Pređi na sadržaj

Grip

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grip
Virus gripa uvećan 100.000 puta
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostInfektologija
Epidemiologija
MKB-10J10, J11
MKB-9-CM487
DiseasesDB6791
MedlinePlus000080
eMedicinemed/1170 ped/3006
Patient UKGrip
MeSHD007251
Virus gripa — uvećanje 70.000 puta
Virus gripa — veliko uvećanje

Grip ili influenca, zarazna bolest primarno disajnog sistema uzrokovana je virusom koji se prenosi kapljicama u vazduhu, koje su nastale kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe.[1] Većina zaraženih se oporavlja u roku od nedelju dana, mada se kod starijih osoba i onih sa astmom, srčanim i plućnim bolestima mogu javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale pluća. Simptomi mogu da budu od blagih do ozbiljnih.[2] Najčešći simptomi obuhvataju: visoku temperaturu, curenje nosa, zapaljenje grla, bol u mišićima, glavobolju, kašljanje, i osećaj umora.[1] Ovi simptomi tipično počinju dva dana nakon izlaganja virusu i uglavnom traju manje od nedelju dana.[1] Kašalj, međutim, može da traje više od dve nedelje.[1] Kod dece se može javiti mučnina i povraćanje, dok do toga obično ne dolazi kod odraslih.[3] Mučnina i povraćanje se češće javljaju kod nevezane infekcije gastroenteritisa, koja se ponekad netačno naziva „stomačnim gripom“ ili „24-časovnim grip“.[3] Komplikacije uzrokovane gripom mogu da obuhvataju viralnu pneumoniju, sekundarnu bakterijsku pneumoniju, sinusne infekcije, i pogoršanje pređašnjih zdravstvenih problema uzrokovanih astmom ili zatajenjem srca.[2][4]

Tri tipa influence utiču na ljude.[4] Obično se virus širi putem vazduha iz kašlja i kijanja.[1] Smatra se da do toga najčešće dolazi na relativno malim rastojanjima.[5] Takođe se može preneti dodirivanjem kontaminiranih površina i naknadnim dodirivanje usta ili očiju.[2][5] Osoba može da bude zarazna za druge pre i tokom bolesti.[2] Infekcija se može potvrditi testiranjem grla, ispljuvka, ili nosa za prisustvo virusa.[4] Više brzih testova je dostupno; mada ljudi mogu da imaju infekciju i ako su rezultati testa negativni.[4] Tip polimerazne lančane reakcije koji detektuje virusnu RNK je tačniji.[4]

Frekventno pranje ruku umanjuje rizik od infekcije pošto se virus inaktivira sapunom.[6] Nošenje hirurške maske je isto tako korisno.[6] Svetska zdravstvena organizacija preporučuje godišnju vakcinaciju protiv gripa za osobe sa visokim stepenom rizika.[1] Vakcina je obično efektivna protiv tri ili četiri tipa gripa.[1] Ona se uglavnom dobro toleriše. Vakcina napravljena za jednu godinu ne mora da bude korisna naredne godine, zato što virus brzo evoluira. Antivirusni lekovi, kao što je inhibitor neuraminidaze oseltamivir između ostalih, se koriste za tretiranje gripa.[1] Njihova korisnost kod onih koji su inače zdravi ne izgleda da nadmašuje rizike od njihove upotrebe.[7] Oni se nisu pokazali korisnim kod osoba sa drugim zdravstvenim problemima.[7][8]

Grip se širi po svetu u vidu godišnjih epidemija, što dovodi do oko tri do pet miliona slučajeva ozbiljne bolesti i oko 250.000 do 500.000 smrtnih slučajeva.[1] U severnim i južnim delovima sveta do širenja bolesti dolazi uglavnom tokom zime, dok se u oblastima oko ekvatora bolest može širiti u bilo kom dobu godine.[1] Smrtni slučajevi se javljaju uglavnom kod mladih, starih i osoba sa zdravstvenim problemima.[1] Velike epidemije poznate kao pandemije su ređe.[4] U 20. veku tri pandemije gripa su se javile: Španski grip iz 1918, Azijski grip iz 1958, i Hongkonški grip iz 1968, svaki od kojih je doveo do više od miliona mrtvih.[9] Svetska zdravstvena organizacija je deklarisala epidemiju novog tipa influenza A/H1N1 kao pandemiju svinjske influence iz juna 2009.[10]

