Pređi na sadržaj

Blagoje Marjanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Blagoje Marjanović
Blagoje Marjanović
Lični podaci
Puno ime Blagoje Marjanović
Nadimak Moša
Datum rođenja (1907-09-09)9. septembar 1907.
Mesto rođenja Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti 1. oktobar 1984.(1984-10-01) (77 god.)
Mesto smrti Beograd, SFRJ
Pozicija napadač
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1920—1925
1925—1926
1926—1939
1939—1941
1945—1948
1949		 Jugoslavija
Olimpija Beograd
BSK
Čukarički
Dinamo Pančevo
Proleter Osijek
Reprezentativna karijera
1926—1938 Jugoslavija 58 (37)
Trenerska karijera
1953—1956
1957—1958
1958—1959
1960—1960		 BSK
Torino
Katanija
Prilep

Blagoje Moša Marjanović (Beograd, 9. septembar 1907 — Beograd, 1. oktobar 1984) bivši je srpski i jugoslovenski fudbaler.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Beogradu od oca Dimitrija, trgovca, i majke Sofije.[1] Kao dečak je počeo da igra fudbal u trećem timu podmlatka Jugoslavije. Najveći lovac na talente tog vremena, Radenko Mitrović je uočio „Mošu“ i odveo ga u BSK. Ostalo je zabeleženo Mošino svedočanstvo o njegovom prvom susretu sa loptom:

U mome detinjstvu koje sam proveo u Beogradu, u opštini Palilula, gde sam rođen, u prvo vreme znali smo za klikere i klis. To su bile naše igre. I u tim igrama bio sam najbolji. Neko nas je jednom odveo da vidimo kako u porti kod Svetosavske crkve (kod današnjeg Hrama Svetog Save) deca jure za nekom naduvanom kožom. Ta igračka se zvala lopta. Uzbuđeni i radoznali, moj brat Nikola, nekoliko dečaka iz kraja i ja pošli smo da vidimo to čudo. I lopta nas je opčinila. Živa, neukrotiva, čudno je odskakala, letela kroz vazduh… To nam se dopalo. Odmah smo odlučili da skupimo pare i kupimo loptu. Lutali smo gradom i u Balkanskoj ulici našli radnju koja je u to vreme prodavala kožne lopte. Nisam ni slutio da će baš ta lopta odrediti moju sudbinu. Tačnije, fudbal je moj život! Od tih dečačkih dana do danas on je za mene sedište svega.

Igrao je na poziciji centarfora i desne polutke i sa Aleksandrom Tirnanićem je sačinjavao čuvenu desnu stranu reprezentacije i BSK. Za reprezentaciju je debitovao 28. juna 1926. na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke (2—6), u Zagrebu. Prvi put se u listu strelaca upisao 15. maja 1927. protiv Bugarske, u Sofiji kada je u poslednjih pet minuta postigao jedina dva gola na meču.

Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1930. u Urugvaju. Igrao je u sve tri utakmice koje je reprezentacija tamo odigrala. U drugom meču protiv Bolivije (4—0), bio je strelac drugog gola. Reprezentacija Jugoslavije je na tom prvenstvu završila takmičenje porazom od Urugvaja sa 6-1, u polufinalu. Sačuvana je bronzana medalja sa ovog svetskog prvenstva.[2] Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Tada je Marjanović postigao jedini gol na utakmici. Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije je bio tri puta, 1930, 1936. i 1937.

Tirke udara loptu glavom dok dvojica protivničkih igrača čuvaju Mošu, koji je na ovoj utakmici postigao gol. Utakmica Jugoslavija – Poljska 4:1 (2:0), odigrana 26. avgusta 1934, u Beogradu.

Posle Svetskog prvenstva, BSK je počeo da plaća svoje igrače. Plate su primali jedino Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić, čime su postali prvi profesionalci u jugoslovenskom prvenstvu. Moša je primao visoku platu za ono vreme, 1.800 ondašnjih dinara (današnjih 17 dolara), što je za 300 dinara bilo više od Tirketa. U leto 1938, sa bivšim golmanom Milanom Gligorijevićem - Švabom, otvorio je trgovinsku radnju „Sjaj” u Krunskoj 2.[3] Za vreme rata je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj.[4]

Spomen česma na stadionu u Pančevu

Trenersku karijeru je počeo u BSKu, koji je sa klupe predvodio tri sezone. Prvi trofej kao trener je osvojio u kupu 1953., nakon pobede nad Hajdukom iz Splita od 2-0. U sezoni 1954/55. BSK je bio vicešampion, a iste godine je osvojen i kup, nakon pobede istim rivalom i istim rezultatom kao prethodnog puta. Nakon toga je dve godine boravio u Italiji, gde je prvo trenirao Torino, a zatim Kataniju. Od 1960 je bio trener FK POBEDA Prilep. Kada se spremao da nastavi trenersku karijeru u Kairu, doživeo je 1961. godine moždani udar sa čijim se posledicama borio punih 20 godina, do kraja svog života.[1]

