George Michael
George Michael | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Georgios Kyriacos Panayiotou |
| Datum rođenja | 25. 6. 1963. |
| Mjesto rođenja | East Finchley, London, Engleska |
| Datum smrti | 25. 12. 2016. (dob: 53) |
| Mjesto smrti | Goring-on-Thames, Oxfordshire, Engleska |
| Zanimanje | Pevač, kantautor, producent |
| Muzički rad | |
| Period aktivnosti | 1982—2016 |
| Žanr | Pop, dance, soul |
| Instrumenti | Vokal i više instrumenata |
| Diskografska kuća | Columbia, DreamWorks, Virgin, Epic, Sony, Polydor |
| Ostalo | |
| Povezani izvođači | Wham!, Band Aid, Mutya Buena |
| Službene stranice | http://www.georgemichael.com/ |
George Michael [ˈdʒɔːrdʒ ˈmaɪkəl] (pravo ime Georgios Kyriacos Panayiotou; East Finchley, London, 25. juna 1963. – Goring-on-Thames, 25. decembra 2016.), engleski[1] pevač, tekstopisac i muzički producent. Slavu je stekao tokom 1980-ih kada je bio član dua Wham! sa svojim školskim drugom, Andrewom Ridgeleyjem. Njegov prvi solo singl, Careless Whisper je objavljen u vreme dok je još bio član Wham!-a i prodat je u šest miliona primeraka.[2]
Kao solo umetnik prodao je preko 100 miliona albuma širom sveta do 2010. godine i imao 7 britanskih #1 singlova, 7 britanskih #1 albuma, 8 US #1 singlova i jedan US#1 album.[3] Njegov prvi solo album, Faith je prodat u 20 miliona primeraka širom sveta. Radio Academy je proglasila Michaela za najčešće puštanog autora na britanskom radiju između 1984. i 2004.
Godine 2005. objavljen je dokumentarni film A Different Story o njegovom privatnom životu i karijeri.[4] Godine 2006. Michael je najavio svoju prvu turneju u 15 godina. Turneja 25 Live bila je masivna svetska turneja koju je Michael održao tokom 3 godine od 2006. do 2008.
Michael je rođen kao Georgios Kyriacos Panayiotou (grč. Γεώργιος Κυριάκος Παναυιώτου) u East Finchleyu u Severnom Londonu.[5] Njegov otac, Kyriacos Panayiotou bio je vlasnik restorana, poreklom sa Kipra, koji se preselio u Englesku tokom 1950-ih i promenio svoje ime u Jack Panos.[6] Njegova majka, Lesley Angold Harrison, bila je engleska plesačica, koja je umrla 1997. godine. Michael je proveo najveći deo detinjstva u Severnom Londonu, gde je bilo puno doseljenika sa Kipra. Kada je bio u ranim tinejdžerskim godinama, preselio se sa roditeljima u Radlett, gde je išao u školu i gde je upoznao Andrewa Ridgeleyja.
Posao sa muzikom započeo je kao DJ u lokalnim klubovima za mlade i školama. Tome je usledio ska bend kratkog života, koji se zvao The Executive.
Michael je doživeo uspeh sa duetom Wham!, koji su formirali on i Andrew Ridgeley, 1981. Prvi album Fantastic je dospeo na prvo mesto britanske top liste i proizveo seriju top 10 sinlglova, poput: Wham Rap! (Enjoy What You Do) i Club Tropicana. Njihov drugi album, Make It Big probio ih je na internacionalno tržište, dospevši na prvu poziciju top listi u SAD. Album je sadržao singlove kao što su Wake Me Up Before You Go-Go, Freedom, Everything She Wants i Careless Whisper, od kojih je poslednji postao Michaelov prvi solo singl.
Michael je učestovao u originalnom snimanju Do They Know It's Christmas? Band Aid-a i donirao je profit od Last Christmas/Everything She Wants u dobrotvorne svrhe. Pored toga, pevao je prateće vokale za hit The Last Kiss Davida Cassidyja, kao i pesme Eltona Johna, Nikita i Wrap Her Up.
Wham! je održao turneju po Kini, 1985, što je bila prva poseta Kini od strane benda sa Zapada, privlačeći veliku medijsku pažnju, posebno usmerenu na Michaela. Turneju je dokumentovao reditelj Lindsay Anderson i producent Martin Lewis u filmu Foreign Skies: Wham! In China, što je doprinelo Michaelovoj rastućoj popularnosti.