Osim kod ljudi grip se javlja kod svinja, konja i još nekih sisara, kao i kod nekih divljih i domaćih ptica.[11] Neki tipovi gripa mogu se prenositi sa jedne vrste na drugu. Na primer, 1997. u Hong Kongu se soj virusa sa pilića počeo prenositi na ljude. Zbog visoke zaraznosti i širenja, grip se često pojavljuje u epidemijama, a ako se počne širiti po udaljenim krajevima sveta (što nije retkost u današnjem svetu brzih međunarodnih putovanja) naziva se pandemija. Svake godine više miliona ljudi oboli od gripa, a smrtnost je manja od 1%. Organizacija SAD za kontrolu i prevenciju bolesti računa više od 20.000 smrti u SAD uzrokovanih gripom. Pandemija gripa 1918—1919. godine, tzv. španski grip ili španjolka, bila je najgora zabeležena te je ubila oko 20 miliona u svetu.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Reč grip je pozajmljenica iz francuskog jezika (grippe), koja je izvedena iz francuskog glagola gripper, koji znači „hvatati”.[12]

Reč influenca je takođe pozajmljenica, iz latinskog jezika, od reči influentia, što znači „uticaj”. Taj naziv su dali Italijani početkom 16. veka, zato što su mislili da je ona nastala usled uticaja nebeskih tela.

Etiologija i patogeneza

[uredi | uredi izvor]
Virus gripa — tip A
Haemophilus influenzae

Uzročnici gripa su virusi iz porodice Orthomyxoviridae. Oni se sastoji od genetičkog materijala RNK okruženog proteinskim i lipidnim omotačem iz koga izlaze štapići proteina hemaglutinina i neuraminidaze. Ti proteini se ponašaju kao antigeni, izazivajući imunu reakciju kod čoveka i drugih organizama.

Postoje tri tipa virusa gripa:

Virusi tipa A i B stalno se menjaju. Neke promene uključuju serije genetičkih promena, koje nakon nekog vremena uzrokuju mutaciju virusa. One su najčešće i uzrokuju većinu promena iz godine u godinu. Druga promena, koja je ređa ali opasnija, sastoji se od promena hemaglutinina ili neuraminidaze, i rezultuje novim podtipom virusa. Virus tipa A podleže obema promenama, a tip B samo prvoj. Naučnici razlikuju viruse i po sojevima, uglavnom nazvanim po geografskom području gde su prvi put otkriveni. Na primer, sojevi koji su 2000—2001. uzrokovali najviše bolesti bili su tip A soj Nova Kaledonija i soj Moskva i tip B soj Sišuan.

Kada se osoba zarazi jednim sojem gripa ona na taj soj razvija imunitet stvarajući antitela. Ljudski imunski sistem može prepoznati hemaglutinin ili neuraminidazu određenog soja, te ga napasti pri prvoj pojavi. Antitela mogu pružiti zaštitu pri promeni virusovog genetičkog materijala, ali ne i hemaglutinina ili neuraminidaze. Na taj način virusi zbog čestih promena, mogu uzrokovati nove talase upala i kod već zaraženih osoba. Naučnici nisu sigurni šta uzrokuje takve promene, ali je vodeća teorija da ljudski i životinjski sojevi izmenjuju materijal stvarajući tako novi soj.

Patogeneza gripoznih promena u respiratornom traktu je slična kao i kod drugih virusnih infekcija. Udahnuti virusi ulaze u ćelije i koriste ih za razmnožavanje. Pri tome ćelije domaćina obično umiru i raspadaju se, a novi virusi se oslobađaju i dalje šire kroz organizam. Što više ćelija propadne teži su patofiziološki poremećaji respiratornog sistema. Ubrzo se javljaju lokalni znaci upale (naročito hiperemija) i otok, a obično se nadovezuje i bakterijska infekcija koja dodatno komplikuje bolest. Najčešće je reč o hemofilusu influence, ali mogu da se pojave i streptokokni i stafilokokni sojevi bakterija.

