Akne
1 - Cistične akne na licu,
2 - Akne na trbuhu,
3 - Akne na grudima i ramenima
Akne (lat. acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) oboljenje kože, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde). Uobičajeno je da se akne nazivaju bubuljice.
Ovo stanje obično nastaje tokom puberteta, i naročito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, što se objašnjava većom genetskom predisponiranošću. Akne su pojavni oblik preteranog odziva lojnih žlezdi na uobičajene nivoe muškog hormona testosterona. Kod većine ljudi ovaj prenaglašen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlače, bilo delimično bilo privremeno. Međutim, ne postoji način pomoću koga se može pouzdano predvideti koliko dugo vremena će one opstati, i kod nekih osoba one se zadržavaju decenijama, i opstaju u tridesetim i četrdesetim godinama života, pa ponekad i kasnije. Akne pogađaju veliki procenat populacije u nekom od životnih razdoblja.
Sam izraz akne potiče iz netačno preuzetog grčkog izraza άκμή (akme, u smislu osipa kože) koji se sreće u spisima Etiusa Emideusa.
Najuobičajeniji oblik akni sa kojim se srećemo je poznat pod imenom "acne vulgaris", što u prevodu znači "uobičajene akne." Prekomerno lučenje loja iz lojne žlezde deluje u sprezi sa začepljenjem kanala lojne žlezde kroz koji se loj, kod zdrave kože, normalno oslobađa. U nekim slučajevima može doći i do poremećaja procesa izumiranja ćelija u površinskim podslojevima kože koji dovode do prekomernog ljuspanja kože, čiji mikrokomadići mogu dospeti u kanal pore lojne žlezde i tako fizički omesti normalno oslobađanje loja. Tada se lojne izlučevine nakupljaju u koži, u unutrašnjosti blokiranog kanala, stvarajući povoljne uslove za rast bakterije Propionibacterium acnes koja se i inače nalazi u koži ali se pod ovim uslovima nekontrolisano razmnožava. Kao reakcija na ovu pojavu, u koži se pokreću zapaljenski procesi, dolazi do upale koja stvara vidljivi znak na površini kože. Lice, grudi, leđa, ramena i nadlaktice bivaju obično najpogođenije regije tela.
Tipične povrede, ili rane, uzrokovane aknama su: komedoni, papule, pustule, noduli i zapaljenske ciste. One predstavljaju u većoj meri upaljene oblike ispupčenja rumene boje koja su ispunjena gnojem. Neupaljene lojne žlezde, koje se pravilnije nazivaju epidermoidne ciste, se pojavljuju ili zajedno sa aknama ili samostalno, ali nisu uvek prisutne. Nakon nestanka rana izazvanih aknama, mogu ostati mali ožiljci koji mogu biti i neuočljivi golim okom.
Osim posledica koje predstavljaju ožiljci, glavno dejstvo akni je psihološko i ogleda se u smanjenju samopouzdanja i depresiji. Akne se obično pojavljuju tokom puberteta, kada su mladi ljudi i inače skloni osećanju nesigurnosti.
Nije u potpunosti poznat uzročnik, ili uzročnici, akni. Poznato je da postoje i nasledni činioci. Nekoliko činilaca je uočeno u proučavanjima procesa vezanih za akne:
- Hormonska aktivnost, poput menstrualnog ciklusa i puberteta.
- Stres, koji pokreće povećano lučenje hormona nadbubrežnih žlezda (hormoni stresa).
- Hiperaktivnost lojnih žlezdi, koja je uzrokovana između ostalog i preko prethodno pomenuta dva mehanizma.
- Nagomilavanje izumrlih ćelija površinskih slojeva kože.
- Bakterije u porama, usled čijeg prekomernog prisustva telo pokreće alergijsku reakciju.
- Iritacija kože ili češanje bilo koje vrste aktivira i potpomaže upalne procese.
- Upotreba anaboličkih steroida.
- Bilo koji preparati, lekovi koji sadrže halogene (jodidi, hloridi, bromidi), litijum, barbiturate, ili androgene.
- Izlaganje visokim nivoima jedinjenja hlora, pogotovo hlornim dioksinima, može uzrokovati snažnu i dugotrajnu pojavu akni poznatiju kao hlorakne.
