Пређи на садржај

Парни ваљак

С Википедије, слободне енциклопедије
За остала објашњења погледајте чланак Парни ваљак (вишезначна одредница).
Парни ваљак
Парни ваљак на концерту у Марибору 2010. године
Музички рад
Активни период29. новембар 1975 — 1. јануар 2005
29. новембар 2009 — данас
ОснивањеЗагреб
Жанррок
Издавачке кућеЦроатиа Рецордс
Кошава
Југотон
Чланови
Садашњи члановиХусеин Хасанефендић
Маријан Бркић
Зорислав Прексавец
Далибор Маринковић
Берислав Блажевић
Игор Дрвенкар
Бивши члановиАки Рахимовски
Срећко Антониоли
Златко Миксић
Јурица Пађен
Бранимир Штулић
Иван Пико Станчић
Зоран Цветковић
Растко Милошев
Срећко Кукурић
Паоло Сфеци
Звонимир Бучевић
Бруно Ковачић
Дражен Сцхолз

Парни ваљак је загребачки рок састав основан 1975. у Загребу, који је још увек активан, иако је правио паузу 1988. године, а затим био расформиран у периоду 2005. до 2009. године.

Постава

[уреди | уреди извор]

Прву поставу чинили су:

Тренутну поставу чине:

Историја

[уреди | уреди извор]

Од настајања до 1979. године

[уреди | уреди извор]

Групу оснивају Хусеин Хасанефендић и Јурица Пађен уз помоћ Владимира Михаљека Михе, менаџера Бијелог дугмета и Групе 220, па је тада владало погрешно мишљење да је Парни ваљак загребачка верзија Бијелог дугмета.[1] Њима се нешто касније придружују Златко Миксић Фума као бас гитариста, Аки Рахимовски као вокал и бубњар Срећко Антониоли. Група је ускоро почела да издаје синглове, али због лоших текстова и наводних крађа мелодија бивају нападани од стране критике. У првој години свог постојања, група је имала 154 наступа,[2] а први је био на концерту одржаном 29. новембра 1975. године у београдској хали Спортова, где су наступили са Поп Машином и били најављени као Група 220, која се у то време распала, због чега су свирали под именом Парни ваљак.[3] Назив групе је предложио Златко Миксић, према првој песми коју су увежбали да свирају као нови бенд. Била је то песма „Ја сам парни ваљак“ коју је Хасанефендић написао док је још био члан Групе 220.[4]

Свој први студијски албум, „Дођите на схоw!“, издали су 1976. године. Са њега су се, као хитови, издвојиле песме „Представи је крај“ и „Превела ме мала жедног преко воде“. Други албум објављен је под називом „Главом кроз зид“ 1977. године, са хитовима „Лутка за бал“ и „Кравата око врата (бунтовник без разлога)“.

Следеће, 1978. године Хасанефендић и Рахимовски одлазе у војску, па Парни ваљак привремено престаје са радом, а током те паузе напушта их Јурица Пађен оснивајући групу Аеродром. По Хусовом повратку из војске бенду се прикључује Џони Штулић на позицији ритам гитаристе, али та сарадња траје само две седмице, након чека Штулић одлази у своју групу Азра. Његов боравак у групи је утицао на Хуса, што се може приметити у другачијим, озбиљнијим, текстовима и звуку наредних албума.[5] Ваљак и Штулић остају у добрим односима, а Хасанефендић Азри продуцира први сингл са песмама „Балкан“ и „А шта да радим“.[1] Годину дана касније групи се прикључују бубњар Иван Пико Станчић и бивши гитариста Прљавог казалишта Зоран Цветковић Зок. Исте године објављују трећу плочу под називом „Градске приче“, на којој се налази Штулићева песма „Јаблан“,[6] а издвајају се и песме „Уличне туче“ и „Страница дневника“, која је, према Хусовим речима, први прави хит Парног ваљка.[7][8] Након успеха те плоче, под називом Steam Roller, објављују за издавачку кућу CBS албум „City Kids“, као препев „Градских прича“ на енглески језик, намењен тржишту Западне Европе.[5]

1980—1983.

[уреди | уреди извор]

Крајем 1980. године објављују албум „Вруће игре“ и напокон се пробијају хитовима „Неда“, „Јави се“, „Она је тако проклето млада“, а Хус се одужује Штулићу објавивши песме „Кад Мики каже да се боји“ и „Не ударај ме ниско“. Овим албумом су представили и нове чланове - гитаристу и саксофонисту Растка Милошева, басисту Срећка Кукурића и бубњара Паола Сфеција.

