Мезуза

Мезуза(Хебрејски מְזוּזָה) је свитак од пергамента са, хебрејским писмом исписана, два одломка из пете књиге Мојсијеве: „Шема Јусраел, Адонај елоену Адонај ехад!“ („Чуј, Израеле, Господ је наш Бог, Господ је један једини!") и „Веаеја ин шамоа тишмеу“ („Ако се будете придржавали мојих закона“). Одломци се исписују руком.

Мезуза на довратку

На поздини је написана реч „Шадај“ („Свемогући“). Тиме се извршава налог: „И исписаћете их (речи Господње) на довратцима (мезузот) кућа својих и на врата своја“. („Закони поновљени, 6.9)

Свитак се ставља у дрвену, металну или пластичну кутију ваљкастог облика и косо причвршћује за горњи део десног довратка и тиме видно означава јеврејска кућа. Такав положај је компромис два става: Рашија (Раби Шломо Јитсак, XI век) и Рабену Тама (Раби Јааков бен Меир из XII века). Први је сматрао да мезуза треба да стоји вертикално а други хоризонтално!

Функција мезузе је да стално подсећа вернике на њихову привженост Богу и моралне обавезе Јевреја.

Још у талмудском периоду, мезуза је добила и празноверни значај да штити од злих духова. Реч са полеђине „Шадај“ је такође, средњем веку постала акроним за „Шомер далтот Јисраел“ („Чувар јевреских капија“).

Рабин Моше бен Мајмон – Мајмонидес (Рабам XII век) је критиковао оне који мењају суштину и значај мезузе и повезују је са празноверјем.

Обичај је да се приликом уласка у кућу, или изласка, мезуза дотакне прстима и прсти пољубе.