Nakon uspeha Michaelovih solo singlova Careless Whisper (1984.) i A Different Corner (1986) pojačale su se glasine o raspadu Wham!-a. Duo se zvanično rasformirao leta 1986. godine nakon objavljivanja oproštajnog singla The Edge of Heaven i kompilacije singlova The Final, kao i potpuno rasprodatog koncerta na Wembleyju, koji je uključivao i svetsku premijeru filma iz Kine. Singl The Edge of Heaven je bio komercijalno uspešan i dospeo je na prvo mesto britanske top liste u novembru, 1986.
George Michael je želeo da pravi muziku za sofisticiraniju publiku od one koja je pratila Wham!, sačinjena uglavnom od tinejdžera. Na početku solo karijere, 1987 godine snimio je duet sa Arethom Franklin, I Knew You Were Waiting (For Me), koji je pomogao Michaelu da dospe na prvo mesto britanske top liste, kao i na Billboard Hot 100.
Michaelu je to bio treći uzastopni #1 singl u UK-u. To je bio ujedno prvi singl koji je snimio kao solo umetnik, a koji nije sam napisao. Koautor, Simon Climie je bio nepoznat u to vreme. Godine 1988. Michael je za ovu pesmu dobio Grammy Award za najbolje R&B izvođenje – duet ili grupa sa vokalima.
Tokom jeseni 1987. Michael je objavio prvi solo album Faith. Pored toga što je odsvirao veliki broj instrumenata za album, on je napisao i producirao sve osim jedne pesme, koju potpisuje kao koautor. Prvi singl sa albuma bio je I Want Your Sex, koji se pojavio u toku leta 1987. Pesma je bila zabranjena na mnogim radio stanicama u UK-u i SAD-u zbog provokativnog teksta. MTV je emitovao spot za pesmu samo u kasnim satima. Michael je čak snimio prolog za video u kome kaže: "Ova pesma ne govori o neobaveznom seksu." Neke radio stanice su puštale samo ublaženu verziju pesme, I Want Yout Love, koja se uglavnom zasnovala na tome što je reč seks zamenjena rečju ljubav. Kada je pesma dospela na American Top 40 voditelj, Casey Kasem je odbio da izgovori naslov pesme, pominjući je samo kao "novi singl Georga Michaela".
Uprkos problemima sa cenzurom i emitovanjem na radiju, pesma je dospela na drugu poziciju Billboard Hot 100 liste i zadržala se među prvih 10 četrnaest nedelja. U Britaniji je dospela na treće mesto. MTV je imenovao za #3 najkontroverzniji video u istoriji kanala.
Single Faith objavljena je oktobra, 1987, samo nekoliko nedelja pre objavljivanja albuma. Faith je postala jedna od njegovih najpopularnijih pesama i našla se na prvom mestu u SAD i na drugom mestu na top listama u Britaniji.
Album je izbio na prvo mesto kako u Britaniji, tako i na top listama drugih zemalja. U SAD-u album se nalazio među prvih 10 pedeset i jednu nedelju, a samo na prvom mestu je bio dvanaest nedelja. Četiri singla sa albuma su se našla na prvom mestu na top listama: Faith, Father Figure, One More Try i Monkey. Do danas je u svetu prodato preko 20 miliona primeraka ovog albuma.[7]
Tokom 1988, Michael je održao svetsku turneju. Spisak pesama je uključivao i one iz doba Wham!-a, kao i obrade pesama Lady Marmelade i Play That Funky Music. Na koncertu u Los Angelesu pridružila mu se Aretha Franklin na sceni za I Knew You Were Waiting (For Me).
Iste godine pevao je prateće vokale za pesmu svog dugogodišnjeg prijatelja i basistu Wham!-a, Deona Estusa, Heaven Help Me. Pesma , koju su obojca potpisali, nije dospela na britansku listu top 40, ali je bila #5 hit u SAD.
Prema Michaelovoj izjavi u filmu A Different Story, nije bio srećan zbog uspeha i počeo je da misli da nešto nije u redu sa tim što je idol milionima tinejdžerki. Ceo proces oko Faith-a (promocija, spotovi, turneja, nagrade) ga je iscrpeo, udaljio od prijatelja i porodice i frustrirao. Tokom 1990. rekao je producentima u Sonyju da više ne želi da radi takve promocije.
