Voja Antonić
| Vojislav - Voja Antonić | |
|---|---|
 Voja Antonić na konferenciji VM Srbije, 06.06.2010. | |
| Rođenje | 12. 7. 1952. Šabac, NR Srbija, FNRJ |
| Prebivalište | Beograd |
| Poznat/a po | izradi kompjutera Galaksija |
| Website www | |
Vojislav (Voja) Antonić (Šabac, 12. jula 1952.), jugoslovenski i srpski inženjer, pronalazač, novinar i pisac. Takođe je urednik novina, a doprinosio je u brojnim radijskim emisijama.
Najpoznatiji je po tome što je konstruisao prvi jugoslovenski kućni računar, Galaksiju, i što je za taj računar ostavio kompletne planove za samogradnju. Sa Dejanom Ristanovićem, novinarom časopisa „Računari u vašoj kući“ pokrenuo je akciju „Napravite svoju Galaksiju“, čiji je cilj bio ohrabrivanje i podučavanje brojnih računarskih entuzijasta da sami naprave svoj računar.
Sam Antonić je nekoliko svojih radova predao u javno vlasništvo.
Voja Antonić je rođen u Šapcu 12. jula 1952, a u Beograd se preselio sedam godina kasnije. Na saveznom takmičenju iz matematike i fizike 1966. osvojio je prvo mesto.
Čitanje knjige o mikroprocesoru Z80 motivisalo je Antonića da pokuša da eksperimentiše s njim. Godine 1976. napravio je svoju prvu mašinu sa mikroprocesorom Game of Life Džona Konveja, profesora sa Kembridža, koji je osmislio algoritam da se na matrici sa 256 crvenih svetlećih dioda iscrtava tok evolucije. Zbog nedostatka finansija, Antonić je napravio matricu 8x8, a kako nije znao za emulator EPROM-a, program je pisao na papiru, kasnije ga upisivao u EPROM i brisao pomoću ultraljubičaste svetlosti iz kvarcne lampe kada je trebalo ispravljati greške.[1]
Godine 1981. Smučarski savez Srbije se obratio Antoniću da konstruiše precizniji uređaj za merenje vremena za potrebe Balkanskog prvenstva u alpskim i nordijskim disciplinama, pošto su se rezultati sa tog takmičenja sabirali za međunarodni poredak smučara. Pre toga se vreme merilo običnom štopericom. Antonić je napravio mali računar Arbitar, koji se nalazio u tašni, a imao je ugrađenu bateriju, LCD pokazivač, tastaturu i štampač. Arbitar je po konceptu bio prethodnik današnjih laptop računara. Kasnije je napravljeno ukupno pet verzija Arbitra.[2]
U leto 1983, čitajući literaturu o mikroprocesorima, Antonić je zaključio da primitivan procesor CDP 1802 može softverski da generiše video-signal bez pomoćnog specijalnog kola, pa je pokušao isto da uradi i na procesoru Z80A na 3,072 MHz. Ovaj računar je mogao da generiše monohromatsku sliku sa 32 znaka u 16 redova ili grafiku rezolucije 64x48. Kako su u to vreme računari još uvek bili retkost, pošto je tada propisima bio zabranjen uvoz robe u vrednosti preko 50 nemačkih maraka, Antonić je ponudio popularnom naučnom časopisu „Galaksija“, koji je u to vreme pokretao specijalno izdanje „Računari u vašoj kući“, da ponudi da objavi uputsvo za samogradnju. Kompletno uputstvo za samogradnju je odštampano decembra 1983, pa je preko 8000 entuzijasta u Jugoslaviji je došlo do svog prvog kućnog računara, iako su početne očekivanja bila da će biti napravljeno između 100 i 1000.[3] Sam Antonić je napisao operativni sistem, a pisao je i programe za svoj računar, a napravio je i nekoliko video-igara.[4]
Takođe je bio jedan od prvih saradnika časopisa „Svet kompjutera“.
Antonić je 1999. napravio instrument koji je objedinjavao logičku sondu, analizator, serijski prijemnik i frekvencmetar zasnovanom na mikrokontroleru PIC16F84 američke firme Mikročip Tehnolodži i ponudio je šemu toj firmi. Firma je prihvatila ponudu i obećala Antoniću kompenzaciju, ali po njihovim rečima, ona nije mogla biti poslata u Jugoslaviju zbog trgovinskog embarga koje su Sjedinjene Države uvele SR Jugoslaviji. Ipak, Mikročip Tehnolodži je uvrstio Antonićev instrument na svoj sajt pod brojem AN689, ali je on kasnije uklonjen sa sajta.[5]
Voja Antonić danas živi u Beogradu i radi kao novinar časopisa Pi-si Pres (engl. PC-Press). Po uverenju je deklarirani ateista.[6]
Antonić je poznat i kao borac protiv sujeverja i proricanja sudbine koje je doživelo uspon u Srbiji krajem 20. veka. Zbog toga je napisao knjigu „Da li postoje stvari koje ne postoje — vodič za kritičko razmišljanje“ — koja je objavljena 2000. Kao nastavak borbe protiv proricanja, popularnog u Srbiji zaslugom samozvanih proroka Miloša i Mitra Tarabića iz sela Kremne kod Užica, Antonić je objavio knjigu „Kremansko neproročanstvo: studija jedne obmane“. Utvrdio je da postoji 12 izdanja knjige „Kremansko proročanstvo“, koje su sve različite i menjane tokom vremena. Tokom svog istraživanja posetio je Kremnu, gde su mu ponuđeni „originalni rukopisi“ Mitra Tarabića, koji je bio nepismen.
Prelistavajući svetske baze koje sadrže patentirane pronalaske, Antonić je primetio da su neki previše naivni ili prosto nemogući, što je rezultovalo elektronskom knjigom „Patenti koji neće promeniti svet“.
Na ovu knjigu se nadovezao sledeći projekat — Rekvizit za bal vampira. Ovaj „uređaj“ na principu periskopa koristi činjenicu da vampiri nemaju odraz u ogledalu, a izjavio je da ne želi da ga patentira jer „Albert Ajnštajn više ne radi kao administrator u patentnom zavodu, pa tamo više nema nikoga ko bi mogao da shvati njegovu pravu vrednost“.[7]
Voja Antonić je napisao nekoliko kratkih priča koje je lično čitao u radijskoj emisiji „Modulacije“ koju je vodio novinar Zoran Modli. Kasnije ih je učinio dostupnim na svom sajtu.
- Nastanak i nestanak života
- Tri krave
- Amaterska posla
- Ubistvo
- Modli
- Spasilac
- Ideja
- Palma
- Modrice
- Kaona
- Vrapče
- Uspešan čovek
- Susret
- Mesija
- Rastanak
- Slutnja
- Inercija
- Tamara
- Tekila
- Deža vi
- Magla
- ↑ „Game of Life”. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-21. Pristupljeno 2007-12-16.
- ↑ „Arbitar”. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-21. Pristupljeno 2007-12-16.
- ↑ „Galaksija”. Arhivirano iz originala na datum 2008-01-21. Pristupljeno 2007-12-16.
- ↑ „Galaksija”. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-30. Pristupljeno 2007-12-16.
- ↑ „AN689”. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-21. Pristupljeno 2007-12-16.
- ↑ „Voja Antonić: Crkva = politika + magija”. Arhivirano iz originala na datum 2011-09-27. Pristupljeno 2011-09-10.
- ↑ „Rekvizit za bal vampira”. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-21. Pristupljeno 2007-12-16.
