Гешталтизам
Гешталтна психологија или гешталтизам је школа психологије која се појавила у Аустрији и Немачкој почетком двадесетог века на бази радова Макса Вертејмера, Волфганга Килера и Курта Кофке.[1] На начин на који се користи у гешталтној психологији, немачка реч gestalt[2][3] са значење „форма”[4] се тумачи као „образац” или „конфигурација”.[1] Гешталтни психолози су нагласили да организми опажају читаве обрасце или конфигурације, а не само поједине компоненте.[1] Ово гледиште се понекад сажима помоћу слогана, „целина је више од збира њених делова”.[5]
Порекло
[уреди | уреди извор]Макс Вертејмер (1880–1943), Курт Кофка (1886–1941), и Волфганг Килер (1887–1967) основали су гешталтску психологију у раном 20. веку.[6] Доминантно гледиште у тадашњој психологији био је структурализам, илустрован делима Хермана фон Хелмхолца (1821–1894), Вилхелма Вунта (1832–1920) и Едварда Б. Титченера (1867–1927).[7][8] Структурализам је чврсто укорењен у британском емпиризму[7][8] и био је заснован на три уско повезане теорије: (1) „атомизам”, такође познат као „елементализам”,[8] гледиште да је сво знање, чак и сложене апстрактне идеје, изграђено из једноставних, елементарних саставних делова, (2) „сензационализма”, става да су најједноставнији састојци - атоми мисли - елементарни осећајни утисци, и (3) „асоцијализам”, става да комплексније идеје произлазе из асоцијације једноставнијих идеја.[8][9] Ове три теорије заједно стварају гледиште да ум конструише све перцепције, чак и апстрактне мисли, строго из сензација нижег нивоа, које су повезане искључиво тиме што блиско асоциране у простору и времену.[7] Гешталтисти су се успротивили овом раширеном „атомистичком” гледишту да би циљ психологије требало да буде да разложи свест у претпостављене основне елементе.[4] Супротно томе, гешталтни психолози су веровали да разлагање психолошких појава на мање делове неће довести до разумевања психологије.[5] Уместо тога, гешталтни психолози су сматрали да је најплодоноснији начин да се психолошке појаве посматрају као организоване, структуриране целине.[5] Они су тврдили да психолошка „целина” има приоритет и да су „делови” дефинисани структуром целине, а не обрнуто. Могло би се рећи да је њихов приступ био заснован на макроскопском погледу на психологију, а не на микроскопском приступу.[10] Гешталтне теорије перцепције заснивају се на људској природи која је склона разумевању предмета као целовите структуре, а не на збиру његових делова.[11]
Вертејмер је био ученик аустријског филозофа, Христијана фон Еренфелса (1859-1932), члана Брентанске школе. Фон Еренфелс је увео концепт гешталта у филозофију и психологију 1890. године, пре појаве гешталтске психологије као такве.[7][12] Фон Еренфелс је приметио да опажајно искуство, попут опажања мелодије или форме, представља више од збира његових сензорних компоненти.[7] Он је тврдио да поред сензорних елемената перцепције постоји и нешто екстра. Иако на неки начин произилази из организације компонентних сензорних елемената, тај даљи квалитет је елемент сам по себи. Он га је назвао Gestalt-qualität или „квалитет облика”. На пример, када се чује мелодија, чују се ноте плус нешто поред њих што их спаја у мелодију - Gestalt-qualität. Према Еренфелсу, тај квалитат облика омогућава да мелодија буде премештена на нови кључ, користећи потпуно другачије ноте, још увек задржавајући свој идентитет. Идеја о гешталтном квалитату има своје корене у теоријама Дејвида Хјума, Јохана Волфганга фон Гетеа, Имануела Канта, Дејвида Хартлија и Ернста Маха. Фон Еренфелс и Едмунд Хусерл су били инспирисани Маховим радом Beiträge zur Analyse der Empfindungen („Прилози анализи сензација”, 1886) у формулисању својих врло сличних концепата гешталта и фигуралног момента, респективно.[12]
