Prijeđi na sadržaj

život

Izvor: Wiktionary

srpskohrvatski

[uredi]

Imenica

[uredi]

život - imenica jednine (množina: životi), muški rod

  1. fiziološko stanje svih organizama koji imaju metabolozam i sposobnost razmožavanja i koje traje između nastanka i smrti

Deklinacija

[uredi]
Padež Jednina Množina
Nominativ život životi
Genitiv života života
Dativ životu životima
Akuzativ život živote
Vokativ živote životi
Instrumental životom životima
Lokativ životu životima


Antonimi

[uredi]

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ʒǐʋot/
  • Hifenacija: ži‧vot

Imenica

[uredi]

žìvot m (ćirilica жѝвот)


Kategorije:

pren.


Oblici:

  1. žȉvot Vračev Gaj [1]
  2. žìvot [1]


Značenja:

  1. Biološko postojanje, stanje živih bića od rođenja do smrti. [1]
  2. Za pojačavanje iskaza pri uveravanju, zaklinjanju. [1]
  3. Način, stil življenja (vezan za određene uslove, prilike). [1]
  4. Vrlo težak život. Novo Miloševo[1]
  5. Mogućnost življenja, egzistencija. [1]
  6. Testisi. [1]
  7. Polni organ u mužjaka životinje. [1]


Primeri:

  1. Žìvot pčȇla je krátak. [2] [3] [4] [5] Melenci Sremska Mitrovica Pačir Gospođinci Begeč Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Itebej [1]
  2. Tȍ je mȍj mȗž za živòta svȅ srédio. Sremska Kamenica [1]
  3. Ȏn je ȍsiguro njègov žìvot, dȁo je kapìtāl za žìvot. Jaša Tomić [1]
  4. Kòji nȇće, tȃj nek se stȁra s njègovim živòtēm. [3] Deronje [1]
  5. Ko dànas se tȍga sȅćam, živòtā mi. Beška [1]
  6. Bìlo [j]e téška živòta. [4] Itebej [1]
  7. Kad je dòšlo oslobođénje četrdèset čètvrte ȕ jesen, pȍčeo je drȕgi žìvot. Aradac Sremska Mitrovica Novo Miloševo [1]
  8. Dvȃ jȕtra kod saláša, ledìne vȅlīke, pa bȁgreni pòsađeni oko ledìne, bílo je žìvota na sàlāšu. Čenej [1]
  9. Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mòže da žívi. [2] Zrenjanin [1]
  10. Udario me s nogom u život. Crvena Crkva [1]
  11. Bìkača, od gòveđeg živòta, kȗrca, opletèno u trȋ strȕke. Martonoš [1]


Izrazi:

  1. zagorčāvati/zagòrčati ˜ [1]
  2. Ràstati se ("umreti"; "Da se ràstane živòta"). Novo Miloševo [1]
  3. Biti uživòtu ("postojati"; "Nȁš tȃj sàlāš jȍš je u živòtu, prȍdāli smo ga i ìspred nȃs kòmšija i njègov sinóvac, ȏn jèdīno ù tom krȁju"). Čenej [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • život” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146, 163. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. 3,0 3,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 98, 128. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 51. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 145.