Listen Without Prejudice Vol. 1 je objavljen septembra, 1990. godine. Michael je za ovaj album probao da stvori novu reputaciju sebe kao ozbiljnog umetnika. Michael je odbio da radi bilo kakvu promociju ovog albuma i kao i spotove. Prvi singl, Praying for Time je objavljen avgusta, 1990. Pesma je hvaljena od strane kritičara i uspela je da se popne na šesto mesto u Britaniji i na prvo mesto u SAD-u, iako nije snimljen spot za pesmu. Spot je objavljen nešto kasnije i prikazivao je tekst pesme na crnoj pozadini. Michael se nije pojavljivao u ovom spotu, kao ni u drugim spotovima za ovaj album.
Album je dospeo na drugo mesto Billboard 200 liste, blokiran od strane MC Hammera; do kraja godine ostao je među prvih 10, a na listi se zadržao četrdeset i dve nedelje. U UK-u album je izbio na prvo mesto na nedelju dana, i zadržao se na listama čitavih 88 nedelja. Album je dao 5 singlova koji su brzo objavljivani jedan za drugim: Praying For Time, Waiting For That Day, Freedom! '90, Heal the Pain i Cowboys and Angels (poslednji je jedini singl koji nije dospeo među top 40 u UK).
Freedom! '90 je jedini singl koji je propraćen spotom. Pesma aludira na borbu neoutovanog gej muškarca i delovala je kao katalizator za njegove pokušaje da okonča ugovor sa Sonyjem. Michael je odbio da se pojavi u spotu, koji je režirao David Fincher i umesto njega su se pojavile supermodeli Naomi Campbell, Linda Evangelista, Christy Turlington, Tatjana Patritz i Cindy Crawford, koje su nadsinhronizovane. Pesma je imala veći uspeh u SAD i dospela je na osmo mesto Billboard Hot 100 liste, dok je u Britaniji bila tek 28.
Album je prodat u oko 8 miliona primeraka.
Tokom 1991. Michael je krenuo na Cover to Cover Tour po Japanu, Engleskoj, SAD i Brazilu, gde je nastupao na Rock in Rio. Tokom nastupa u Riju u publici je video, a kasnije i upoznao Anselma Felippu, sa kojim je imao vezu.
Ova turneja nije bila promocija albuma Listen Without Prejudice Vol. 1. Michael je pevao svoje omiljene obrade, među kojima i Don't Let the Sun Go Down on Me, Eltona Johna, sa kojim je izveo ovu pesmu 1985. na Live Aid-u i ponovo 1991. godine u areni Wembley, kada je ovaj singl i snimljen. Singl je objavljen krajem 1991. i imao je uspeha i u SAD i u UK.
Uspešan kao i 1974. godine kada je prvi put objavljen, duet Don't Let the Sun Go Down on Me se našao na prvom mestu i u Britaniji i na Billboard listi. Ovo je jedini #1 singl u moderno doba koji je snimljen na otvorenom. Zarada je podeljena između organizacija koje se bave decom, AIDS-om i obrazovanjem.
U međuvremenu, očekivani nastavak prvog albuma Listen Without Prejudice Vol. 2 je otkazan iz nepoznatih razloga, iako je mogući uzrok bilo Michaelovo nezadovoljstvo Sonyjem. Među Michaelovim zamerkama bilo je i to da Sony nije u potpunosti podržao izdavanje prethodnog albuma, što je rezultiralo lošim uspehom u poređenju sa Faith u SAD. Sony je odgovorio da je razlog slabijeg uspeha Michaelovo odbijanje da se pojavi u spotovima.
Michael je odustao od ideje za snimanje nastavka albuma i donirao je tri pesme za humanitarni projekat Red Hot + Dance, čiji prihod je išao u fond za borbu protiv AIDS-a.
Too Funky je bio poslednjiMichaelov singl koji je uradio sa Sony Music-om, pre nego što je preduzeo pravne mere da raskine ugovor. Pesma se nije pojavila ni na jednom njegovom studijskom albumu, ali je kasnije uključena u kolekcije Ladies & Gentlemen: The Best of George Michael (1996) i Twenty Five (2006). U videu se Michael pojavljuje kao reditelj koji snima modele, Lindu Evangelistu, Tyru Banks, Beverly Peele, Estelle Lefébure i Nadju Auermann. Too Funky je bio uspešan singl, koji je dospeo na 4. mesto UK liste i deseto mesto na Billboardu Hot 100.