Успех претходног албума Аки и Хус користе и почињу са „рафалним“ објављивањем плоча. Најпре 1981. издају албум „Вријеме је на нашој страни“ на којем се налазе хитови „Као ти“, „Сташка“, „Моје дневне параноје“ те „Дјевојчице не...“, а уз Хасанефендића на плочи се као аутор потписује и Срећко Кукурић песмом „Ако желим“. Већ следеће године године долази на ред први албум сниман уживо, објављен под једноставним називом Концерт, а годину дана касније излази и нови студијски албум „Главном улицом“ у којем се ауторски исказују Растко Милошев и Срећко Кукурић, а у новим песмама се први пут појављују дувачки инструменти.

1984—1989.

[уреди | уреди извор]

Половином 1984. године Парни ваљак издаје албум „Ухвати ритам“, на коме се, као гости, појављују Зоран Краш на клавијатурама и Момчило Бајагић, Дејан Цукић и Дражен Врдољак као пратећи вокали. Након објављивања компилације „Парни ваљак“, већ следеће, 1985. године излази још један студијски албум под називом „Покрени се!“. На њему су гостовали Маргита Стефановић из састава Екатарина Велика, Мирослав Седак Бенчић, и колега из Групе 220, Драго Млинарец, а Хус је отпевао главни вокал у песми „Стојим већ сатима“. Затим 1986. издају још један албум сниман уживо, под називом „Е=мц2“, а са њима свирају Зоран Цветковић - Зок и Тони Остојић.

Зоран Цветковић - Зок се враћа у групу 1987. године, када објављују албум „Анђели се досађују?“, на коме се налази један од њихових великих хитова, песма „Јесен у мени“. Овај албум је промовисан истоименом турнејом, на којој је, уз чланове Парног ваљка свирао и Мирослав Барбир Мимо на клавијатурама. Југотон је објавио ВХС запис под називом „Концерт“ са те турнеје, који је снимак концерта одржаног у Дому спортова у Загребу 23. децембра 1987. године.

Почетком маја 1988. године Хус објављује паузу, а већ након пар месеци група се враћа у обновљеном саставу, придружују им се Зорислав Прексавец - Прекси као басиста, и бубњар Дражен Сцхолз. У новом саставу снимају албум „Сјај у очима“. Као ударна песма на њему се издваја „Моја је пјесма лагана“, а ту се налази и обрада Млинарчеве „Увијек кад останем сам“. Након објављивања плоче Зок одлази у Лондон, па његово место заузима саксофониста Бруно Ковачић. Парном ваљку се прикључује и млади клавијатуриста Берислав Блажевић - Беро.

Заједно са Прљавим казалиштем, групом Филм, и Психомодо попом, 1989. године наступају у великој дворани Дома спортова на концерту под називом „Zagreb rock forces“.

1990—1999.

[уреди | уреди извор]

Почетком 1990. група издаје албум „Ловци снова“, са хитовима „Године пролазе“, „Сузама се ватре не гасе“, „Има дана“ и „Само сан“, 1991. године објављују и трећи концертни албум под називом „Свих 15 година“, а 1992. године у групу долази гитариста Маријан Бркић, док Бруно Ковачић одлази на стручно усавршавање у Америку. Одржавају неколико концерата у Немачкој, САД и Канади, а затим, после три године од последњег студијског албума излази „Буђење“ на коме се и Бркић потписује као аутор са песмама „Дођи“ и „Читај ми са усана“.

За тај албум почетком 1995. добијају седам музичких награда Порин: за албум године, песму године („Све још мирише на њу“), најбоље вокално извођење, најбољу вокалну сарадњу (дует Даде Топића и Акија Рахимовског у песми „Молитва“), најбољи снимак албума, продуцента године и најбољи изглед албума.[9] Исте, 1995. године објављен је и концертни албум „Без струје: Ливе ин ЗеКаеМ“, који је продат у више од 73 000 примерака,[10] а снимљен је на наступу у Загребачком казалишту младих. Поводом 20 година постојања одржан је и концерт у великој дворани Дома спортова на коме су као гости наступили Дражен Врдољак, Оливер Драгојевић (у песми „Немирно море“), Кристина Рупчић као пратећи вокал и Дадо Топић који је у дуету са Рахимовским отпевао песму „Молитва“.

