Ferdinand Tenis

Ferdinand Tenis (nem. Ferdinand Tönnies, Ajderštet, Šlezvig – Holštajn, 26. jul 1855 – 9. april 1936, Kil, Nemačka) bio je nemački sociolog i filozof. Doprineo je formiranju socioloških teorija, a zaslužan je i za uočavanje razlika između dva tipa društvenih grupa, zajednice i društva. Smatra se jednim od osnivača nemačkog sociološkog društva, čiji je predsednik bio od 1909. do 1933. godine, nakon čega je dobio otkaz zbog kritikovanja nacista. Tenis se smatra jednim od prvih nemačkih sociologa, a objavio je preko 900 radova i doprineo mnogim granama sociologije i filozofije.

Biografija

Ferdinand Tenis rođen je u Ajderštetu, na zapadnoj obali Šlezvig – Holštajna. Njegovi preci, poreklom iz Holandije, bavili su se poljoprivredom čime je njegova porodica stekla ugled jedne od vodećih farmerskih porodica u frigijskoj pokrajini.
1864. godine , njegova porodica se seli u gradić Husum. Tenis upoznaje pesnika Teodora Štroma. Ovo prijateljstvo imaće dosta uticaja na njegov razvoj. Godine 1872. završava gimnaziju i otpočinje studije filozofije i klasične filologije na univerzitetu u Jeni. Studije će nastaviti na univerzitetima u Lajpcigu, Bonu i Berlinu. Zvanje doktora filozofije dobija 1877. godine na univerzitetu u Tibingenu.Tenis se potom posvećuje izučavanju filozofije i društvenih nauka. Veliki uticaj na njega u tom periodu ostavili su Fridrih Paulscen, poznati filozof, ekonomista Adolf Vagner, kao i sociopsiholog Vilhelm Vunt.
Tenisovo interesovanje za Tomasa Hobsa, zastupnika teorije o svemoći države, javlja se 1877. godine. Baveći se delima iz oblasti prirodnog prava i političke filozofije temeljno se upoznaje sa nemačkom i engleskom literaturom. Teži razumevanju racionalnog poretka prirodnog prava s jedne strane i romantičarskih teorija s druge. Za njega društvene teorije predstavljaju sociološke podatke koji ilustruju društvene uslove. Smatra da se komunizam i socijalizam ne mogu posmatrati kao utopije, već kao oblici stvarnog društvenog života. Istoriju čovečanstva posmatrao je kao put od prvobitnog jednostavnog komunizma, preko stupnjeva individualizma sve do državnog i međunarodnog socijalizma. Ova shvatanja izložio je u svojoj čuvenoj knjizi „Zajednica i društvo“ (Gemeinschaft und Gesellschaft), 1887. godine.
Bio je predavač na Kilskom univerzitetu od 1881. do 1933. godine kada su ga nacionalsocijalisti otpustili. Na položaju redovnog profesora proveo je osam godina, od kojih je šest bilo ratnih, što je ograničilo njegov uticaj na mlade generacije. Tenis je bio jedan od osnivača nemačkog sociološkog društva i njegov dugogodišnji predsednik. Takođe je bio počasni član Američkog sociološkog društva. Umro je devetog aprila 1936. godine u Kilu.

Delo

Delo Ferdinanda Tenisa obuhvata mnoštvo oblasti iz sociologije, socijalne filozofije, politike i ekonomije. Njegov sociološki sistem prvi put je izložen u delu „Uvod u sociologiju“. Ovo delo predstavlja osnov za razumevanje Tenisove teorije. Središte njegovog razmišljanja izloženo je u njegovom najpoznatijem delu - „Zajednica i društvo“ (Gemeinschaft und Gesellschaft). U ovom delu dati su osnovni društveno – psihološki principi Tenisovog sistema. U kasnijim svojim delima, Tenis je primenjivao ove osnove na posebne društvene pojave.
Njegov inters za sociološke probleme podstaklo je njegovo proučavanje Hobsove filozofije prava i teorije države. U svojoj knjizi o Hobsu, kao i u brojnim kasnijim delima, on je dao značajan doprinos teoriji o modernoj državi i filozofiji prava.
Poslednja faza Tenisovog rada jeste faza empirijskih istraživanja, što je bio jedan od prvih nemačkih doprinosa ovakvog proučavanja ekonomskih ciklusa.

Najvažnije faze sociološke teorije

Sociološka teorija i istraživanje

Tenis je smatrao da su egzaktne metode moguće u društvenim naukama. Kada je reč o sociologiji u užem smislu, on vrši sledeću podelu:

1. Čista ili teorijska sociologija
2. Primenjena sociologija
3. Empirijska sociologija ili sociografija

On je potvrđivao ispravnost šireg poimanja sociologije koje uključuje i društvenu biologiju, demografiju i socijalnu psihologiju. Njegova ideja o čistoj sociologiji odgovara današnjem shvatanju opšte sociologije. Ona predstavlja sistem pojmova i normi o idealnim tipovima. Primena ovih pojmova u objašnjenju konkretnih društvenih pojava spada u domen primenjene sociologije. Empirijska sociologija predstavljala je sociografsko izučavanje trenutnih društvenih uslova i procesa.

