

1. Rgt. Brandenburg (23.5.44 - Befehl für Unterstützung des Unternehmen Rösselsprung): ...

# 1.Rgt.Brandenburg, unterstellt 1 Schtz., und 1 Pi.-Kp. der 373.DIV., und kroat.Kampfgemeinschaften tritt am x-Tag um o5.oo Uhr aus Raum KNIN nach Norden an, nimmt rasch BOS.GRAHOVO und geht von dort unverzüglich mit mehreren Kampfgruppen in breiter Front auf Linie PREKAJA - DRVAR vor, um etwaige aus dem Raum DRVAR nach Süden ausbrechende Bandenstäbe und -kräfte abzufangen oder zu vernichten.

U izveštaju 1. puka Brandenburg od 12. juna 1944. na sledeći način je ocenjen doprinos četnika:

10.) Saradnja sa K. K. G. stalno nailazi na teškoće usled nediscipline, konfuzije u unutrašnjim političkim odnosima i teškom snabdevanju hranom i posebno municijom. Njihova velika brojnost nema značaja u ozbiljnim borbama. Jedina korist koju je puk imao od prisustva ovih formacije je u tome što je puk radio na osnovu stanja neprijateljskih pokreta i približne jačine protivnika i mogao da postavi svoje obezbeđenje u skladu sa tim. Pri napadnim poduhvatima otuda se može računati samo na vlastitu borbenu snagu. nem. 10.) Die Zusammenarbeit mit den K.K.G. stösst immer wieder auf Schwierigkeiten auf Grund der Undiszipliniertheit ihrer ungehörigen, Verwirrung der innerpolitischen Verhältnisse und in trugen der Versorgung mit Verpflegung und vor allem mit Munition. Die hohe Zahl ihrer Kopfstärke hat keinerlei Bedeutung bei ernsthaften Kampfhandlungen. Den einzigen Nutzen, den das Regiment durch die Anwesenheit dieser Verbände hatte, bestand darin, daß das Regiment laufend über den Stand der Feindbewegungen und die ungefähre Stärke des Gegners orientiert war und die eigenen Sicherungen damit verdichten konnte. Beim Ansatz eigener Angriffs-Unternehmen darf deshalb nur mit eigener Gefechtsstärke gerechnet werden.

Izveštaj od juna 1944. daje opštu pozitivnu ocenu o doprinosu četnika:

B. Hrvatske borbene grupe. Bosanski korpus, grupa Marić i Kosovski korpus sa uspehom su korišćeni u operaciji Reselšprung... Drenović je poginuo u engleskom vazdušnom napadu. nem.

B. Kroatische Kampfgemeinschaften.

Das bosn. Korps, die gruppe Maric und das Kosovo-Korps sind mit Erfolg bei der Unternehmen Rösselsprung eingesetzt werden. Drenovic ist durch englischen Tieffliegerangriff gefallen.

Literatura

• Rendulic, Lothar (1952). Gekaempft, gesiegt, geschlagen (PDF). Heidelberg: Verlag „Weisermühl", Wels. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 22. 10. 2013. 
• Kumm, Otto (1978). Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen". Coburg: Munin-Verlag. Arhivirano iz originala 24. 08. 2014. g. Pristupljeno 05. 06. 2011. 
• Roland Kaltenegger. TOTENKOPF & EDELWEIß. Arhivirano iz originala 27. 08. 2014. g. , Ares Verlag 2008.
• Schraml, Franz (1962). Kriegsschauplatz Kroatien die deutsch-kroatischen Legions-Divisionen: 369., 373., 392. Inf.-Div. (kroat.) ihre Ausbildungs- und Ersatzformationen. Neckargemünd: Kurt Vowinckel Verlag. OCLC 4215438. 
• Casagrande, Thomas (2003). Die volksdeutsche SS-Division "Prinz Eugen": die Banater Schwaben und die nationalsozialisten Kriebsverbrechen. Frankfurt am Mein: Campus Verlag. ISBN 978-3-593-37234-1. 
• Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, 2, prepravljeno i dopunjeno izdanje, knjiga 2 - Vojnoistorijski institut, Beograd 1963 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2014)
• Orlović, Đorđe (1990). ŠESTA LIČKA PROLETERSKA DIVIZIJA "Nikola Tesla". Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. Arhivirano iz originala 11. 09. 2011. g. Pristupljeno 07. 01. 2012. 
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ZBORNIK SEĆANjA (knjiga 3) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2011)
• Prva proleterska - ilustrovana monografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2011), Globus, Zagreb 1987.
• Popović, Jovo (1988). PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ". Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Orlović, Đorđe (1983). DRUGA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA. Beograd: Vojnoizdavački zavod. Arhivirano iz originala 17. 03. 2011. g. Pristupljeno 05. 06. 2011. 
• TREĆA LIČKA BRIGADA - SJEĆANjA BORACA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2011), Sekcija boraca 3. ličke brigade u Beogradu, Beograd 1991.
• Trikić, Savo (1989). TREĆA KRAJIŠKA PROLETERSKA BRIGADA. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 07. 01. 2012. 
• TREĆA KRAJIŠKA BRIGADA - ZBORNIK SJEĆANjA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2017)
• ŠESTA KRAJIŠKA NOU BRIGADA - RATNA SJEĆANjA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2011), GRO „Proleter“, Bečej 1985.
• Radošević, Todor (1984). TRINAESTA PROLETERSKA BRIGADA "RADE KONČAR". Beograd: Vojnoizdavački zavod. Arhivirano iz originala 11. 09. 2011. g. Pristupljeno 05. 06. 2011. 
• Čaušević, Izudin (1981). OSMA KRAJIŠKA NOU BRIGADA. Beograd: Vojnoizdavački zavod. Arhivirano iz originala 01. 04. 2015. g. Pristupljeno 05. 06. 2011. 
• OSMA KRAJIŠKA BRIGADA - SJEĆANjA BORACA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2011), Vojnoizdavački zavod, Beograd 1982.

