Pređi na sadržaj

Ašoka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ašoka Veliki[1]
Lični podaci
Datum rođenja304. p. n. e.
Mesto rođenjaPatna, Maurijsko carstvo
Datum smrti232. p. n. e.
Mesto smrtiPatna, Maurijsko carstvo
Porodica
SupružnikTishyaraksha, Kaurwaki, Maharani Devi, Rani Padmavati
PotomstvoKunala, Mahinda, Sangamitta, Tivala, Charumati
RoditeljiBindusara
Rani Dharma
DinastijaDasaratha Maurja
car Indije[2]
Period273–232. p. n. e.
PrethodnikBindusara

Ašoka Veliki (273–232. p. n. e.; izgovor /əˈʃoʊkə/; sanskritizovano kao IAST: Aśoka), ili u sadašnjem prakritu Asoka,[3] bio je vladar Maurjanskog carstva[4] u severnoj Indiji u III veku p. n. e. On je vladao skoro celokupnim Indijskim potkontinentom od oko 268. do 232. p. n. e.[5][6]

Unuk osnivača Maurjanske dinastije, Čandragupta Maurija, Ašoka je promovisao širenje budizma. Jedan od indijskih najvećih careva, Ašoka je proširio Čandraguptino carstvo tako da je vladao oblašću koja se proteže od današnjeg Avganistana na zapadu do Bangladeša na istoku. Njigovo carstvo je pokrivalo celokupni Indijski potkontinent izuzev delova današnjeg Tamil Nadua, Karnatake i Kerale. Prestonica carstva je bila Pataliputra (u Magadi, današnjoj Patni), sa provincijalnim prestonicama u Taksili i Udžajinu.

Ašoka je vodio destruktivni rat protiv države Kalinga (moderna Odiša),[7] koju je pokorio oko 260. p. n. e.[8] Nakon osvajanja Kalinge postao je budista.[9][7] Ašoka je slao misije u Šri Lanku i centralnu Aziju, i zahvaljujući njemu je prihvaćen Budizam u Šri Lanci, zemlji najstarije budističke tradicije.[10] Neki zapravo smatraju Aškoku utemeljiteljem budizma kao religije, za razliku od Bude koji ga je utemeljio kao filozofiju.[10]

On se pamti po Ašokinim stubovima i ukazima, i po uspostavljanju monumenata koji su označili nekoliko značajnih mesta u životu Sidarta Gautama.[11] Osim Ašokinih ukaza, biografske informacije o njemu se oslanjaju na legende napisane nekon više vekova, kao što je Ašokavadana iz drugog veka („Priča o Ašoki”, deo Divjivadane), i Šrilankanski tekst Mahavamsa („Velika hronika”). Amblem moderne Republike Indije je adaptacija Ašokine lavovske prestonice. Njegovo sanskritsko ime „Aśoka” ima značenje „bezbolan, bez tuge” ( a privativum i śoka, „bol, tuga”). U njegovim ukazima, on je oslovljavan kao Devānāmpriya (Pali Devānaṃpiya ili „božji miljenik”), i Priyadarśin (Pali Piyadasī ili „On koji svima pridaje ljubav”). Njegova naklonost za povezanost njegovog imena sa Saraca asoca drvetom, ili „Ašokinim drvetom”, se isto tako pominje u Ašokavadani. U Sadržaju istorije, Herbert Džordž Vels piše, „Među desetinama hiljada imena monarha koja su nagomilana u istorijskim stubcima, njihovim veličanstvima i graciozama i prosvetljenostima i kraljevskim visočanstvima i slično tome, ime Ašoke sija li sija, gotovo samo, poput zvezde.”[12]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Ašoka je utemeljitelj dinastije Maurija, i proširio je Magadhansko kraljevstvo na zapadnu polovinu severne Indije. Osvajanjem Kalinge oko 265. p. n. e. pomerio je jugoistočnu granicu s izlazom na more.[13][14] Taj poslednji poduhvat, propraćen strahovitim krvoprolićem, kod Ašoke je izazvao duboke duševne potrese, nakon čega je prihvatio budizam koji se u Magadhi pojavio dva veka ranije[15]. Od tada je okrutni Ašoka postao poznat kao bogougodni Ašoka. Po rečima samoga cara, otada se njegovim zemljama nije više pronosio zvuk doboša, već glas darme (dhamaghosa).[15]

Detinjstvo i mladost

[uredi | uredi izvor]
Ime A-šo-ka (Ašoka) na Maskijskom malom kamenom ukazu, c. 259. p. n. e. u brahmi pismu.