Tradicionalno, pažnja je uglavnom usmeravana na hormonski izazvano prekomerno lučenje loja koja je smatrana glavnim doprinosiocem ovoj bolesti. Nedavno je veća pažnja posvećena pojavi suženja lojnih kanala jer se ona smatra drugim najvažnijim činiocem u razvoju bolesti. Abnormalno ljuspanje ćelija u površinskim podslojevima kože, abnormalno vezivanje ćelija unutar folikula dlake ("hiperkeratinizacija"), i nagomilavanje vode unutar kože (koje izaziva nadimanje tkiva kože i pritisak na kanale sve do njihovog zatvaranja) su pojave predložene kao važni delujući mehanizmi. Nekoliko hormona je dovedeno u vezu sa aknama: muški hormoni testosteron, dihidrotestosteron (DHT) i dihidroepiandrosteron sulfat (DHEAS), kao i insulinu sličan faktor rasta 1 (IGF-I). Osim toga, pokazalo se da je koža koja je sklona aknama otporna prema insulinu.
Razvoj akni (acne vulgaris) u zrelijem dobu je neuobičajen, mada je ovo starosno doba pogodno za drugo oboljenje kože pod imenom Rosacea (rozacea) koja ima i sličnu pojavnu sliku. Prave akne (acne vulgaris) kod zrelijih osoba mogu biti pokazatelj, ili odličje, drugih povezanih stanja poput trudnoće ili poremećaja poput sindroma policističnih jajnika ili retkog Kašingovog sindroma.
Postoje zablude o uzroku akni i o stvarima koje ih ne uzrokuju. Najčešće su:
- Dijeta (način ishrane). Jedna pogrešna studija navela je na zaključak da čokolada, pomfrit, čips i šećer, između ostalog, utiču na akne.[1] Nedavno sproveden pregled naučne literature pokazuje da nema argumenata niti u korist niti protiv ovih tvrdnji.[2] Konsenzuz postignut među zdravstvenim radnicima je taj da oboleli od akni treba da isprobavaju različite načine ishrane i uzdržavaju se od uzimanja onih namirnica za koje otkriju da utiču na pogoršanje stanja akni.[3] Skorašnje proučavanje, sprovedeno nad 47,335 žena otkrilo je pozitivnu epidemiološku pridruženost između konzumiranja, pogotovo obranog, mleka i pojave akni.[4] Istraživači iznose hipotezu da ova pridruženost može biti uzrokovana hormonima (poput goveđeg IGF-I) prisutnog u kravljem mleku; ali ovaj podatak nije definitivno potvrđen. Morska hrana, sa druge strane, može sadržati relativno visoke nivoe joda, ali verovatno nedovoljno da izazove navalu akni. Ipak, osobe koje su sklone aknama će možda poželeti da izbegnu prekomerno konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem joda. Takođe se predlaže postojanje veze između načina ishrane sa visokim sadržajem šećera i akni. Prema ovoj hipotezi, iznenadno odsustvo akni u zemljama koje ne pripadaju zapadnim područjima može se objasniti njihovim načinom ishrane koji ima niski glikemijski indeks.[5] Neophodna su dodatna istraživanja su kako bi se utvrdilo da li smanjen unos namirnica visokog glikemijskog indeksa (poput gaziranih napitaka, slatkiša, belog hleba) može značajno ublažiti akne, mada konzumiranje namirnica visokog glikemijskog indeksa treba svakako svesti na minimum, zbog njihovog uticaja na opšte zdravstveno stanje.[6]
- Nedostatak lične higijene. Akne nisu uzrokovane nečistoćom. Ova zabluda verovatno potiče od činjenice da su u mehanizam nastajanja akni uključene i infekcije. Zapravo, blokada koja stvara akne nastaje duboko unutar kože u uskom kanalu folikula dlake, iz kojeg ih je nemoguće isprati. Ovi čepovi se formiraju od ćelija i loja koji stvara telo. Bakterije uključete u proces su iste te koje su i inače prisutne u koži. Redovno čišćenje kože može ublažiti, ali ne i preduprediti, akne kod određene osobe i veoma su male varijacije u ispoljavanju akni uzrokovane varijacijama u higijeni. Sve što prevazilazi veoma nežnu negu može zapravo pogoršati povrede i čak podstaći pojavu novih kroz oštećivanje ili presušivanje kože.