8. октобра 1997. године објављен је албум „Само снови теку узводно“ са кога су се највише слушале песме „Док је тебе“ и „А гдје је љубав“ у којој наступа и Симфонијски оркестар хрватске Радио Телевизије. Музику за песму „Ја још чекам“ компоновао је Маријан Бркић, а у песми „То ни политичан сонг“ као вокал гостује Владо Креслин. Наредне године, албум осваја Порине за најбољи аранжман и најбољу изведбу групе са вокалом.[11]

2000—2005.

[уреди | уреди извор]

Кад се мислило да је група пред распадом, 2000. године објавили су још један студијски албум „Заставе“ са хитовима „Заставе“, „Мијењам се“, и „У љубав вјерујем“, а исте године појавио се и први ДВД под називом „25 година“. На њему се налази снимак концерта одржаног 2. децембра 2000. у загребачком Дому спортова на коме су, поред тада актуелне поставе, наступали и бивши чланови - Зоран Цветковић-Зок, Бруно Ковачић, Јурица Пађен, Паоло Сфеци, Срећко Антониоли и Пико Станчић.[12]

Следеће године на место басисте дошао је Звонимир Бучевић - Буч, а група је снимила још један живи албум, под називом „Kao nekada: Live at S.C.“,[13] на коме су гостовали Драго Млинарец, Давор Гобац, Нина Бадрић, Клапа Шуфит и Оливер Драгојевић.[14]

Студијски албум под називом „Претежно сунчано?“, на коме се налазе песме „Сунчаном страном“, „Док си поред мене“, и „Празно тијело“, издат је 2004. године. Годину дана касније објављена су и два компилацијска издања са највећим хитовима - „Концентрат 1977.-1983.“[15], „Концентрат 1984.-2005.“[16], и ДВД са снимком концерта из 1995. године у ЗКМ-у под називом „Без струје: Ливе ин ЗеКаеМ“.[10]

Парни ваљак у Чаковцу (2016)

Опроштајни концерт су одржали на Тргу Бана Јелачића, на дочеку 2006. године,[17] где су песмама „Јесен у мени“ и „Заставе“[18] након 30 година рада завршили своју каријеру. Поново су започели да свирају 2010. године.

2010-2012

[уреди | уреди извор]

Октобра 2010. године, после 22 године, бенд је наступао у Београду.[19] Тај концерт је био повратнички.[20] ДВД целог концерта је објавио ПГП РТС.[21]

Године 2011, издају албум под називом Стварно нестварно, први албум после 7 година. Албум је праћен концетом под називом Без струје.[22][23][24] Наступали су у Нишу,[25] Крагујевцу, Новом Саду…[26]

2013-2016

[уреди | уреди извор]

2013. године су издали албум под називом Нема предаје.[27] Група је наступала у Бору, а пре самог концерта, бенд је посетио рундик. Албум је праћен концертима у Београду,[28][29][30], Љубљани, Зајечару, Новом Бечеју итд.

40 година постојања је прослављена у Београду,[31] Пули (ДВД и двоструки CD[32] целог концерта је објавио Цроатиа Рецордс)…

2016. године избацују песму За мало њежности.[33]

2017-2019

[уреди | уреди извор]

2017. године су наступали у Пули, Београду, Херцег Новом,[34] Прагу, Љубљани, Књажевцу,[35] Варшави, Бања Луци, Будви итд. Исте године, Цроатиа Рецордс издаје CD компилацију у едицији Тхе Греатест Хитс Цоллецтион. 2018 године издају албум Вријеме, у издању Цроатиа Рецордс. Ово је први албум групе која је изашла на плочи после 28 година.[36] Парни ваљак је наступао 2019. године у Америци, Канади, Холандији…

2020-2021

[уреди | уреди извор]

За дан заљубљених 2020. године, група је наступала у Велењу, а у марту исте године у Босни. Концерт у Новом Саду је био заказан за април те године,[37] али због тадашње ситуације у свету, концерт је био одложен за за октобар.[38] I тај концерт је био одложен.[39] Исте године, Цроатиа Рецордс је издао албум под називом Антологија.