Ašoka je rođen kao sin maurijskog cara Bindusare i njegove supruge Subhadrađi (ili Darma).[16] On je bio unuk Čandragupte Maurije, osnivača Maurijske dinastije, koji je bio rođen u skromnoj porodici, i uz podršku Čanakje ultimatno izgradio jedno od najvećih carstava u antičkoj Indiji.[17][18][19] Prema rimskom istoričaru Apijanu, Čandragupta je napravio „bračni savez” sa Seleukom; te stoga postoji mogućnost da je Ašoka imao seleušku grčku baku.[20] Jedan indijski puranski izvor, Pratisarga Parva iz Bavišja Purana, isto tako opisuje brak Čandragupte sa grčkom princezom, Seleukovom ćerkom.[21][22]

Drevni budistički, hinduski, i đainistički tekstovi pružaju različite biografske tvrdnje. Avadanski tekstovi pominju da je njegova majka bila kraljica Subhadriđi. Prema Ašokavadani, ona je bila ćerka Bramana iz grada Čampa.[23][24]:205 Ona mu je dala ime Ašoka, sa značenjem „jedan bez tuge”. Divjavadana sadrži sličnu priču, ali daje ime kraljice kao Janapadakaljani.[25][26] Ašoka je imao nekoliko starije braće, svi od koji su bili polubraća od drugih žena njegovog oca Bindusara. Ašoka je prošao kroz kraljevsku vojnu obuku.[27]

Uspon na vlast

[uredi | uredi izvor]

Budistički tekst Divjavadana opisuje kako je Ašoka ugušio pobunu uzrokovanu dejstvom zlih ministara. Moguće je da je to bio jedan od incidenata u Bindusarovo breme. Taranta navodi da je Čanakja, Bindusarov glavni savetnik, uništio plemstvo i kraljeve 16 gradova i da je postao gospodar svih teritorija između istočnog i zapadnog mora. Neki istoričari smatraju da je to indikacije Bindusarovog osvajanja visoravni Dekan, dok drugi samtraju da se radilo o supresiji pobune.[23]

Komemoratibni natpis iz Saru Maru, Madja Pradeš.
Guverner Udžajina

Nakon toga, Ašoka je bio stacioniran u Udžajinu, prestonici Malava, kao guverner.[23] Komemorativni natpis pronađen u Saru Maru, Madja Pradeš, pominje posetu Pijadasija (počasno ime koje je Ašoka koristio na svojim natpisima) dok je još uvek bio neoženjen princ.[28][29] Ovaj natpis potvrđuje Ašokono prisustvo u Madja Pradešu tokom svojih mladih dana, i njegov status dok je tu boravio.[30]

Ašokin sistem

[uredi | uredi izvor]

Tokom njegove vlasti, sprovodio je zvaničnu politiku nenasilja (ahimsa). Nepotrebno ubijanje i kasapljenje životinja je napušteno, kao npr. lov iz razonode i žigosanje. Ašoka je pokazivao milost i prema zarobljenima, dozvoljavajući im dan slobode svake godine, i omogućavao je običnim građanima besplatno obrazovanje na univerzitetima.[15] Tretirao je podanike kao jednake nezavisno od religije, politike ili kaste i pravio besplatne bolnice i za ljude i za životinje. Ašoka je definisao glavne principe nenasilja, tolerancije prema sektama i mišljenjima, poslušnost prema roditeljima, poštovanje prema učiteljima i sveštenicima, čovečni tretman sluga (ropstvo nije ni postojalo u Indiji u to vreme) i darežljivost prema svima.[15] Ove reforme opisane su Ašokinim ediktima.

Ašokini edikti

[uredi | uredi izvor]

Ašokini edikti otkrivaju da je on, iako sam budista, podsticao i pomagao različite verske zajednice[31]. U jednom od svojih edikata uklesanih u steni, čiji se original može još i danas čitati, car objavljuje:

Dvojezični edikt u kamenu, na grčkom i aramejskom, iz Kandahara.
"Ne treba poštovati samo svoju, a odbacivati religije drugih, već ih treba poštovati zbog ovog ili onog razloga. Na taj način pomažemo sopstvenoj religiji da raste i činimo uslugu religijama drugih. Čineći suprotno kopamo grob sopstvenoj religiji i isto tako štetimo i drugima. Ko god štuje sopstvenu religiju i blati druge, čini to zapravo posvećujući se svojoj religiji i pomišlja: 'Veličaću svoju religiju'. Ali, naprotiv, on je time smrtno ranjava. Jedino je ovakvo razmišljanje ispravno: Neka svi slušaju i budu voljni da saslušaju učenja koja drugi propovedaju“
—  Ašokin edikt

[32]

U tu svrhu Ašoka je imenovao posebne velikodostojnike koji "je trebalo da štite dobrobit i pravičnost u korist pripadnika sviju religija". Ovde su izričito pomenuti Grci (Jona), stanovnici Kambodže, Gandare i drugih susednih zemalja (u 5. kamenom ediktu).