Prenos bolesti

[uredi | uredi izvor]

Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja. Kada osoba udahne virusom ispunjenu kapljicu, hemaglutinin na površini virusa se veže za enzime u sluzokoži koji se nalaze na respiratornom traktu. Enzim zvan proteaza, deli hemaglutinin na pola, što genetičkom materijalu dozvoljava da uđe u ćeliju i počne da se razmnožava. Proteaza je prisutna u disajnom i digestivnom traktu, pa je zbog toga grip čest uzrok bolesti disajnih puteva. Naučnici su otkrili da virus može koristiti i plazmin (enzim koji je rasprostranjen svuda po telu) da prepolovi hemaglutinin, i da tako omogućiti napadanje drugih tkiva.

Iako epidemija gripa može nastati u bilo koje doba godine, često sezona ove bolesti počinje približavanjem zime, kada se ljudi više nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, autobusima i drugim slabo provetrenim prostorima.

Znaci i simptomi

[uredi | uredi izvor]
Najsenzitivniji simptomi za dijagnozu gripe[13]
Simptom: Senzitivnost Specifičnost
Groznica 68–86% 25–73%
Kašalj 84–98% 7–29%
Nazalna kongestija 68–91% 19–41%

  • Sva tri nalaza, a posebno groznica, su manje senzitivni kod osoba sa više od 60 godina.

Simptomi gripa,[14] pri čemu su groznica i kašalj najčešći simptomi.[13]

Približno 33% ljudi sa gripom su asimptomatični.[15]

Simptomi gripa mogu da počnu sasvim iznenadno jedan do dva dana nakon infekcije. Obično su prvi simptomi osećaj hladnoće ili hladna senzacija, mada je groznica isto tako česta u ranim stupnjevima infekcije, sa telesnim temperaturama u opsegu od 38—39 °C (100—102 °F).[16] Mnogi ljudi su toliko bolesni da su vezani za krevet nekoliko dana, sa bolovima u celom telu, a najviše u leđima i nogama.[17] Simptomi influence mogu da budu:

Ponekad je teško da se napravi razlika između obične prehlade i influenze u ranim stadijumima tih infekcija,[22] mada se prehlada može identifikovati po naglom počeku jake groznice i ekstremnom zamoru. Influenza je mešavina simptoma obične prehlade i pneumonije, bola u telu, glavobolje, i zamora. Dijareja nije normalni simptom influenze kod odraslih osoba,[13] mada se javljala kod nekih slučajeva H5N1 „ptičijeg gripa“[23] i može da bude simptom kod dece.[19] Simptomi koji su najpouzdanije primetni kod influence su prikazani u tabeli s desne strane.[13]

Pošto su antivirusni lekovi efektivni u tretiranju influenze ako su dati rano, važno je da dijagnoza što pre uspostavi. Od gore navedenih simptoma, kombinacije groznice sa kašljem, zapaljenja grla i/ili nazalna kongestija mogu da poboljšaju dijagnostičku preciznost.[24] Dve studije analize odluka[25][26] sugerišu da će tokom lokalnih epidemija influenze prevalenca biti oko 70%,[26] i stoga će pacijenti sa bilo kojom od tih kombinacija simptoma će biti tretirani sa inhibitorima neuraminidaze bez testiranja. Čak i u odsustvu lokalne epidemije, tretman može da bude opravdan kod starijih osoba tokom sezone gripa dokle god je rasprostranjenost preko 15%.[26]

Dostupni laboratorijski testovi za influenzu se konstantno poboljšavaju. Američki Centri za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC) održavaju aktuelni pregled dostupnih laboratorijskih testova.[27] Sledstveno CDC, brzi dijagnostički testovi imaju senzitivnost od 70–75% i specifičnost od 90–95% u poređenju sa viralnim kulturama. Ti testovi mogu da budu posebno korisni tokom sezone gripa (rasprostranjenost = 25%), ali u odsustvu lokalne epidemije, ili peri-influenzne sezone (rasprostranjenost = 10%[26]).

