Ибн Хазм
Ебу Мухамед Али ибн Ахмед ибн Саид ибн Хазм (арап. أبو محمد علي بن احمد بن سعيد بن حزم [Abū Muḥammad ʿAlī ibn Aḥmad ibn Saʿīd ibn Ḥazm]; Кордоба, 7. новембар 994 — Уелва, 15. август 1064),[1][2][3] такође познат и као Ел Андалузи ез Захири (тр. Al-Andalusī aẓ-Ẓāhirī),[4] био је андалузијски филозоф, интелектуалац, психолог, историчар, правник и теолог.[5]
Био је водећи заговорник захиријске школе исламског мишљења, и аутор је 400 радова, од којих је само 40 преживело до дан-данас.[1][3]
Покривао је разне области, као што су: исламско право, логика, историја, етика, компаративне религије и теологија. Аутор је Голубичиног прстена, дела о уметности љубави.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б R. Arnaldez, Ibn Ḥazm. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Brill Online, 2013. Reference. 9. 1. 2013.
- ^ Ibn Hazm. The Ring of the Dove: A Treatise on the Art and Practice of Arab Love. Trans. A. J. Arberry. Luzac Oriental, 1997 ISBN 1-898942-02-1
- ^ а б Joseph A. Kechichian, A mind of his own. Gulf News: 21:30 20. 12. 2012.
- ^ A. R. Nykl. "Ibn Ḥazm's Treatise on Ethics". Also as Ibn Khazem by some medieval European sources. The American Journal of Semitic Languages and Literatures, Vol. 40, No. 1. (10. 1923), pp. 30–36.
- ^ Fiegenbaum, J.W. „Ibn Ḥazm”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2018-03-03.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