- Seks. Rašireni su mitovi koji tvrde da masturbacija potpomaže pojavu akni i da ih, suprotno njoj, celibat ili seksualni odnos mogu izlečiti. Ne postoje naučni podaci koji dokazuju činjeničnost bilo koje od ovih tvrdnji.
Istorijat akni potiče iz najranijih perioda dokumentovane istorije. U drevnom Egiptu, zabeleženo je da je nekoliko faraona patilo od akni. Od Antičkih Grka dolazi i engleski izraz akne (eng. acne, koji u prevodu znači tačka ili vrh). Lečenje akni ima, isto tako, značajnu istoriju:
- Drevni Rim : kupanje u vreloj, i često sumpornoj, mineralnoj vodi je bilo jedan od nekolicine dostupnih načina lečenja akni. Jedan od najranijih tekstova u kome se pominju problemi sa kožom je De Medicina koji je napisao Celzus.
- 1800-te: dermatolozi devetnaestog veka upotrebljavali su sumpor u lečelju akni. Verovalo se da sumpor isušuje kožu.
- 1920-te: upotrebljava se benzoil peroksid.
- 1930-te: upotrebljavaju se laksativi u lečenju takozvanih bubuljica čednosti.
- 1950-te: kada su u upotrebu ušli antibiotici, otkriveno je da imaju povoljan uticaj na akne. Davani su oralno u početku. Topijski antibiotici su postali dostupni malo kasnije.
- 1960-te: Vitamin A i Retin A su pokazali delotvornost u lečenju akni. To je dovelo do razvoja izotretionina koji se tokom 1980-ih u SAD prodavao kao Accutane i Roaccutane.
- 1990-te: uvedeno je lečenje laserom.
- 2000-te: uvedena je terapija plavim/crvenim svetlom.
Neki stari načini lečenja, poput laksativa, su izbačen iz upotrebe ali su drugi, poput banjskih načina opstali i postaju sve popularniji.
Postoji veliki broj proizvoda u prodaji koji se koriste za lečenje akni, od kojih su mnogi bez bilo kakvih klinički dokazanih efekata. Uopšteno govoreći, uspešno lečenje daje malo vidljivih efekata u toku prve dve nedelje; potom se akne povlače postepeno tokom približno 3 meseca, nakon kojih poboljšanje dostiže stanje dalje stagnacije. Lečenja koja obećavaju poboljšanja u roku od 2 nedelje verovatno će se na kraju pokazati kao razočaravajuća.
Kombinacija postupaka lečenja može umnogome umanjiti obim i težinu stanja akni u velikom broju slučajeva. Lečenja koja su najdelotvornija su ujedno i najsklonija pojavi propratih efekata i zahtevaju veliki stepen nadzora, tako da je postepen pristup često u upotrebi. Mnoge osobe se konsultuju sa doktorom kada odlučuju koji način lečenja da upotrebe, naročito kada razmatraju kombinovanu primenu tretmana. Za izvestan broj postupaka lečenja se pokazalo da su delotvorna. Navodimo ih:
Abrazija, ili skidanje površinskih slojeva kože, se može sprovoditi bilo mehanički, pomoću abrazivne tkanine ili tečnog prečišćivača, bilo hemijski. Uobičajena hemijska sredstva su salicilna kiselina i glikolna kiselina, koje olakšavaju perutanje površinskih podslojeva kože, a sa ciljem da se spreči nagomilavanje slojeva izumrlih ćelija koje se stapaju sa zdravim slojevima i začepljuju pore. Od pomoći su i pri uklanjanju blokada iz začepljenih pora. Primetite da se pod hemijskim perutanjem ne misli na perutanje u klasičnom makroskopskom, vidljivom, smislu već na mikroskopsko razaranje površinskih slojeva kože. Zavisno od vrste abrazije moguća je pojava i vidljivih ljuspi kože. Ovlaživači i topijska sredstva protiv akni koja sadrže agense za izazivanje hemijskog perutanja su obično dostupna na tržištu. Mehanička abrazija se ređe koristi iz razloga što su mnoge dobrobiti uklanjanja ovih površinskih podslojeva kože poništene posledicama trljanja i mehaničkog nadraživanja kože.