Povremeno, grip može da uzrokuje ozbilju bolest uključujući primarnu viralnu pneumoniju ili sekundarnu bakterijsku pneumoniju.[28][29] Očevidni simptom je teško disanje. Dodatno, ako dete (ili odrasla osoba) izgleda da se oseća bolje i zatim relapsira sa jakom groznicom, to je znak opasnosti pošto uzrok povraćaja može da bude bakterijska pneumonija.[30]

Lečenje i profilaksa

[uredi | uredi izvor]
Vakcinacija pripadnika američke mornarice

Grip u većini slučajeva zahteva samo simptomatsku terapiju. Preporučeni tretman se obično sastoji od odmora i uzimanja što više tečnosti, uz primenu lekova sa analgetičkim i antipiretičkim delovanjem u cilju ublažavanja simptoma.

Antivirotici mogu se koristiti u hemoprofilaksi, kod osoba gde je vakcinacija kontraindikovana, ređe i terapijski pri čemu mogu doprineti skraćenju trajanja bolesti. Amantadin i rimantadin specifično su efikasni protiv virusa tipa A, primenjuju se peroralno i veruje se da inhibiraju penetraciju ili rane faze virusne replikacije. Zbog učestalosti pojave rezistentnih podtipova, ne smatraju se lekovima izbora. Zanamivir i oseltamivir, inhibitori neuraminidaze, efikasni su protiv tipova A i B i najčešće se primenjuju. Zanamivir se daje kao aerosol, intranazalno, dok se oseltamivir daje per os i smatra se nešto slabije efikasnim.

Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova. Antigeni u vakcini stimulišu imunski sistem da proizvodi antitela protiv tog soja, kao i da ga u ranom stadijumu prepozna, napadne i uništi. Tipična vakcina sadrži antigene tri soja virusa, dva soja tipa A (H3N2 i H1N1) i jedan tipa B, pa se kod zdravih osoba smanjuje rizik od pojave gripa za 70-90%.

Preporučuje se godišnja vakcinacija osoba starijih od 65 godina, osoba s hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičara, osoba s oštećenim imunskim sistemom i anemijom, dece lečene aspirinom duži vremenski period, žena u drugom i trećem mesecu trudnoće, kao i zdravstvenih i drugih radnika koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.

Uprkos svim poboljšanjima, proizvodnja vakcine protiv gripa ostaje izazov, te ni današnja vakcina ne pružaju 100% zaštitu. Neki naučnici smatraju da vakcina neće nikada moći da kontroliše grip. Dok se ne pronađe pravi lek naučnici se nadaju da će identifikacija i prijave novih sojeva na vreme pomoći da se smanje epidemije i smrt od ove bolesti.

Grip kroz istoriju

[uredi | uredi izvor]
"Španski grip“

Stručnjaci smatraju da svi virusi gripa potiču od virusa u divljim patkama i ostaloj vodenoj peradi. Neki od tih virusa su prešli na ljude pre više hiljada godina. Istoričari su pronašli epidemije gripa u Evropi 1510, 1557. i 1580. godine. Epidemija 1580. se takođe proširila i na Afriku i Aziju postavši prva poznata pandemija. Pandemije su se takođe pojavljivale: 1729, 1732, 1781, 1830, 1833. i 1889. godine. Ova poslednja, poznata kao „ruski grip“ (zato što je u Evropu stigla sa istoka) i prva je detaljno opisana pandemija. U 20. veku pandemije su se javile 1918, 1957. i 1968. godine. Pandemija 1918—1919. je najdestruktivnija u novijoj istoriji. Počela je krajem Prvog svetskog rata i odnela 20 miliona života, dvostruko više nego sam rat. Nije sigurno gde je počela, ali je prozvana „španski grip“ zbog prvih većih uticaja u Španiji. Bolest je bila izuzetno smrtonosna, a umirale su i osobe u dobi od 20-40 godina što je neobično za grip.

Istraživanja

[uredi | uredi izvor]

Tokom 1890-ih i 1910-ih naučnici su shvatili da mikroorganizmi uzrokuju bolesti. Većina istraživanja se fokusirala na bakterije, koje su bile vidljive pod svetlosnim mikroskopom i koje se mogu izolovati filterima. Virusi su u to vreme još uvek bili nepoznati.