Наредне 2021. године, група је наступала у Сплиту, Опатији, Љубљани, Макарској…

2022-данас

[уреди | уреди извор]

Група је требала у току 2022. године да има наступе по Хрватској,[40] али је крајем јануара преминуо Рахимовски.[41] На дан сахране Рахимовског,[42] премијерно је емитована песма Поново на 150 радио станица на простору бивше СФРЈ, у 15 сати.[43] 26. марта 2022. године, одржан је концерт у Загребу, под називом Довољно је рећи Аки. Концерт је био распордат.[44] На том концерту били су Акијев син Кики, Бајага, Нено Белан, Гибонни и др.[45] У лето исте године, био је и концерт у Пули.[46] Први пут на грамофонској плочи, наново је издат албум Буђење.[47] У јесен 2022. године, изашла двострука компилација под именом Вријеме љубави, која је доступна на CD-у[48] и плочи.[49]

У пролеће 2023. године, уживо албум под именом Довљно је рећи Аки је освојио неколико Порина, укључујући и албум године.[50] Пар месеци раније, група је открила да је Игор Дрвенкар нови фронтмен[51] и издали песму „Моја глава, моја правила”.[52]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

У својој богатој каријери Парни Ваљак је објавио 17 студијских албума, 14 синглова, 5 албума сниманих уживо и 4 компилације.

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Концертни албуми и компилације

[уреди | уреди извор]

Видео и остала издања

[уреди | уреди извор]

Синглови

[уреди | уреди извор]
  • Парни ваљак/Шизофреник, Алта/ПГП РТБ, 1976
  • Тако прође тко не пази кад га Парни ваљак згази/Док си млад, ПГП РТБ, 1976
  • Љубавни јади једног Парног ваљка/Тешко је бити сам, ПГП РТБ, 1976
  • Превела ме мала/О шумама, ријекама и птицама, ПГП РТБ, 1976
  • Оћу да се женим/Љето, Југотон, 1977
  • Лутка за бал/Црни дани, Југотон, 1977
  • Од мотела до мотела/Представи је крај, ЦБС/Сузy, 1978
  • Страница дневника/Уличне туче, Југотон, 1979
  • Кекец је слободан, ред је на нас, Кроација рекордс, 1991
  • Кажи ја!/Саи Баба блуес/Кажи ја! НУ ЗАГРЕБ ПЕПСИ, Кроација рекордс, 1997
  • Мир на јастуку, Кроација рекордс, 2000
  • Срцекрад, Кроација рекордс, 2000
  • Угаси ме ЛИВЕ, Кроација рекордс, 2001
  • Тко нам брани/Док си поред мене, 2002