Zajednica i društvo

Srž Tenisovog sistema je učenje o društvenim entitetima i ljudskim odnosima. Ovo učenje zasnovano je na razlikovanju pojmova društva i zajednice. Ovo učenje značajno je za sintetisanje racionalnog i romantičkog shvatanja društva. Tenis je smatrao da razlike između dveju škola mišljenja u oblasti socijalne filozofije upravo potiču od toga što svaka zastupa samo jednu sferu u izradi koncepcije o čitavoj društvenoj stvarnosti. Bitne tačke Tenisove teorije su sledeće:

1. Sve društvene odnose treba smatrati posledicama ljudske volje.
2. Ova volja i unutrašnji odnos udruženih pojedinaca po karakteru mogu biti raznovrsni: od želje za postizanjem istog cilja uz prisustvo ravnodušnosti, pa čak i mržnje prema partneru (poslovna saradnja) ili ipak zbog osećaja simpatije prema partneru što sam odnos čini vrednim (prijateljstvo). Ovim se mogu razlikovati dve volje: racionalna, koja razlikuje ciljeve od sredstava i organska, koja se proističe iz temperamenta i karaktera pojedinca
3. Ipak, organska volja nije nužno iracionalna, već se mogu razlikovati stepeni njene racionalnosti. Skala počinje od odnosa kod kojih instinktivna simpatija određuje individualnu, a dolazi do krajnjih odnosa zasnovanih isključivo na zajedničkom prihvatanju izvesnih vrednosti.

Teorijska (čista) sociologija: društvene grupe

Drušveni entiteti klasifikovani su na sledeći način:

1. Društveni odnosi: oni potiču od psihičkog odnosa koji postoji i traje, pri čemu se iz njega izvode uzajamna prava i obaveze učesnika. Kompleks društvenih odnosa između više od dva lica predstavlja socijalni krug.
2. Društvena skupina: predstavlja prirodnu ili psihološku skupinu u okviru koje udruženi pojedinci daju svoj pristanak i učestvuju u njoj. Primer ovakve skupine je narod jer počiva na zajedničkim prirodnim i psihičkim osobinama.
3. Društvena korporacija: razlikuje se od prethodnih kategorija po prisustvu organizacije, što određenim ličnostima daje mogućnost vršenja neke funkcije koje članovi korporacije smatraju delovanjem same korporacije.

Društvene norme i vrednosti

Normativno uređivanje presudno je za društveni život ljudi. Društvene norme definisane su kao skup zabrana i naređenja opšte važnosti za pojedince koji su članovi neke zajednice. Njima se reguliše ponašanje u okviru zajednice i van nje. Vrednost ovim pravilima daje pristanak, odnosno sporazum, koji može biti izričit ili prećutni. Tenis razlikuje dve podele normi:

• Podela na: poredak, zakon i moral.
• Podela prema vrsti društvene volje kojom se norme stvaraju:
  1. zajednički oblici društvene volje: saglasnost kao opšta crta zajedničke težnje zasnovane na odnosima koji se javljaju kao prirodni, običaji zasnovani na zajedničkoj navici, religija zasnovana na veri u natprirodne sile.
  2. društveni oblici volje: konvencija, zakonodavstvo, javno mnjenje.

Teorija o javnom mnjenju

Prema Tenisu, pravilno shvatanje socioloških pojava može se postići samo ispitivanjem pojmova koje ljudi o njima imaju. Za njega, fenomen javnog mnjenja bio je vrlo privlačan za istraživanje i svoj teorijski doprinos o javnom mnjenju Tenis rezimira na sledeći način:

1. Javno mnjenje jedne grupe pojmnovno predstavlja izražžavanje volje te grupe i razlikuje se od onoga što se u svakodnevnom govoru podrazumeva pod javnim mnjenjem kao skupom raznolikih i kontradiktornih gledišta.
2. Javno mnjenje kao politički važeće mišljenje razlikuje se pojmovno od apolitičkih i lokalističkih javnih mišljenja.
3. Javno mnjenje može biti više ili manje čvrsto, u zavisnosti od pitanja na osnovu kog se formira.
4. Javno mnjenje uopše kao i u striktnom smislu razlikuje se od osećanja i želja ljudi. Javno mnjenje u striktnom smislu pri tome predstavlja proizvod kritičkog načina mišljenja.

Tenisova dela

• Gemeinschaft und Gesellschaft (1887), Osmo izdanje, Lajpcig, 1935.

Fundamental Concepts of Sociology: Gemeinschaft und Gesellschaft. Preveo na engleski i dopunio Čarls P. Lumis, Njujork, 1940.

• Thomas Hobes, Leben und Lehre (1986), treće izdanje, Štutgart, 1925.
• Die Entwicklung der sotzialen Frage (1907), četvrto izdanje, Berlin, 1926.
• Das Wesen der Soziologie (Vortrog in der Gehe-Stiftung), Neue Zeit - unp

Streitfragen, Vol. IV 1907.

• Die Sitte. Frankfurt na Majni, 1909.
• Der Englische Staat und der deutsche Staat. Berlin, 1917.

Reference

• Hari Elmer Barns: Uvod u sociologiju I, BIGZ 1982. Beograd

Spoljašnje veze

• Ferdinand-Tönnies-Gesellschaft