Кроз низ експеримената, Вертејмер је открио да особа која посматра пар наизменичних трака светлости, под одговарајућим условима, може доживети илузију кретања између једне локације и друге. Он је напоменуо је да је ова перцепција кретања без било којег покретног предмета. Другим речима, то је било чисто феноменско кретање. Он је то назвао фи (феноменским) покретом.[12][13] Вертејмерова објава ових резултата 1912. године[14] означава почетак гешталтске психологије.[13] За разлику од фон Еренфелса и других који су раније употребљавали термин „гешталт” на различите начине, Вертејмеров јединствени допринос било је инсистирање на томе да је „гешталт” перцептивно примаран. Гешталт дефинише делове из којих је састављен, а не да је секундарни квалитет који произлази из тих делова.[13] Вертејмер је заузео ту радикалнију позицију да „оно што ми је дало мелодију не настаје ... као секундарни процес из суме комада као таквих. Уместо тога, оно што се догађа у сваком поједином делу зависи од тога шта је целина”, (1925/1938). Другим речима, особа прво чује мелодију, а тек је онда може перцептивно поделити у ноте. Слично томе, у визији се прво види облик круга - он се дат „непосредно” (тј. његово опажање није посредовано процесом сумирања делова). Тек након овог примарног схватања могло би се приметити да је сачињен од линија или тачака или звезда.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Гешталтна психологија борила да прецизно дефинише појмове као што је Prägnanz, да успостави специфична бихевиорална предвиђања и да артикулира проверљиве моделе основних неуронских механизама.[7] Она је критикована да је само описна наука.[15] Ови недостаци су до средине 20. века довели до пораста незадовољства гешталтизмом и каснијег пада његовог утицаја у психологији.[7] Упркос овом паду, Гешталтна психологија је била основа многих даљих истраживања перцепције образаца и предмета[16] и истраживања понашања, размишљања, решавања проблема и психопатологије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Гесталт псyцхологy”. Британница Цонцисе Енцyцлопедиа (на језику: енглески). Енцyцлопаедиа Британница, Инц. 1. 5. 2008. стр. 756. ИСБН 9781593394929.
- ^ Wеллс, Јохн (3. 4. 2008). Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.). Пеарсон Лонгман. ИСБН 978-1-4058-8118-0.
- ^ "гесталт". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
- ^ а б „Гесталт”. Тхе Цолумбиа Енцyцлопедиа (на језику: енглески). Цолумбиа Университy Пресс. 2018. ИСБН 9781786848468.
- ^ а б в Стернберг, Роберт Ј.; Стернберг, Карин (2012). Цогнитиве Псyцхологy (6тх изд.). Белмонт, Цалиф: Ценгаге Леарнинг. стр. 13. ИСБН 978-1-133-31391-5.
- ^ Стернберг, Роберт Ј.; Стернберг, Карин (2012). Цогнитиве Псyцхологy (6тх изд.). Белмонт, Цалиф: Ценгаге Леарнинг. стр. 113—116. ИСБН 978-1-133-31391-5.
- ^ а б в г д ђ е Wагеманс, Јохан; Фелдман, Јацоб; Гепсхтеин, Сергеи; Кимцхи, Рутх; Померантз, Јамес Р.; ван дер Хелм, Петер А.; ван Лееуwен, Цеес (2012). „А центурy оф Гесталт псyцхологy ин висуал перцептион: II. Цонцептуал анд тхеоретицал фоундатионс”. Псyцхологицал Буллетин. 138 (6): 1218—1252. ИССН 1939-1455. ПМЦ 3728284 . ПМИД 22845750. дои:10.1037/а0029334.
- ^ а б в г Колерс, Паул А. (1972). Аспецтс оф Мотион Перцептион: Интернатионал Сериес оф Монограпхс ин Еxпериментал Псyцхологy. Неw Yорк: Пергамон. стр. 3. ИСБН 978-1-4831-7113-5.
- ^ Хамлyн, D. W. (1957). Тхе Псyцхологy оф Перцептион: А Пхилосопхицал Еxаминатион оф Гесталт Тхеорy анд Деривативе Тхеориес оф Перцептион (еБоок изд.). Лондон: Роутледге. стр. 88—89. ИСБН 978-1-315-47329-1. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ Верстеген, Иан (2010). „Гесталт Псyцхологy”. Тхе Цорсини Енцyцлопедиа оф Псyцхологy. ИСБН 9780470479216. дои:10.1002/9780470479216.цорпсy0386.
- ^ Похл, Рüдигер Ф. (22. 7. 2016). Цогнитиве Иллусионс: Интригуинг Пхеномена ин Јудгемент, Тхинкинг анд Меморy (на језику: енглески). Псyцхологy Пресс. ИСБН 9781317448280.
- ^ а б в Смитх, Баррy (1988). „Гесталт Тхеорy: Ан Ессаy ин Пхилосопхy”. Ур.: Смитх, Баррy. Фоундатионс оф Гесталт Тхеорy. Виенна: Пхилосопхиа Верлаг. стр. 11—81. Архивирано из оригинала 22. 02. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2019.
