Kljunasti delfin
| Kljunasti delfin | |
|---|---|
| |
| |
| Veličina kljunastog delfina naspram čoveka | |
| Status zaštite | |
 Status zaštite: Nedovoljno podataka (IUCN 3.1) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Chordata |
| Razred: | Mammalia |
| Red: | Cetacea |
| Porodica: | Delphinidae |
| Rod: | Tursiops |
| Vrsta: | T. truncatus |
| Dvojni naziv | |
| Tursiops truncatus Montagu, 1821 | |
| |
| Plavom obojena staništa običnog delfina | |
Obični delfin (Tursiops truncatus) je najpoznatiji i najčešće viđen delfin. Naseljava topla i umereno topla mora širom sveta.
Obični delfin je sive boje, koja varira od tamno-sive na vrhu tela blizu leđnog peraja, do veoma svetlo-sive, skoro bele ili čak ružičaste boje na stomaku. Ova vrsta delfina ima izduženu gornju i donju vilicu, koje formiraju rostrum i u obliku su kljuna. Međutim, pravi nos je otvor za disanje na vrhu glave delfina, a nosna pregrada se može videti kada se taj otvor otvori. Lice i usta imaju karakterističan oblik u vidu "smeška", ali taj "osmeh" ne znači da je delfin srećan; delfini ne mogu da pomeraju vilice u bilo kom drugom pravcu.
Odrasli su dužine od 2 do 4 metara i teže od 150 do 650 kilograma[1], dok je u većini delova u svetu dužina odraslih delfina oko 2.5 metara, a težina od 200 do 300 kilograma. Mužjaci su malo veći od ženki. Ispostavlja se da veličina tela delfina zavisi od staništa u kom žive. U tolijim i plićim vodama delfini su manjih dimenzija nego njihovi rođaci iz hladnijih mora. Na primer, kod najsevernije populacije običnih delfina koji žive na samom severu Škotske je zabeležena prosečna dužina odraslih jedinki malo manje od 4 metara. Suprotno od njih, populacija delfina na Floridi je prosečne dužine od 2.5 metara. Delfini koji nastanjuju hladnije vode su deblje građe i imaju krv sposobnu za dublje ronjenje.
Vrh repa i leđno peraje su građeni od gusto zbijenih ćelija vezivnog tkiva u kojima nema kostiju i mišića. Životinja pliva pokretanjem repa dole i gore. Grudna peraja se nalaze po strani tela i služe da delfin održi pravac u kom se kreće. Ova peraja sadrže kosti i vidljivo su homologna prednjim udovima kopnenih sisara (od kojih su se svi kitovi i delfini razvili pre 50 miliona godina).
Naučnici su već dugo vreme bili svesni da postoji više od jedne vrste kljunastih delfina. Zahvaljujući molekularnoj genetici naučnici su uspeli da se saglase oko toga da postoje dve vrste[2]
- obični delfin (T. truncatus), živi u skoro svim toplim morima i okeanima; boja kože ponekad sasvim plava i ima tamnu crtu od kljuna do otvora za disanje.
- indopacifički obični delfin (T. aduncus), živi u vodama oko Indije, Australije i južne Kine; leđa su tamno-siva, a stomak je beo sa sivim pegama.
Sledeći se navode kao podvrste T. truncatus:
- pacifički obični delfin (T. gillii ili T. truncatus gillii), živi u Pacifiku; poseduje crnu liniju koja se proteže od očiju do čela.
- crnomorski obični delfin (T. truncatus ponticus), živi u Crnom moru.
Svakih 5-8 minuta, obični, kao i svi drugi delfini, moraju da izrone na površinu kako bi disali preko svojih otvora, iako generalno izranjaju mnogo češće - po nekoliko puta u minuti. Stoga, obični delfin veoma kratko spava; jedna polovina mozga je zaslužena za san, a druga polovina je "budna".
Ovi delfini žive u jatima od po 12 životinja. Obično grupa ženki i njihovih mladunaca živi zajedno u jednom jatu, a mlađi delfini mogu da žive u pomešanim zajednicama. Nekoliko različitih jata mogu da se udruže i obrazuju velike grupe od po čak stotinu i više delfina. Mužjaci uglavnom žive žive samostalno ili u jatima od 2-3 jedinki, a mogu da se s vremena na vreme pridruže tim manjim jatima.
