Здравко Велимировић
Здравко Велимировић (Цетиње, 11. октобар 1930 — Београд, 7. фебруар 2005) био је југословенски и српски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије и члан Академије наука и уметности Црне Горе.
| Здравко Велимировић | |
|---|---|
 Здравко Велимировић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. октобар 1930. |
| Место рођења | Цетиње, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 7. фебруар 2005. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
| Занимање | редитељ и сценариста |
| Породица | |
| Супружник | Ранка Велимировић |
| Деца | Младен Велимировић и Милица Велимировић |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиЗдравко Велимировић је рођен 11. октобра 1930. године у Цетињу а гимназију је завршио у Котору.[1] Филмску и позоришну режију је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. године и филмску режију на Високој филмској школи у Паризу 1957. године.[2] Био је редовни професор филмске режије и декан на Факултету драмских уметности у Београду од 1985. до 1986. године и ванредни професор на Универзитету у Монтреалу 1990. године.[1] Режирао је документарне, телевизијске и радио драме, као и осам играних филмова за шта је добио више од двадесет награда и признања, међу којима је Повеља за видан допринос светској кинематографји 2001[3]. године Савеза филмских стваралаца Руске Федерације. Његови филмови су представљали југословенску кинематографију на многим интернационалним филмским фестивалима.[4]
Умро је у Београду 7. фебруара 2005. године.[1]
О њему је Томислав Гаврић написао монографију „Здравко Велимировић: Живот и филм“.[5]
Режија
уреди| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1954. | Човјек и вода | документарни | |
| 1958. | Зубља граховачка | документарни | Тринаестојулска награда |
| 1959. | У спомен славне морнарице | документарни | |
| 1959. | Ноктурно за Котор | документарни | |
| 1959. | Између два краља | документарни | |
| 1959. | За данас, за сјутра | документарни | |
| 1960. | За Дјердапску брану | документарни | |
| 1960. | Дан четрнаести | драма | |
| 1961. | Твој рођендан | кратки | |
| 1963. | Невољите на покојниот К. К | кратки | |
| 1963. | Четврта страна | документарни | |
| 1964. | Раде, син Томов | документарни | |
| 1965. | Проверено нема мина | ратни | |
| 1965. | Лукс атерна | документарни | |
| 1966. | Екселенција | документарни | Награда ЦИДАЛЦ и специјална диплома у Москви |
| 1967. | Шпанија наше младости | документарни | награда у Лајпцигу |
| 1968. | Скендербег | документарни | |
| 1968. | А, то сте ви! | документарни | |
| 1968. | Лелејска гора | ратни | Тринаестојулска награда |
| 1968. | Први пешачки пролази | документарни | |
| 1969. | Тајна вечера | документарни | |
| 1970. | Срушени град | документарни | |
| 1970. | Острог | документарни | |
| 1971. | Умир крви | документарни | |
| 1971. | Море, сунце и... | документарни | |
| 1971. | У здравом телу здрав дух | документарни | |
| 1972. | Тито - врховни командант | документарни | |
| 1972. | Погибија | кратки | |
| 1972. | Доказ | документарни | |
| 1974. | Дервиш и смрт | драма | Велика сребрна арена за филм и Златна арена за режију |
| 1976. | Врхови Зеленгоре | драма | Златна арена за сценарио |
| 1977. | Поданици древног култа | документарни | |
| 1977. | Дервиши | документарни | |
| 1978. | Двобој за јужну пругу | ратни | |
| 1979. | Мост | кратки | |
| 1980. | Веселник | документарни | |
| 1981. | Градско саобраћајно Београд | документарни | |
| 1981. | Доротеј | ратни | |
| 1983. | Кад ти као личност нестајеш | документарни | |
| 1984. | Српска академија наука и уметности | документарни | |
| 1985. | Време леопарда | драма | |
| 1987. | Како сачувати град | документарни | |
| 1992. | Узвишење | документарни |
Референце
уреди- ^ а б в „Др Здравко Велимировић”. canu.org.me. Приступљено 31. 8. 2013.[мртва веза]
- ^ „Преминуо режисер Здравко Велимировић”. blic.rs. Приступљено 30. 8. 2013.
- ^ „Zdravko Velimirovic”. IMDb. Приступљено 2021-03-11.
- ^ „Трезор”. rts.rs. Приступљено 30. 8. 2013.
- ^ Здравко Велимировић: Заљубљеник у крупни план („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