Nemački bakteriolog Fajfer je 1890-ih izjavio da je pronašao uzročnika gripa, bakteriju Haemophilius influenzae. Dalja istraživanja su pokazala da ta bakterija nije prisutna kod svih zaraženih, pa se zaključilo da je ona samo uzročnik sekundarnih infekcija. Dugo se smatralo da se grip javlja samo kod ljudi, dok oko 1930. američki bakteriolog Ričard Šoup nije pokazao da je moguć prenos bolesti s jedne svinje na drugu. Od tada se u svrhe istraživanja gripa koriste životinje.

Godine 1933, engleski lekari Vilson Smit, Kristofer Endruz, i Patrik Ledlou su filtrirali mogućeg uzročnika iz sline zaražene osobe i ubrizgali ga u lasicu. Pošto je lasica pokazivala simptome gripa, dokazano je da je izolovano telo uzročnik gripa. Kasnija istraživanja su pokazala da je to bio virus tipa A, dok su 1940. i 1950. izolovani tipovi B i C.

Godine 1941, naučnici su dokazali da se vakcinom može kontrolisati bolest grip, a prve vakcine su razvijene radi zaštite vojnika tokom Drugog svetskog rata. U to vreme vakcine su, zbog nečistoća, uzrokovale groznicu, glavobolje i slične učinke.

Grip i prehlada

[uredi | uredi izvor]

Prehlada se može nazvati blažom verzijom gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjeg disajnog aparata koji čine nos, grlo i sinusi i često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa koji se prenose kapljičnim putem (govor, kijanje, kašljanje, rukovanje). Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece. Simptomi se postupno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru.