- ^ а б в Wагеманс, Јохан; Елдер, Јамес Х.; Кубовy, Мицхаел; Палмер, Степхен Е.; Петерсон, Марy А.; Сингх, Манисх; вон дер Хеyдт, Рüдигер (2012). „А центурy оф Гесталт псyцхологy ин висуал перцептион: I. Перцептуал гроупинг анд фигуре-гроунд организатион”. Псyцхологицал Буллетин. 138 (6): 1172—1217. ИССН 1939-1455. ПМЦ 3482144 . ПМИД 22845751. дои:10.1037/а0029333.
- ^ Wертхеимер, Маx (1912). „Еxпериментелле Студиен üбер дас Сехен вон Беwегунг” (ПДФ). Зеитсцхрифт фüр Псyцхологие (на језику: Герман). 61: 161—265. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 11. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2019. Аваилабле ин транслатион ас Wертхеимер, Маx (2012). „Еxпериментал Студиес он Сееинг Мотион”. Ур.: Спиллман, Лотхар. Он Перцеивед Мотион анд Фигурал Организатион. Мицхаел Wертхеимер, К. W. Wаткинс (транс.). Цамбридге, МА: МИТ.
- ^ Бруце, V.; Греен, П.; Георгесон, M. (1996). Висуал перцептион: Пхyсиологy, псyцхологy анд ецологy (3рд изд.). ЛЕА. стр. 110.
- ^ Царлсон, Неил Р.; Хетх, C. Доналд (2010). Псyцхологy: Тхе Сциенце оф Бехавиоур. Онтарио: Пеарсон Едуцатион Цанада. стр. 20–22.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хеидер, Граце (1977). Море абоут Хулл анд Коффка. Америцан Псyцхологист 32(5): 383.
- Хенле, M (1978). „Оне ман агаинст тхе Назис: Wолфганг Кöхлер” (ПДФ). Америцан Псyцхологист. 33 (10): 939—944. дои:10.1037/0003-066x.33.10.939. хдл:11858/00-001М-0000-002Б-9Е5Ф-5.
- Хенле, M (1984). „Роберт M. Огден анд гесталт псyцхологy ин Америца”. Јоурнал оф тхе Хисторy оф тхе Бехавиорал Сциенцес. 20 (1): 9—19. ПМИД 11608590. дои:10.1002/1520-6696(198401)20:1<9::аид-јхбс2300200103>3.0.цо;2-у.
- Асх, M. Г. (1995). Гесталт псyцхологy ин Герман цултуре, 1890–1967: Холисм анд тхе qуест фор објецтивитy. Цамбридге, Енгланд: Цамбридге Университy Пресс.
- Гобет, Фернанд (2017), „Ентренцхмент, Гесталт форматион, анд цхункинг”, Ур.: Сцхмид, Х. Ј., Ентренцхмент анд тхе псyцхологy оф лангуаге леарнинг: Хоw wе реорганизе анд адапт лингуистиц кноwледге, Америцан Псyцхологицал Ассоциатион, стр. 245—267, ИСБН 978-3110341300, дои:10.1037/15969-012, Приступљено 14. 10. 2019
- Wертхеимер, Маx (1938) [Оригинал wорк публисхед 1924]. „Гесталт тхеорy”. Ур.: Еллис, Wиллис D. А Соурце Боок оф Гесталт Псyцхологy. Лондон: Роутледге & Кеган Паул. стр. 2. Приступљено 16. 10. 2019.
- Кöхлер, Wолфганг (1971) [Оригинал wорк публисхед 1930]. „Хуман перцептион”. Ур.: Хенле, Марy. Тхе Селецтед Паперс оф Wолфганг Кöхлер. Ливеригхт. стр. 145. ИСБН 978-0-87140-253-0.
- Коффка, К. (1935). Принциплес оф Гесталт Псyцхологy. Неw Yорк: Харцоурт, Браце. стр. 176. Приступљено 13. 10. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Библиотечки ресурси о Гесталт псyцхологy |
- Gestalt psychology on Encyclopædia Britannica
- Journal "Gestalt Theory - An International Multidisciplinary Journal" in full text (open source)
- International Society for Gestalt Theory and its Applications – GTA
- Embedded Figures in Art, Architecture and Design
- On Max Wertheimer and Pablo Picasso
- On Esthetics and Gestalt Theory
- Gestalt Isomorphism and the Primacy of Subjective Conscious Experience – by Steven Lehar Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2011)
- The new gestalt psychology of the 21st century
- The Pennsylvania Gestalt Center
- Ecological Approach to Visual Perception
- James J. Gibson in brief