Hionid
Hionid (grč. Χιωνίδης ili Χιονίδης, 5. vek pne.) bio je atinski komediograf, jedan od najstarijih pesnika stare atičke komedije.
Suda naziva Hionida "prvakom stare komedije" (πρωταγωνιστὴν τῆς ἀρχαίας κωμῳδίας) i dodaje da je jednu predstavu izveo na pozornicu osam godina pre persijskih ratova, dakle 486. pne.[1] S druge strane, prema jednom navodu u Aristotelovoj Poetici, "Epiharm je živeo mnogo ranije nego Hijonid i Magnet".[2] Na osnovu ovog navoda Augustus Meineke smatra da se Hionid ne može datirati mnogo pre 460. pne. i u prilog tome citira iz Ateneja[3] jedan odlomak iz Hionidove komedije Prosjaci (Πτωχοί), u kome se spominje Gnesip, pesnik koji je živeo u isto vreme kad i Kratin.[4] Miloš Đurić naziva Hionida najstarijim atičkim komediografom, koji je prvu nagradu stekao 486. pne., te ističe da se to dakle dogodilo iste one godine kad je "najzad i prikazivanje komedija država primila u svoje ruke",[5] odnosno kada je među liturgije uvedena i horegija.
Bez obzira na razliku od oko 20 godina u preciznom datiranju, ostaje činjenica da je Hionid, uz Magneta, najstariji pesnik stare atičke komedije. U hronološkom smislu pre njega su živeli i Susarion i Euet i Euksenid i Milo, ali u književnom smilu Hionid je bio onaj koji je atičkoj komediji dao onaj oblik koji će ona zadržati sve do Aristofana i koji se samo labavo zasnivao na starim komičnim lirskim pesmama koje su pevane u Atici i na megarskoj lakrdiji koju je u Atinu uveo Susarion. [6]
Od Hionidovih komedija sačuvani su ovi naslovi:
- Junaci (Ἥρως)
- Prosjaci (Πτωχοί)
- Persijanci ili Asirci (Πέρσαι ἢ Ἀσσύριοι)
Od ove posldenje nije ostao niti jedan fragment. Druge dve još su postojale u helenističko doba,[7] no i od njih je sačuvano tek nekoliko neznatnih stihova.
- ↑ Suda, s.v. Χιωνίδης. Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u
- ↑ Aristotel, Poetika, 1448a.33, prevod: Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 49–50.
- ↑ Atenej, Deipnosophistae, XIV, p. 638a.
- ↑ 444 fragments of Eupolis (Ancient Greek text, Latin commentary) : Augustus Meineke, Fragmenta comicorum graecorum, editio minor, 1847, t. I, p. 158 to 228, at Google Books
- ↑ Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 129).
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Chionides. Arhivirano 2005-12-31 na Wayback Machine-u
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Chionides.