George Michael je nastupao na The Freddie Mercury Tribute Concert-u, 20. aprila, 1992. na stadionu Wembley u Londonu. Sav prihod od prodaje ulaznica za ovaj koncert posvećen Freddieju Mercuryju išao je za istraživanje AIDS-a. Michael je izvodio Somebody to Love. Izvođenje ove pesme se našlo na EP-u Five Live. Five Live, izdat 1993. sadrži pet, a u nekim državama 6 pesama, koje izvode George Michael, Queen i Lisa Stansfield. Somebody to Love i These Are the Days of Our Lives su snimljene na koncertu posvećenom Mercuryju, dok su Killer, Papa Was a Rollin' Stone i Calling You snimljene su za vreme nastupa na Cover to Cover Tour, 1991.
Sva zarada od EP-a uplaćena je u Mercury Phoenix Trust. EP se kotirao veoma dobro u Evropi, ali nije bio toliko uspešan u SAD.
Tokom novembra, 1994. na prvoj dodeli MTV Europe Music Awards George Michael se pojavio nakon duže pauze, ostvarujući dirljiv nastup sa novom pesmom Jesus to a Child. Pesma je bila posvećena njegovom ljubavniku Anselmu Feleppi, koji je umro marta, 1993.
To je bio prvi uspešan singl koji je sam napisao posle skoro četiri godine i izbila je odmah na prvo mesto britanske top liste, dok je u SAD bila na sedmom mestu već istog meseca kada je objavljena. Pravi smisao pesme, kao i priroda Michaelovog odnosa sa Feleppom, bili su prikriveni u to vreme, sve do njegovog outovanja, 1998. Nakon outovanja Michael konstantno posvećuje pesmu Feleppi pred svako izvođenje.
Drugi singl sepojavio tek aprila 1996. godine: Fastlove, energična melodija sa izražavanjem želje za zadovoljstvom i ispunjenjem bez obaveze. Pesma je bila u neku ruku neobična za popularnu pesmu, jer nije imala refren i trajala je skoro pet minuta. Pesma je inspirisana kratkom ljubavnom aferom sa bankarom Brettom Charlesom, koga je upoznao u Kazahstanu. Fastlove je dospela na prvo mesto UK top liste i zadržala se tri nedelje na vrhu, a u SAD se pojavila na osmom mestu i poslednja je do sada pesma koja je u SAD izbila na neko od prvih deset mesta.
Nakon singla Fastlove pojavio se album Older, prvi studijski album nakon šest godina i tek treći solo album u njegovoj karijeri.
Oktobra 1996. Michael je nastupao u Three Mills Studios u Londonu za MTV Unplugged, što je bio njegov prvi duži nastup posle par godina. U publici je bila njegova majka, koja je umrla naredne godine.
Ladies & Gentlemen: The Best of George Michael je najuspešnija kompilacija objavljena 1998. Kompilacija sadrži 28 u SAD, odnosno 29 pesama u evropskom i australijskom izdanju i podeljena je na dva dela. Prvi se zove "For the Heart" (Za srce) i sadrži Michaelove uspešne balade, drugi CD se zove "For the Feet" (Za noge) i sadrži uglavnom njegove brže pesme.
Ladies & Gentlemen je značajan po tome što su se na njemu pojavile neke pesme i dueti koji ranije nisu objavljivani na njegovim albumima, poput I Knew You Were Waiting (For Me) sa Arethom Franklin, Desafinado sa Astrud Gulberto i Don't Let the Sun Go Down on Me sa Eltonom Johnom.
Prvi singl sa albuma je bio Outside, koji je inspirisan njegovim hapšenjem u javnom toaletu. Duet As sa Mary J. Blige pojavio se kao drugi singl sa ovog albuma i dospeo je na četvrto mesto u UK-u.
Songs from the Last Century je album objavljen decembra, 1999. godine, koji sadrži nekoliko starih standarda, kao i nove interpretacije novijih popularnih pesama, poput Roxanne, The First Time Ever I Saw Your Face i Where of When.
Patience je odmah po objavljivanju izbio na prvo mesto na britanskim i drugo mesto na australijskim listama. Album je objavljen marta, 2004.
Patience je prvi album koji je sadržao originalne pesme snimljen posle 1996. godine. Pesma Shoot the Dog kritikuje prijateljski odnos između američke i britanske vlade po pitanju rata u Iraku. U spotu tadašnji premijer Britanije, Tony Blair je prikazan kao pas koji svugde prati svog vlasnika, Georgea W. Busha.
Twenty Five je album koji se pojavio 2006. povodom 25. godišnjice njegove karijere. Album sadrži uglavnom pesme iz njegove solo karijere, ali i neke iz perioda Wham!-a. Album se pojavio u dve verzije, jedna sadrži dva diska i 26 pesama, od kojih su tri nove, a drugo, ograničeno izdanje ima 3 diska i sadrži dodatnih 14 manje poznatih pesama.
