Pređi na sadržaj

Bora Kuzmanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bora Kuzmanović
Lični podaci
Datum rođenja1944.
Mesto rođenjaGornja Trešnjevica, Aranđelovac, Srbija

Bora Kuzmanović (Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca, 1944) je srpski socijalni psiholog, političar stranaka socijaldemokratske orijentacije i skupštinski poslanik. Društvo psihologa Srbije dodelilo mu je 2014. Nagradu za životno delo za naučna istraživanja tokom akademske karijere kao redovnom profesoru Univerziteta u Beogradu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aranđelovcu. Diplomirao je na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je i magistrirao (1973) i doktorirao (1987). Predavao je Socijalnu psihologiju i srodne kurseve i bio šef Katedre za socijalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu. Dugo godina (1990 – 2011) bio je i upravnik Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta. Predavao je i na Učiteljskom fakultetu i Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. U penziji je od 2011. godine.

Naučni rad i bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Učestvovao je u realizaciji i bio rukovodilac mnogih naučnih projekata (npr. „Psihološki uslovi i efekti socijalnog ponašanja“ i „Pojedinac i grupa u uslovima društvene tranzicije“) pri Institutu za psihologiju i drugim naučnim institucijama. Najviše se bavi proučavanjem vrednosti, socijalnih stavova, autoritarnosti, političkog ponašanja i socijalne motivacije.

U zvaničnim bibliografskim izvorima Narodne biblioteke Srbije (COBISS) navodi se preko 300 relevantnih referenci koje se odnose na različite kategorije njegovog naučnog i stručnog rada. Kao primeri važnih naučnih članaka, studija, monografija i udžbenika mogu se izdvojiti:

  • „Porodični smeštaj dece – Miloševac“ (koautor u grupnoj monografiji), Institut za socijalnu politiku, Beograd, 1979;
  • „Nezaposlena omladina Beograda“ (koautor), Centar za idejni rad SSO Beograda, Beograd, 1987;
  • „Studentski protest 1992“ (rukovodilac projekta, urednik i koautor), Institut za psihologiju, Beograd, 1993;
  • Social distance towards individual nations, in : Lazić, M. (ed). „Society in Crisis – Yugoslavia in the early ‘90s », Filip Višnjić, Belgrade, pp. 239-260, 1995.
  • Authoritarianism, in : Lazić M. (ed). „Society in Crisis – Yugoslavia in the early ‘90s », Filip Višnjić, Belgrade, pp. 161-186, 1995.
  • „Društveni karakter i društvene promene u svetlu nacionalnih sukoba“ (koautor), Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1995;
  • „Social Changes and Changes of Values“ (koautor), Psihologija, XXVIII, Special issue, 7-26, 1995;
  • „Nacija i država“ (koautor), SoCEN, Podgorica, 2001;
  • „Deca bez roditeljskog staranja“ (rukovodilac projekta, urednik i koautor), Institut za psihologiju i Save the Children, Beograd, 2002;
  • „Psihologija“ udžbenik za III i IV razred trgovinskih, ugostiteljsko-turističkih i škola za lične usluge (koautor I. Štajnberger), Zavod za udžbenike, Beograd, 2008; (12. izdanje)

Objavio je i veliki broj priloga i dao mnogo intervjua u kojima se na relativno jednostavan i popularan način, iz ugla psihologa i sociologa, komentarišu značajni i aktualni društveni događaji i problemi. Za rad na popularizaciji psiholoških saznanja dobio je nagradu „Živorad-Žiža Vasić“ Društva psihologa Srbije (1984).

Rukovođenje institucijama

[uredi | uredi izvor]

Bio je predsednik Saveza društava psihologa Srbije (1983—1985) i predsednik Saveza organizacija psihologa Jugoslavije (1987—1989), član i predsednik Upravnog odbora Centra za primenjenu psihologiju. Jedan je od pokretača i osnivača „Psiholoških novina“ (1977), koje i dalje izlaze. Bio je član Redakcije časopisa „Psihologija“, a potom dugo godina predsednik Izdavačkog saveta tog časopisa. Dva puta je nagrađivan za unapređivanje rada Društva psihologa Srbije.

Od 1990. do 2011. bio je upravnik Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bio je predsednik Upravnog odbora Instituta društvenih nauka i član Upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika. U periodu 2006-2011. bio je član Matičnog odbora za društvene nauke pri Ministarstvu nauke Republike Srbije. Od 2009. godine član je Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije, a od 2011. predsednik Naučnog veća Instituta za psihologiju. Glavni i odgovorni urednik je obnovljenog časopisa „Psihološka istraživanja“.

Društveno-politički rad

[uredi | uredi izvor]

Kao student-postdiplomac učestvovao je u tzv. junskim događajima 1968. Pošto je i kao mlad asistent nastavio sa kritičkim i opozicionim delovanjem, isključen je iz Saveza komunista 1973. godine pod optužbom da je kršio „demokratski centralizam“ i podržavao opozicione snage na Filozofskom fakultetu.

Ponovo se politički angažovao po uvođenju višestranačkog sistema. Kao predstavnik Demokratske stranke, dva puta je izabran za poslanika Skupštine Republike Srbije (1992. i 1993). Napustio je Demokratsku stranku, vratio poslanički mandat i sa Dragoljubom Mićunovićem i drugima formirao Demokratski centar, a kasnije prešao u Socijaldemokratiju. Kao predstavnik Demokratske opozicije (DOS) bio je poslanik u Skupštini Savezne republike Jugoslavije i potom Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kontinuitetu od 2000. do raspada Zajednice 2006. godine. U Skupštini SR Jugoslavije bio je predsednik Odbora za rad, zdravlje i zaštitu životne sredine. Od 2006. godine ne učestvuje u stranačkom političkom životu.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бора_Кузмановић&oldid=28553487”