Široko rasprostranjeni antibakterijski preparati koji sadrže benzoil peroksid mogu se koristiti kod blagih i srednje teških slučajeva akni. Gelovi ili kreme koji sadrže benzoil peroksid se utrljavaju, dva puta dnevno, u pore zahvaćene regije i prvenstveno sprečavaju nastajanje novih akni uništavanjem bakterije P.acnes. Za razliku od antibiotika, benzoil peroksid ima prednost što je jak oksidant (suštinski je blag izbeljivač) i tako ne dovodi do razvoja rezistentnosti kod bakterija. Međutim, on redovno stvara isušenost u koži, lokalnu iritaciju i crvenilo. Kompromisni režim bi podrazumevao dnevnu upotrebu razblaženog benzoil peroksida (2.5 %), u kombinaciji sa odgovarajućim ovlaživačima (ne-komedonskim) čime bi se sprečilo presušivanje kože.[7]
Pri upotrebi benzoil peroksida mora se paziti obzirom da je on blag izbeljivač tako da će izbeliti bilo kakvo vlakno ili kosu ukoliko stupi u kontakt sa njima.
Među ostale antibakterijske preparate spadaju triklosan, ili hlorheksidin glukonat ali su oni uglavnom manje delotvorni.
Spolja naneti antibiotici poput eritromicina, klindamicina, stiemicina ili tetraciklina namenjeni su uništavanju bakterija koje su umetnute u blokiranim folikulima dlake. Dok topijska upotreba antibiotika ima istu delotvornost kao i oralna, ovaj metod primene izbegava moguće propratne efekte koji mogu biti iritacija želuca ili međudejstvo sa ostalim lekovima (npr. Oni neće uticati na oralno unete kontraceptivne pilule), ali se može pokazati kao nepogodan ako se nanosi na veće telesne površine od lica.
Među oralne antibiotike koji se koriste u lečenju akni spadaju eritromicin ili neki iz grupe tetracikličnih antibiotika (tetraciklin, ili oksitetraciklin koji se bolje apsorbuje ili neke iz grupe koja se koristi jednom dnevno poput doksiciklina, minociklina ili lajmciklina). Trimetroprim se takođe ponekad koristi. Međutim, smanjenje broja bakterije P. acnes neće, samo po sebi, učiniti ništa da smanji lučenje loja i abnormalno ponašanje ćelija koji predstavljaju početne uzorke blokade folikula. Štaviše, antibiotici postaju sve manje delotvorni jer se sve više pojavljuju rezistentne familije bakterija P. acnes. Akne će se u opštem slučaju ponovo pojaviti brzo nakon prekida lečenja; nekoliko dana nakon topijske primene i nekoliko nedelja nakon oralne primene.
Kod žena, akne se mogu ublažiti Hormonskim tretmanima. Kontraceptivne pilule sa normalnom kombinacijom estrogena/progesterona imaju delimičan efekat, ali anti-testosteronski Ciproteron u kombinaciji sa estrogenom (Diane 35) je posebno delotvoran u smanjenju nivoa androgena. Postoji i alternativa za Diane-35 koja se zove drospirenon koja proizvodi manje propratnih efekata od Diane 35 / Dianette. Obe ove verzije se mogu koristiti kada nalazi krvi pokazuju abnormalno visoke nivoe androgena ali su delotvorni čak i kada to nije slučaj.
Ukoliko je bubuljica velika i/ili ne reaguje na druge vrste lečenja, dermatolog može primeniti i injekciju kortizona direktno u bubuljicu, što će obično smanjiti crvenilo i upalu, skoro trenutno. Posledica je zaravnjenje bubuljice, čime se omogućava njeno lakše prepokrivanje šminkom i takođe može pomoći proces zalečenja. Propratni efekti su minimalni, ali mogu se javiti u vidu privremenog izbeljivanja kože u okolini tačke ubrizgavanja. Ovaj metod takođe nosi sa sobom i daleko manji rizik ostavljanja ožiljka nego što to čini hiruško uklanjanje bubuljice.