Oženio se 1938. godine Planinkom Ćulić i imao sina Zorana i ćerku Višnju.[1] Nadimak Moša dobio je zbog talasaste kose.[1]

Golovi za reprezentaciju

[uredi | uredi izvor]
# datum mesto protivnik golovi rezultat takmičenje
1. 15. maj 1927. Stadion Slavije, Sofija, Bugarska  Bugarska 1–0 2–0 prijateljska
2. 2–0
3. 25. mart 1928. Ilei ut, Budimpešta, Mađarska  Mađarska 0–1 2–1 prijateljska
4. 6. maj 1928. Stadion SK Jugoslavije, Beograd, Jugoslavija  Rumunija 2–0 3–1 prijateljska
5. 19. maj 1929. Olimpijski stadion, Kolombes, Francuska  Francuska 2–0 3–1 prijateljska
6. 28. jun 1929. Stadion Konkordije, Zagreb, Jugoslavija  Čehoslovačka 2–2 3–3 prijateljska
7. 3–2
8. 6. oktobar 1929. Stadion ONEF , Bukurešt, Rumunija  Rumunija 1–2 1–2 Balkanski kup 1929/31.
9. 13. april 1930. Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija  Bugarska 2–0 6–1
10. 4–1
11. 17. jul 1930. Gran Park Sentral, Montevideo, Urugvaj  Bolivija 2–0 4–0 Svetsko prvenstvo 1930.
12. 3. avgust 1930. Stadion Alvear, Buenos Ajres, Argentina  Argentina 1–3 1–3
13. 16. novembar 1930. Stadion Slavije, Sofija, Bugarska  Bugarska 2–0 3–0 Balkanski kup 1929/31.
14. 19. april 1931. Stadion SK Jugoslavije, Beograd, Jugoslavija  Bugarska 1–0 1–0
15. 21. maj 1931. Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija  Mađarska 1–0 3–2
16. 28. jun 1931. Stadion Maksimir, Zagreb, Jugoslavija  Rumunija 1–1 2–4 Balkanski kup 1929/31.
17. 2. avgust 1931. Stadion SK Jugoslavije, Beograd, Jugoslavija  Čehoslovačka 2–0 2–1 prijateljska
18. 4. oktobar 1931. Stadion Junak, Sofija, Bugarska  Bugarska 2–0 2–0 Balkanski kup 1931.
19. 30. april 1933. Stadion SK Jugoslavije, Beograd, Jugoslavija  Španija 1–1 1–1 prijateljska
20. 24. septembar 1933. Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija  Švajcarska 2–0 2–2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1934.
21. 18. mart 1934. Stadion AS 23, Sofija, Bugarska  Bugarska 1–0 2–1 prijateljska
22. 2–0
23. 3. jun 1934. Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija  Brazil 3–4 8–4 prijateljska
24. 6–4
25. 8–4
26. 26. avgust 1934. Stadion SK Jugoslavije, Beograd, Jugoslavija  Poljska 4–1 4–1 prijateljska
27. 16. decembar 1934. Park prinčeva, Pariz, Francuska  Francuska 1–1 2–3 prijateljska
28. 1. januar 1935. Stadion Apostolos Nikolaidis , Atina, Grčka  Rumunija 2–0 4–0 Balkanski kup 1934/35.
29. 17. jun 1935. Stadion Junak, Sofija, Bugarska  Rumunija 1–0 2–0 Balkanski kup 1935.
30. 20. jun 1935. Stadion Junak, Sofija, Bugarska  Grčka 2–0 6–1
31. 24. jun 1935. Stadion Junak, Sofija, Bugarska  Bugarska 1–0 3–3
32. 12. jul 1936. Stadion Taksim, Istanbul, Turska  Turska 1–1 3–3 prijateljska
33. 6. septembar 1936. Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija  Poljska 1–0 9–3 prijateljska
34. 3–0
35. 5–0
36. 8–1
37. 3. april 1938. Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija  Poljska 1–0 1–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1938.

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Pokazano u emisiji Ekskluzivno Mira Adanja-Polak.[5]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Mošu Marjanovića su svi voleli („Večernje novosti“, 3. mart 2013)
  2. ^ Sačuvana medalja Moše Marjanovića („Politika“, 16. januar 2011)
  3. ^ "Politika", 10. avg. 1938
  4. ^ Još dve Mošine slike u kolekciji („Politika“, 30. januar 2011)
  5. ^ „Ekskluzivno: Kako se Moša spremao za Montevideo”. www.rts.rs. 18. 2. 2012. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Благоје_Марјановић&oldid=28520200”