Фестивали

[уреди | уреди извор]
  • 1976. Бум поп фестивал, Београд - Љубавни јади једног парног ваљка
  • 1977. Бум поп фестивал, Нови Сад - Превела ме мала жедног преко воде
  • 1978. Опатија - Од мотела до мотела (Вече роцк музике)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Наша каријера је заокружена”. www.јутарњи.хр. 8. 1. 2006. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 08. 1. 2011. 
  2. ^ „Хус (Парни ваљак): „Qуеенс Оф Тхе Стоне Аге су одличан бенд“”. www.музика.хр. 17. 12. 2005. Архивирано из оригинала 03. 10. 2009. г. Приступљено 08. 1. 2011. 
  3. ^ „Ноте пуне носталгије”. Пресс. 23. 9. 2010. Архивирано из оригинала 24. 11. 2010. г. Приступљено 12. 1. 2011. 
  4. ^ „Хусеин Хасанефендић Хус - Портрет ратника, предсједника, глазбеника”. www.музика.хр. 19. 10. 2009. Архивирано из оригинала 23. 05. 2010. г. Приступљено 02. 2. 2011. 
  5. ^ а б Мирковић, Игор (2005). Сретно дијете. Загреб: Фрактура. ИСБН 953-705-238-9. 
  6. ^ „Грчевити нововални севдахџија”. Полет. 30. 1. 1980. Приступљено 08. 1. 2011. 
  7. ^ „Моје су заставе увијек исте”. Ферал Трибуне. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 08. 1. 2011. 
  8. ^ „Дискотеке су уништиле музику”. Глас јавности. 5. 3. 2000. Приступљено 12. 1. 2011. 
  9. ^ „ПОРИН `95.”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2011. г. Приступљено 17. 1. 2011. 
  10. ^ а б „"Ливе Ин ЗеКаеМ" Парног ваљка на ДВД-у”. www.музика.хр. 7. 6. 2005. Архивирано из оригинала 05. 03. 2012. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  11. ^ „Порин • 1998 - О Порину”. архива.порин.инфо. Приступљено 2023-05-31. 
  12. ^ „Парни ВАЉАК –25 ГОДИНА ЛИВЕ – ЗАГРЕБ ДОМ СПОРТОВА 2.12.2000.”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  13. ^ „Парни ваљак - биографија”. сцена.хгу.хр. Архивирано из оригинала 28. 05. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  14. ^ „КАО НЕКАДА - ЛИВЕ АТ С.C.”. www.парни-ваљак.нет. Архивирано из оригинала 11. 01. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  15. ^ „Овако је изгледао почетак једне велике каријере”. www.музика.хр. 20. 1. 2006. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  16. ^ „Кључне пјесме на једном мјесту”. www.музика.хр. 30. 12. 2005. Архивирано из оригинала 07. 11. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  17. ^ „Дочек 2006. на Тргу бана Јелачића / опроштајни концерт Парног ваљка”. www.загреб.хр. 2. 1. 2006. Приступљено 18. 4. 2011. 
  18. ^ „ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ: Тисуће на трговима”. www.слободнадалмација.хр. 2. 1. 2006. Приступљено 18. 4. 2011. 
  19. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Арена ухватила ритам „Парног ваљка“”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-10-24. 
  20. ^ „Добре Вибрације > Концерти: Парни ваљак, Београдска Арена, 16. октобар 2010.”. www.добревибрације.орг. Приступљено 2022-10-24. 
  21. ^ Парни Ваљак - Београдска арена 16. и 17.10.2010. - УЖИВО (на језику: енглески), Приступљено 2022-10-24 
  22. ^ „Парни ваљак без струје у Београду”. Глоссy (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. [мртва веза]
  23. ^ „Парни ваљак "без струје" за Београђанке и Ђиласа (ВИДЕО, ФОТО)”. Телеграф.рс (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. 
  24. ^ „Парни ваљак у Београду наступа без струје - Музика - Регион - Вести - Свет Плус”. www.светплус.цом. Приступљено 2022-10-24. 
  25. ^ РемиxПресс (2012-10-13). „Парни ваљак поново у Нишу”. Ремиx Пресс (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-24. 
  26. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Парни Ваљак у Новом Саду”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-10-24. 
  27. ^ Ивачковић, Иван (2013). Како смо пропевали : Југославија и њена музика (2. издање изд.). Београд: Лагуна. ИСБН 978-86-521-1401-6. ОЦЛЦ 894590203. 
  28. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „„Парни ваљак“ спектакуларно у Арени”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-10-24. 
  29. ^ „НАЈ ОД НАЈ: Они су растурили Арену у 2014! (ФОТО)”. Телеграф.рс (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. 
  30. ^ V.Филиповић, D. Ивановић /. „Бир Фест 2014! Парни Ваљак и Си Ло Грин одушевили посетиоце на Ушћу!”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. 