Ljudi često greše misleći da je svaka prehlada, viroza ili bolest s temperaturom grip. Međutim gripom se smatra samo ona bolest koja je prouzrokovana virusima A, B i C.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j „Influenza (Seasonal) Fact sheet N°211”. who.int. 2014. Pristupljeno 25. 11. 2014. 
  2. ^ a b v g „Key Facts about Influenza (Flu) & Flu Vaccine”. cdc.gov. 9. 9. 2014. Pristupljeno 26. 11. 2014. 
  3. ^ a b Duben 2011, str. 314
  4. ^ a b v g d đ Longo 2012
  5. ^ a b Brankston G, Gitterman L, Hirji Z, Lemieux C, Gardam M (2007). „Transmission of influenza A in human beings”. Lancet Infect Dis. 7 (4): 257—65. PMID 17376383. doi:10.1016/S1473-3099(07)70029-4. 
  6. ^ a b Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, et al. (2011). „Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses”. Cochrane Database Syst Rev (7): CD006207. PMID 21735402. doi:10.1002/14651858.CD006207.pub4. 
  7. ^ a b Michiels, B; Van Puyenbroeck, K; Verhoeven, V; Vermeire, E; Coenen, S. (2013). „The value of neuraminidase inhibitors for the prevention and treatment of seasonal influenza: a systematic review of systematic reviews.”. PLoS ONE. 8 (4): e60348. PMC 3614893 Slobodan pristup. PMID 23565231. doi:10.1371/journal.pone.0060348. 
  8. ^ Ebell, MH; Call, M; Shinholser, J (2013). „Effectiveness of oseltamivir in adults: a meta-analysis of published and unpublished clinical trials.”. Family practice. 30 (2): 125—33. PMID 22997224. doi:10.1093/fampra/cms059. 
  9. ^ „Ten things you need to know about pandemic influenza”. World Health Organization. 14. 10. 2005. Arhivirano iz originala 23. 9. 2009. g. Pristupljeno 26. 9. 2009. 
  10. ^ World Health Organization. World now at the start of 2009 influenza pandemic.
  11. ^ Palmer 2011, str. 332.
  12. ^ „grippe § French”. Wiktionary. Pristupljeno 23. 11. 2022. 
  13. ^ a b v g Call S, Vollenweider M, Hornung C, Simel D, McKinney W (2005). „Does this patient have influenza?”. JAMA. 293 (8): 987—97. PMID 15728170. doi:10.1001/jama.293.8.987. 
  14. ^ „Centers for Disease Control and Prevention > Influenza Symptoms”. Pristupljeno 28. 4. 2009.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2009) Page last updated 16 November 2007..
  15. ^ „Time Lines of Infection and Disease in Human Influenza: A Review of Volunteer Challenge Studies”. , American Journal of Epidemiology, Carrat, Vergu, Ferguson, et al., 167 (7): 775–785, 2008. "... In almost all studies, participants were individually confined for 1 week ..." See especially „Figure 5”.  which shows that virus shedding tends to peak on day 2 whereas symptoms tend to peak on day 3.
  16. ^ Suzuki E, Ichihara K, Johnson AM (2007). „Natural course of fever during influenza virus infection in children”. Clin Pediatr (Phila). 46 (1): 76—9. PMID 17164515. doi:10.1177/0009922806289588. 
  17. ^ „Influenza: Viral Infections: Merck Manual Home Edition”. Merck. Pristupljeno 15. 3. 2008. 
  18. ^ S ilva ME, Cherry JD, Wilton RJ, Ghafouri NM, Bruckner DA, Miller MJ (1999). „Acute fever and petechial rash associated with influenza A virus infection”. Clinical Infectious Diseases : an Official Publication of the Infectious Diseases Society of America. 29 (2): 453—4. PMID 10476766. doi:10.1086/520240. 
  19. ^ a b Richards, S. (2005). „Flu blues”. Nurs Stand. 20 (8): 26—7. PMID 16295596. 
  20. ^ Heikkinen, T. (2006). „Influenza in children”. Acta Paediatr. 95 (7): 778—84. PMID 16801171. doi:10.1080/08035250600612272. 
  21. ^ Kerr AA, McQuillin J, Downham MA, Gardner PS (1975). „Gastric 'flu influenza B causing abdominal symptoms in children”. Lancet. 1 (7902): 291—5. PMID 46444. doi:10.1016/S0140-6736(75)91205-2. 
  22. ^ Eccles, R (2005). „Understanding the symptoms of the common cold and influenza”. Lancet Infect Dis. 5 (11): 718—25. PMID 16253889. doi:10.1016/S1473-3099(05)70270-X. 
  23. ^ Hui, D. S. (2008). „Review of clinical symptoms and spectrum in humans with influenza A/H5N1 infection”. Respirology. 13 Suppl 1: S10—3. PMID 18366521. doi:10.1111/j.1440-1843.2008.01247.x. 
  24. ^ Monto A, Gravenstein S, Elliott M, Colopy M, Schweinle J (2000). „Clinical signs and symptoms predicting influenza infection” (PDF). Arch Intern Med. 160 (21): 3243—7. PMID 11088084. doi:10.1001/archinte.160.21.3243. 
  25. ^ Smith K, Roberts M (2002). „Cost-effectiveness of newer treatment strategies for influenza”. Am J Med. 113 (4): 300—7. PMID 12361816. doi:10.1016/S0002-9343(02)01222-6. 
  26. ^ a b v g Rothberg M, Bellantonio S, Rose D (2. 9. 2003). „Management of influenza in adults older than 65 years of age: cost-effectiveness of rapid testing and antiviral therapy” (PDF). Annals of Internal Medicine. 139 (5 Pt 1): 321—9. PMID 12965940. doi:10.7326/0003-4819-139-5_part_1-200309020-00007. 
  27. ^ Centers for Disease Control and Prevention. „Lab Diagnosis of Influenza.”. Pristupljeno 1. 5. 2009. ,
  28. ^ „Hospitalized Patients with 2009 H1N1 Influenza in the United States, April–June 2009”. doi:10.1056/NEJMoa0906695#t=abstract. , New England Journal of Medicine, Jain, Kamimoto, et al., 12 November 2009.
  29. ^ Transcript of virtual press conference with Gregory Hartl, Spokesperson for H1N1, and Dr Nikki Shindo, Medical Officer, Global Influenza Programme, World Health Organization, 12 November 2009.
  30. ^ Report Finds Swine Flu Has Killed 36 Children, New York Times, DENISE GRADY, 3 September 2009.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грип&oldid=27894009”