Spoljašnje veze

• Geb AK XV, 58277/16, Op. Befehle für Unternehmen "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944, originalni nemački dokumenti, Nacionalna arhiva Vašington, T314, rolna 563
• Geb AK XV, 58277/17, Operations Akte "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944, originalni nemački dokumenti, Nacionalna arhiva Vašington, T314, rolna 563
• Geb AK XV, 58277/17, Geb AK XV, 58278/6, Ic, Tätigkeitsbericht, Jun 1944, originalni nemački dokumenti, Nacionalna arhiva Vašington, T314, rolna 563
• Zbornik NOR-a, tom XII - nemački dokumenti, knjiga 4 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«
  • Primedbe Komande 2 oklopne armije upućene 20. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa u vezi njegovog predloga za dejstva potčinjenih jedinica u operaciji »Reselšprung«
  • Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«
  • Naređenje Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 21. maja 1944. 373. legionarskoj diviziji »Tigar« i 92. motorizovanom grenadirskom puku za dejstva u operaciji »Reselsprung«
  • Naređenje Komande 2. oklopne armije od 25. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za preduzimanje mera pri napadu na Vrhovni štab NOV i POJ koji se, prema podacima specijalne jedinice »Kirhner«, nalazi na prostoru Potoci — Uvala
  • Naređenje Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 25. maja 1944. Prvom puku »Brandenburg« za deblokiranje opkoljenog 500. SS-padobranskog bataljona u Drvaru, u operaciji »Reseisprung«
  • Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 25. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o početnim dejstvima potčinjenih jedinica angažovanih u operaciji »Reselšprung«
  • Izveštaj 1. puka »Brandenburg« od 26. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o toku i rezultatima borbi u operaciji »Morgenštern«
  • Obaveštajni izveštaj 373. legionarske divizije »Tigar« od 28. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o mestu boravka maršala Tita i Vrhovnog štaba NOV i POJ, zaplenjenim dokumentima, savezničkim misijama i potrebama povećanja sopstvene propagande radi demoralizacije protivnika
  • Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 6. juna 1944. Komandi 2. oklopne armije o iskustvima u operaciji »Reselšprung« za period od 25. maja do 6. juna 1944. godine
  • Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 8. juna 1944. Komandi 2. oklopne armije o postignutim rezultatima i sopstvenim i neprijatelje vim gubicima u operaciji »Reselšprung«
  • Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 9. juna 1944. Komandi 2. oklopne armije o konačnim neprijateljevim i sopstvenim gubicima u operaciji »Reselšprung«
  • Izveštaj 373. legionarske divizije »Tigar« od 10. juna 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o dejstvima sopstvenih jedinica na prostoriji Drvar — Bosansko Grahovo u operaciji »Reselšprung«
  • Izveštaj Štaba 1. puka »Brandenburg« od 19. juna 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o iskustvima stečenim u operaciji »Reselšprung«
• Zbornik NOR-a, tom XIV - četnički dokumenti, knjiga 3 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. septembar 2011), Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Zapovest komandanta Dinarske četničke oblasti od 26. maja 1944. komandantima korpusa za napad na jedinice NOVJ kod Drvara