  31. ^ „„Парни ваљак” слави 40 година каријере у Београду”. Политика Онлине. Приступљено 2022-10-24. 
  32. ^ Парни Ваљак - Ливе Ин Пула (на језику: енглески), Приступљено 2022-10-24 
  33. ^ „Парни Ваљак - За мало њежности”. ЦМЦ (на језику: хрватски). 2016-05-18. Приступљено 2023-05-31. 
  34. ^ www.yиллит.цом, (Y)иллит |. „Парни Ваљак – један од најпопуларнијих бендова у региону по први пут у Херцег Новом | Гуитар Арт Wорлд”. Гуитар Арт Wорлд | (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-09. 
  35. ^ „Парни ваљак Сетлист ат 56. Фестивал културе младих Србије 2017”. сетлист.фм (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-09. 
  36. ^ Парни Ваљак - Вријеме (на језику: енглески), Приступљено 2023-03-09 
  37. ^ Хеадлинер.рс (2020-02-21). „Нови Саде, ухвати ритам... Парни ваљак 3. априла у Спенсу”. Хеадлинер (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 03. 2023. г. Приступљено 2023-03-10. 
  38. ^ „"ПАРНИ ВАЉАК" ПОРУЧУЈЕ: Не дај се, певај песме љубавне”. Експрес.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-03-10. 
  39. ^ Хеадлинер.рс (2020-09-26). „Поново одложен концерт Парног ваљка у Новом Саду, нови датум - ускоро”. Хеадлинер (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 03. 2023. г. Приступљено 2023-03-10. 
  40. ^ администратор (2021-12-14). „Турнеја 2022.”. Парни Ваљак (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  41. ^ „Преминуо Аки Рахимовски, певач групе Парни ваљак”. ББЦ Неwс на српском (на језику: српски). Приступљено 2023-03-10. 
  42. ^ I.M. „(ВИДЕО) САХРАЊЕН АКИ РАХИМОВСКИ УЗ ОВЕ ПЕСМЕ Једну је често певушио сину, ћерка РАСПЛАКАЛА ПОТЕЗОМ”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-03-10. 
  43. ^ „Парни ваљак објавио „Поново“, посљедњу Акијеву пјесму | Балканроцк.цом” (на језику: српски). 2022-01-28. Приступљено 2023-03-10. 
  44. ^ администратор (2022-02-07). „Распродан концерт у загребачкој Арени”. Парни Ваљак (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  45. ^ администратор (2022-03-27). „Ваљак и пријатељи у загребачкој Арени”. Парни Ваљак (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  46. ^ „Јутарњи лист - Спектакл пред 8000 људи: Парни ваљак и пријатељи се у препуној Арени опростили од вољеног Акија”. www.јутарњи.хр (на језику: хрватски). 2022-06-25. Приступљено 2023-03-10. 
  47. ^ Воларић, Вида (2022-08-27). „Албум "Буђење" Парног ваљка, шестероструки добитник Порина, први пут на винилу”. Цроатиа Рецордс (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  48. ^ Воларић, Вида (2022-11-21). „Објављена и CD верзија двоструке компилације "Вријеме љубави" с хитовима који су обиљежили каријеру Парног ваљка”. Цроатиа Рецордс (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-31. 
  49. ^ Воларић, Вида (2022-09-23). „У продаји двоструки винил "Вријеме љубави" с хитовима који су обиљежили каријеру групе Парни ваљак”. Цроатиа Рецордс (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-31. 
  50. ^ „ПОРИН: "Требаш ли ме" пјесма је године а најбољи је албум "Довољно је рећи... Аки"”. Истра24 (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-31. 
  51. ^ Нпортал (2023-03-24). „ЗВАНИЧНО: Ево ко је Акијев наследник у Парном ваљку”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2023-05-31. 
  52. ^ „Парњи Ваљак објавио нову песму: Бенд открио ко пева нумеру "Моја глава, моја правила"”. Телеграф.рс (на језику: српски). 2023-03-23. Приступљено 2023-05-31. 
  53. ^ „Концерт”. www.црорец.хр. Приступљено 12. 1. 2011. 
  54. ^ „Е=мц2”. www.црорец.хр. Приступљено 12. 1. 2011. 
  55. ^ „Свих 15 година”. www.хитрецордс.хр. Приступљено 12. 1. 2011. 
  56. ^ „БЕЗ СТРУЈЕ - ЛИВЕ ИН ЗеКаеМ”. www.црорец.хр. Приступљено 12. 1. 2011. 
  57. ^ „ЛИВЕ АТ СЦ - КАО НЕКАДА”. www.црорец.хр. Приступљено 12. 1. 2011. 
  58. ^ „ПУСТИ НЕК ТРАЈЕ вол.1”. www.црорец.хр. Приступљено 12. 1. 2011. 
  59. ^ „Концентрат 1977.-1983.”. www.хитрецордс.хр. Приступљено 09. 1. 2011. 
  60. ^ „КОНЦЕНТРАТ (1984.-2005)”. www.црорец.хр. Приступљено 09. 1. 2011. 
  61. ^ „ТХЕ УЛТИМАТЕ ЦОЛЛЕЦТИОН”. www.црорец.хр. Приступљено 09. 1. 2011. 
  62. ^ „25 ГОДИНА, ЛИВЕ”. www.црорец.хр. Приступљено 10. 1. 2011. 
  63. ^ „БЕЗ СТРУЈЕ - ЛИВЕ ИН ЗЕКАЕМ ДВД+ЦД”. www.црорец.хр. Приступљено 10. 1. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Парни ваљак на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Parni_valjak&oldid=28523904”