Objavljeno je i DVD izdanje, koje sadrži 40 spotova na dva diska, uključujući i sedam spotova Wham!-a.
Kako bi obeležio 25 godina karijere Michael je napravio turneju tokom 2006, 2007 i 2008.
Michael je držao u privatnosti činjenicu da je gej. Ljudi iz muzičke industrije su znali njegovu seksualnu orijentaciju još iz perioda Wham!-a, ali se njegov javni imidž gradio na heteroseksualnom liku.
Godine 2007. Michael je u intervjuu rekao da je krio svoju homoseksualnost jer se bojao posledica koje bi to saznanje imalo na njegovu majku.[8]
Michael je imao vezu sa Anselmom Feleppom, koga je upoznao 1991. godine na Rock in Rio. Feleppa je umro od posledica AIDS-a, 1993. Michael mu je posvetio singl Jesus to a Child, kao i album Older.[9]
Od 1996. Michael je u vezi sa Kennyjem Gossom. Njih dvojica imaju kuću u Londonu i u Dallasu.
Pitanja u vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom bila su otvorena u javnosti do 7. aprila, 1998. godine, kada je uhapšen zbog "učešća u bludnim radnjama" u javnom toaletu na Beverly Hillsu u Kaliforniji. Uhapsio ga je policajac u civilu, Marcelo Rodríguez.
U intervjuu datom MTV-u, George Michael je rekao "Policajac me je pratio u toalet, nisam znao da je policajac, očigledno, počeo je da igra onu igru, koja mislim da se zove, 'pokazaću ti svoj, ako mi ti pokažeš svoj, a onda kad mi pokažeš svoj, uhapsiću te!'"[10]
Nakon odbijanja da se izjasni o krivici, Michael je dobio kaznu od 810 dolara i 80 sati rada. Ubrzo zatim, Michael je snimio spot za pesmu Outside, koji je bio očigledno inspirisan incidentom u toaletu i koji je sadržao scene muškaraca obučenih u policijsku uniformu koji se ljube. Rodriguez je tvrdio da je ismejan u spotu i da ga je Michael vređao u intervjuima. Godine 1999. Rodriguez je podneo tužbu, tražeći 10 miliona dolara od pevača. Sud je odbacio slučaj, ali ga je apelacioni sud vratio. Konačna presuda suda je da Rodriguez, kao javi službenik, ne može da dobije odštetu za pretrpljeni emocionalni stres.
Nakon ovog incidenta Michael je počeo otvoreno da govori o svojoj homoseksualnosti i svojoj vezi sa Kennyjem Gossom, sa kojim je u vezi od 1996.
Godine 2006. Michael je ponovo optužen za seksu na javnom mestu, ovog puta u Londonu. George Michael je nakon toga izjavio da on cruiseuje za anonimni seks i da to nije problem u njegovoj vezi sa Gossom.[11][12]
|
|
|
|
- Faith World Tour (1988–1989)
- Cover to Cover (1991)
- 25 Live (2006–2008)
- George Michael Live in Australia (2010)
- ↑ „George Michael: Is it time the English were more afraid of God?”. Advocate.com. 21.6. 2005. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „Song Facts: Careless Whisper by Wham!”. Arhivirano iz originala na datum 2010-01-03. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „Michael seeking 'a quieter life'”. BBC News. 12. 6. 2008. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „Michael film signals 'retirement'”. 16. 2. 2005.. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „George Michael - The History”. Arhivirano iz originala na datum 2008-09-13. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „George Michael - Star Snapshot”. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „George Michael”. 19. 6. 2008.. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-18. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ Andrew Johnson (30. 9. 2007.). „George Michael: Why I had to keep my homosexuality secret”. The Independent. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „George Michael”. Hellomagazine. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ Rex Wockner. „George Michael's Tearoom Tale”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-07. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „Quote UnQuote”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-11. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- ↑ „George Michael not ashamed after sex sting”. China Daily. 31. 7. 2006.. Pristupljeno 25. 6. 2010.
- George Michael official website
- George Michael Blog Arhivirano 2010-08-20 na Wayback Machine-u
- George Michael na Projektu Open Directory
| Nagrade i postignuća | ||
|---|---|---|
| Prethodi: U2 za The Joshua Tree |
Grammy Award za album godine 1989 za Faith |
Slijedi: Bonnie Raitt za Nick of Time |
