Француске јужне и антарктичке земље
Француске јужне и антарктичке земље (фр. Terres australes et antarctiques françaises, скр. TAAF) су од 1955. Француска прекоморска територија.
| Француске јужне и антарктичке земље фр. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF | |
|---|---|
 Застава
| |
Крилатица: Liberté, Égalité, Fraternité (Слобода, једнакост и братство) | |
.svg) | |
| Главни град | Сен Пјер на острву Реинион |
| Службени језик | Француски |
| Владавина | |
| Облик државе | Француске прекоморске територије |
| — Председник | Емануел Макрон |
| — Префект | Cécile Pozzo di Borgo |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 439.781 km2 |
| — вода (%) | - |
| Становништво | |
| — 2007. | 310 |
| — густина | 0 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | евро |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC |
| Интернет домен | .tf |
Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60. степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану.
Острва се налазе у Индијском океану југоисточно од Африке, и заједно имају површину од 7.820 km². Аделина земља на Антарктику има површину од 432.000 km².
Управа
уредиТериторија је подељена на 5 дистрикта, у којима надлежности имају управници дистрикта. Њихове надлежности су сличне надлежностима француских градоначелника, као што су регистрација рођења и смрти и полицијски задаци. Префект територије има седиште ван ње, на острву Реинион.
| Бр. | Област | Седиште управе | Становништво(1) | Површина (km²) |
Приобална економска зона (km²) |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Острва Свети Павле и Амстердам | Станица Мартин де Вивије | 29 | 61 | 502.533 |
| 2 | Острва Крозе | Станица Алфред Форе | 18 | 505 | 567.475 |
| 3 | Кергелен | Станица Порт о Франсез | 90 | 7.215 | 563.869 |
| 4 | Аделина земља | Станица Димон Дурвил | 33 | 432.000 | - |
| 5 | Расејана острва у Индијском океану(2) | Острво Европа? | 56 | 39 | 593.276 |
| Територија укупно | Станица Мартин де Вивије | 226 | 439.820 | 2.227.153 |
(1): Односи се на посаду станица за време зиме
(2): Од 21. фебруара 2007.
Географија
уредиКлима на острвима Крозе, Свети Павле и Амстердам је океанска, док је на Кергелену океанска комбинована са субполарном климом. Геолошки, острва су вулканског порекла. Изузетак су Расејана острва која су корална, а њихова клима је тропска.
Највише узвишење је Мон Рос на острву Кергелен са 1.850 m.
Биљни и животињски свет
уредиБиљни свет се састоји од трава, маховина и жбуња. Од животиња, значајна је популација субантарктичких фока крзнашица, јужних морских слонова, пингвина и албатроса. На острвима су се, ненамерном или намерном људском интервенцијом, усталили мишеви, пацови и мачке и нарушили изворну еколошку равнотежу. На острву Амстердам постоји око 2000 говеда која су се размножила од првих пет примерака доведених 1871. Ова говеда су данас дивља.
Флора и фауна Расејаних острва је другачија и богатија. Она је карактеристична за тропске крајеве.
Становништво
уредиОва област нема стално становништво. Око 170 истраживача борави на острвима у току зиме, у 4 истраживачке станице. Овај број се знатно повећава у лето. На Расејаним острвима стационрано је 50-60 метеоролога и војника.
Привреда
уредиПривредна активност на овим територијама је оскудна. Углавном се своди на изградњу и одржавање истраживачких станица. Понекад се острва користе као базе за риболов. Од 1955. ова област издаје поштанске марке.