Obični delfini su ponajviše poznati po svojoj radoznalosti i druželjubivoj prirodi prema ljudima. Povremeno, delfini su spasavali povređene ronioce podižući ih na površinu. Takvo ponašanje takođe primenjuju prema sopstvenoj vrsti. U novembru 2004. godine, još dramatičniji izveštaj je stigao sa obala Novog Zelanda, kada je grupa običnih delfina spasila tri čuvara plaže, udaljena 100 metara od obale Vangareja, od 3 metara dugačke velike bele ajkule. Čuvari su plivali, naišavši na ajkulu, kada su delfini osetili opasnost okruživši plivače 40 minuta štiteći ih od napada životinje.[3]
Delfini su grabljivice i takođe iskazuju agresivnost. To uključuje borbu mužjaka oko ženke, agresivnost prema ajkulama i drugim manjim vrstama delfina. Praćena je jedna populacija oko Škotske kako napada i ubija sive delfine .
Ženke običnih delfina žive oko 40 godina, dok mužjaci retko dožive više od 30 godina.
Hrane se manjom ribom, ponekad takođe lignjama, krabama, račićima i drugim manjim životinjama. Njihovi zubi služe za kidanje, a ne za žvakanje hrane. Kada naiđu na jato riba, delfini rade timski kako bi uspeli da održe ribe zajedno i povećaju ulov. Takođe love i samostalno. Primenjuju i drugu taktiku pri lovu; udaraju snažno ribu, omamljujući je, a ponekad i bacajući je iznad vode kako bi je lakše pojeli.
Mužjak ima dva proreza ispod stomaka: jedan prorez okružuje penis, a drugi se nalazi iza analnog otvora. Ženka poseduje jedan prorez oko vagine i anusa.
Mužjak se udvara na više načina: plivanjem pored ženke, pravljenjem raznih poza, milovanjem, češanjem o ženku, udaranjem vilicama, trljanjem kljunova i cičanjem. Kopulaciji (parenju) prethodi dugačka predigra; tada mužjak i ženka spoje stomak o stomak kada mužjak izduži penis iz svog proreza do vagine. Ovaj čin traje samo 10-30 sekundi, ali se ponavlja nekoliko puta, i traje nekoliko minuta sa prekidima.
Ženka je bremenita otprilike 12 meseci. Mladi se rađaju u plitkoj vodi, dok "babica" (koja može biti i mužjak) pripomaže pri porođaju. Rađa se samo jedno mladunče, dugačko oko 1 metar. Majka hrani mladunče od 12 do 18 meseci mlekom preko mlečnih žlezda smeštenih kod genitalnih proreza.
Mladunče živi blizu majke dok ne napuni šest godina. Mužjaci ne učestvuju u podizanju mladih. Ženke su polno zrele sa 5-10 godina, a mužjaci malo kasnije, sa 10-12 godina.
Velike vrste ajkula poput tigraste ili zambezi ajkule love obične delfine. Međutim, delfini nisu bespomoćni u odnosu na neprijatelja i poznati su po tome da se uspešno mogu odbraniti tokom sukoba. Određene (ali ne sve) orke mogu da se hrane delfinima, ali to retka slučajnost. Druge orke, one koje se ne hrane sisarima, su viđene kako plivaju zajedno sa običnim delfinima.
Plivanje u jatima pomaže delfinima da se lakše odbrane od napada neprijatelja. Koriste se složenim strategijama izbegavanja, a do smrti će se boriti protiv neprijatelja. Takođe pridolaze u pomoć drugim povređenim delfinima, držeći ih iznad vode da bi udahnuli vazduh.
Obični delfini nisu ugrožena vrsta sisara. Njihova budućnost je za sada stabilna, zbog toga što ih ima u izobilju i veoma su prilagodljivi. Međutim, neke podvrste su u opasnosti zbog klimatskih promena. Na primer, procenjeno je da je ostalo samo 150 delfina koji žive na sveru Škotske i da njihov broj opada za oko 6% godišnje, usled njihovog uznemiravanja, zagađenja mora i smanjenja hrane. Lokalna promena klime kao što je povećanje temperature vode takođe igra manju ulogu u ovome.
- Obični delfini su veoma energične životinje i mogu visoko da iskaču iz vode, čak 4.9 metara.
- Mogu da plivaju brzinom od 35 kilometara na čas.
- ↑ American Cetacean Society Fact Sheet - Bottlenose Dolphin Arhivirano 2008-07-25 na Wayback Machine-u
- ↑ Rice, Dale W (1998). Marine mammals of the world: systematics and distribution (Special Publication). Society of Marine Mammalogy. ISBN 978-1-891276-03-3.
- ↑ Thomson, Ainsley (25 November 2004). „Dolphins saved us from shark, lifeguards say”. New Zealand Herald.[mrtav link]
