William II od Engleske
| Vilijam II Riđi | |
|---|---|
|
| |
| Datum rođenja | 1056. |
| Datum smrti | 1100. |
| Poreklo | |
| Porodica | |
Vilijam II Riđi (1056—2. avgust 1100) je posle smrti svog oca Vilijama I Osvajača 1087. postao kralj Engleske (1087 — 1100) dok je njegov stariji brat Robert dobio vojvodstvo Normandiju. Poginuo je tokom lova tako što ga je jedna strela pogodila pravo u srce, a ne zna se da li je to bila nesreća ili zavera. Na engleskom prestolu ga je nasledio mlađi brat Henri I.
Ne zna se tačno kad je rođen, a pretpostavlja se da je to bilo između 1056. i 1060. godine. Bio je sin Vilijama Osvajača.
Najstariji sin Vilijama Osvajača Robert III Normandijski pobunio se 1077. protiv oca, nakon šale koju su mu priredila mlađa braća Vilijam Riđi i Henri I. Robert je sa saveznicima zauzeo i Ruan. Tokom 1079. u jednoj je bici Robert ranio svog oca Vilijama Osvajača. Iako su se kasnije pomirili, Vilijam Osvajač daje Endlesku Vilijamu Riđem, a Normandiju Robertu.
Podela zemalja Vilijama Osvajača na dva dela stvorila je veliku dilemu za plemstvo i u Engleskoj i u Normandiji. Plemstvo se bojalo da ne može zadovoljiti oba moguća gospodara. Mnogi su imali posede i u Engleskoj i u Normandiji. Jedino rešenje su videli u jednom vladaru. Zbog toga su se pobunili 1088. protiv Vilijama Riđeg, a u korist njegova brata Roberta III Normandijskog. Robert nije došao u Englesku, da sakupi pristalice, pa je Vilijam Riđi uspeo da pridobije plemstvo Engleske i srebrom i raznim obećanjima. Vilijam Riđi je time skršio pobunu u Engleskoj, a 1190. je izvršio invaziju Normandije, pobedio Roberta i prisilio ga da preda deo poseda. Braća su se pomirila i Vilijam je odlučio da pomogne bratu da vrati posede, koje je izgubio u Francuskoj.
Normanske institucije su se pokazale dosta efikasne. Evropom toga doba započinjala je borba za investituru. I u Normandiji i u Engleskoj biskupi su bili kraljevi feudalni obveznici, tako da niko nije uopšte postavljao pitanje kraljevog prava postavljanja biskupa. Anglo-normanske institucije postižu efikasnost, kojoj nije bilo premca u čitavoj Evropi, a kraljeva vlast se proteže i do lokalnog nivoa.
Dosta svoje vlasti proveo je u svađi sa crkvom. Kada je umro 1089. Lanfrank, italo-normanski nadbiskup Kenterberija, Vilijam je oklevao da postavi novog nadbiskupa. U međuvremenu je prisvajao crkvene prihode. Tek je 1093. postavio novog nadbiskupa Kenterberija Anselma Kenterberijskog, jednog od najvećih teologa toga vremena, zvanog i ocem skolastike. Anselmo Kenterberijski je podržavao gregorijanske reforme crkve. Vilijam i Anselmo se nisu slagali u mnogim stvarima, ali engleski sveštenici se nisu usudili da javno podržavaju Anselma, jer su finansijski zavisili od kralja.
Vilijam Riđi je sazvao sabor 1095. da bi smenio Anselma. Anselmo se žalio Rimu, a oktobra 1097. je napustio Englesku, a svoj slučaj predočio papi. Novi papa je bio fleksibilni Urban II, koji nije želio da stvara nove neprijatelje. Nemački car je podržavao antipapu, tako da je Urban II bio prisiljen da sklopi konkordat sa Vilijamom. Vilijam je po tom sporazumu priznao papu, a papa je Vilijamu dao odrešene ruke u Engleskoj, pa je Vilijam i dalje prisvajao prigode od nadbiskupije, dok je Anselmo ostao van Engleske. Anselmo se vratio u Englesku tek nakon Vilijamove smrti.
Tokom Vilijamove vlasti bilo je slučajeva nediscipline normanskih plemića, koje je surovo kažnjavao. Dva puta je neuspešno pokušavao osvojiti Vels. Od 1097. do 1099. vratio se u Normandiju, osiguravajući severni Men. Pred smrt je nameravao da zauzme i Akvitaniju.
Svađao se sa škotskim kraljem Malkomom III prisiljavajući ga da 1091. na mir. Zauzeo je granične gradove prema Škotskoj. U bici kod Alnvika 13. novembra 1093. Malkom III i njegov sin su ubijeni, a na škotski tron dolazi Malkomov brat Donald III Škotski. Vilijam je podržavao Malkomovog sina u borbi za škotski tron. Zatim je podržavao Edgara Škotskog, tako da su konačno 1097. uklonili Donalda. Edgar je priznao autoritet Vilijama Riđeg.
Vilijamov brat Robert III Normandijski se 1096. pridružuje Prvom krstaškom ratu. Bio mu je potreban novac, pa se obratio Vilijamu Riđem i predao mu vojvodstvo Normandiju kao garanciju za 10.000 tadašnjih maraka. To je bila suma, koja je predstavljala jednu četvrtinu Vilijamovih prihoda. Vilijam Riđi je uveo veliki porez u celoj Engleskoj da osigura taj iznos. Robert se vratio tek nakon smrti Vilijama Riđeg. Dotle je Vilijam vladao Normandijom.
Dok je lovio u šumi pogođen je strelom kroz srce 2. avgusta 1100. godine. Prema hroničarima Vilijamova smrt nije predstavljala ubistvo. Smatra se da ga je ubio prijatelj Valter Tirel gađajući srnu, a pogodivši umesto srne Vilijama. Valter Tirel je preplašen pobegao. Pojedini hroničari smatraju da ga je ubio neko od brojnih neprijatelja.
| Prethodnik: Vilijam I Osvajač |
Engleski kraljevi (1087 — 1100) |
Nasljednik: Henri I |