U čuvenom 13. kamenom ediktu, Ašoka opisuje vlastito preobraćanje na nenasilje budističke religije zbog kajanja nakon prvog ratnog uspeha, krvavog istrebljenja plemena Kalinga, čiju buduću sigurnost on sada hoće da jamči kroz "zaštitu, delovanje i poduku u darmi", Budinom učenju.[10]

Na svim granicama svog Ašoka je postavio slične natpise da bi ubedio stanovnike još neosvojenih područja da od njega "mogu da očekuju samo sreću, a ne patnju", da "je vladar takođe spreman da im oprosti grešku" (2. Kalinga-edikt).[10]

Moguće je da je poslednji edikt cara Ašoke (237. p. n. e.), koji je u budističkom raskolu stao na stranu staviravadina, ciljao na izbacivanje iz zajednice starih grupe monaha koji su formirali jezgro jedne od najvažnijih hinajana sekti, sarvastivade (od sarvam asti, „sve jeste"). U doktrini sarvastivade, sve darme, ili fenomeni, bilo u prošlosti ili budućnosti, stvarno postoje. Nasuprot njima, ortodoksni stari smatrali su i prošlost i budućnost za nepostojeće.[33]

Godine 1958, je otkriven Ašokin edikt na grčkom jeziku u Kandaharu, negdašnjem Aleksandropolisu u Avganistanu.[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Fogelin 2015, str. 81 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFFogelin2015 (help)
  2. ^ Kleiner 2015, str. 474 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFKleiner2015 (help)
  3. ^
    Asoka in the Maski Minor Rock Edict, c.259 BCE.
    In his contemporary Maski Minor Rock Edict his name is written in the Brahmi script as Devanampriya Asoka. Inscriptions of Asoka. New Edition by E. Hultzsch (na jeziku: Sanskrit). 1925. str. 174—175. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 92. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Chandra, Amulya (2015-05-14). „Ashoka | biography - emperor of India”. Britannica.com. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  6. ^ Thapar 1980, str. 51.
  7. ^ a b Bentley 1993, str. 44
  8. ^ Kalinga had been conquered by the preceding Nanda Dynasty but subsequently broke free until it was reconquered by Ashoka c. 260 BCE. (Raychaudhuri, H. C.; Mukherjee, B. N. (1996). Political History of Ancient India: From the Accession of Parikshit to the Extinction of the Gupta Dynasty. Oxford University Press. str. 270–71, 204-9. )
  9. ^ Mookerji 1962, str. 60–64 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMookerji1962 (help)
  10. ^ a b v g d Čedomil Veljačić, Budizam - religija ili filozofija
  11. ^ Bentley 1993, str. 46.
  12. ^ Lahiri 2015, str. 20
  13. ^ Lahiri 2015, str. 295–296.
  14. ^ Singh 2017, str. 162.
  15. ^ a b v g Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  16. ^ Strong 2014, str. 17.
  17. ^ Chandragupta Maurya, EMPEROR OF INDIA, Encyclopædia Britannica
  18. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 63–65
  19. ^ Boesche 2003, str. 7–18.
  20. ^ The Early State, H. J. M. Claessen, Peter Skalník, Walter de Gruyter, 1978 Claessen, H. J. M.; Skalník, Peter (1978). The Early State. Walter de Gruyter. ISBN 9789027979049. 
  21. ^ Sagar, Krishna Chandra (1992). Foreign Influence on Ancient India. Northern Book Centre. str. 83. ISBN 9788172110284. 
  22. ^ "Chandragupta married with a daughter of Suluva, the Yavana king of Pausasa. Thus, he mixed the Buddhists and the Yavanas. He ruled for 60 years. From him, Vindusara was born and ruled for the same number of years as his father. His son was Ashoka."
    in Pratisarga Parva. Anmol Publications. 2009. str. 18. . Translation given in: Encyclopaedia of Indian Traditions and Cultural Heritage. . Also online translation: Pratisarga Parva pp. 18 Arhivirano 2016-04-23 na sajtu Wayback Machine Original Sanskrit of the first two verses given in Sagar, Krishna Chandra (1992). Foreign Influence on Ancient India. Northern Book Centre. str. 83. ISBN 9788172110284. . : "Chandragupta Sutah Paursadhipateh Sutam. Suluvasya Tathodwahya Yavani Baudhtatapar".
  23. ^ a b v Singh 2008, str. 332
  24. ^ Strong 1989, str. 232
  25. ^ K. T. S. Sarao (2007). A text book of the history of Theravāda Buddhism (2 izd.). Department of Buddhist Studies, University of Delhi. str. 89. ISBN 978-81-86700-66-2. 
  26. ^ Singh 2008, str. 333
  27. ^ Ayyar 1987, str. 25.
  28. ^ Gupta, The Origins of Indian Art, pp. 196
  29. ^ Archaeological Survey of India
  30. ^ Allen 2012, str. 154–155 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFAllen2012 (help)
  31. ^ A. Sen, Asoka's Edicts (1956).
  32. ^ „Čemu je Buda podučavao”. www.yu-budizam.com. Arhivirano iz originala 5. 1. 2011. g. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  33. ^ Elijade 1996, str. 40–59.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]