Normalizuju životni ciklus folikula dlake. Grupa lekova kojima se ovo omogućuje su topijski retinoidi poput tretionina (tržišni naziv je Retin-A), adapalen (tržišni naziv Diferin) i tazaroten i tazarotene (tržišni naziv Tazorak). Poput izotretionina, oni su povezani sa vitaminom A, ali se nanose kao topijski i uopšteno imaju daleko blaže propratne efekte. Oni mogu, međutim, uzrokovati značajnu iritaciju kože. Retinoidi verovatno utiču na životne cikluse stvaranja i izumiranja ćelija u zidovima folikula. Ovime se sprečava hiperkeratinizacija ovih ćelija koja može dovesti do blokade. Retinol, oblik vitamina A, ima slično samo blaže dejstvo i koristi se u brojnim komercijalnim ovlaživačima i ostalim topijskim proizvodima. Delotvorni topijski retinoidi su u upotrebi preko 30 godina ali su dostupni samo na recept i nisu u širokoj upotrebi kao ostali topijski preparati. Topijski retinoidi često uzrokuju početno zapaljenje akni u toku prvog meseca, koje može biti snažno.
Smanjuju lučenje loja iz žlezdi. Ovo se može postići svakodnevnim unosom derivata vitmina A poput izotretionina (tržišni naziv Akutan, Sotret) tokom 4-6 meseci. Veruje se da izotretionin deluje prvenstveno tako što smanjuje lučenje lojnih žlezda, međutim neke studije nagoveštavaju da on utiče i na druge činioce vezane za nastanak akni. Izotretionin se pokazao kao vrlo delotvoran u lečenju teških slučajeva akni i efikasan je u smanjenju ili potpunom uklanjanju kod više od 80% pacijenata. Lek ima daleko dugotrajniji efekat od antibakterijskih tretmana i često leči akne u potpunosti. Lečenje zahteva striktan medicinski nadzor od strane dermatologa zato što lek prate brojni poznati propratni efekti (koji mogu biti teški). Kod oko 25% pacijenata može doći do povraćaja oboljenja nakon prvog perioda lečenja. U tim slučajevima, drugi period lečenja od 4-6 meseci može pokazati dostizanje željenih rezultata. Često se preporučuje probni period od nekoliko meseci između dva perioda lečenja, zato što se stanje može donekle poboljšati u periodu nakon završetka faze lečenja i taj period može dati telu vremena da se oporavi. Povremeno se koristi i treći ili čak četvrti period lečenja, ali su poboljšanja često manje značajna. Najpoznatiji propratni efekti su suva koža i povremena kvarenja iz nosa (poded suvoće sluzokože nosa). Oralni retinoidi često stvaraju početnu upalu akni u toku prvog meseca koja može biti teška. Postoje zabeleženi izveštaji da je lek oštetio jetru pacijenata. Iz ovog razloga se preporučuje pacijentima da pre i tokom lečenja naprave i analiziraju uzorke krvi. U nekim slučajevima, lečenje se završava usled promena u nekom od brojnih pokazatelja nivoa supstanca u krvi koji mogu biti povezani sa oštećenjem jetre. Postoje i tvrdnje po kojima su izveštaji o trajnim oštećenjima jetre nepoduprti i neki dermatolozi smatraju da je nepotrebna rutinska provera stanja jetre. Trigliceridi u krvi se takođe moraju pratiti. Međutim, rutinsko testiranje je deo zvaničnih preporuka za korišćenje ovih lekova u velikom broju zemalja. Neki izveštaji iz štampe nagoveštavaju da izotreonin može uzrokovati depresiju ali do septrembra 2005. ne postoji saglasnost u medicinskoj literaturi o veličini rizika. Lek takođe uzrokuje defekte na plodu ukoliko žena postane trudna tokom lečenja ili počne da se leči tokom trudnoće. Iz tog razloga se od pacijentkinja zahteva upotreba dve zasebne mere za kontrolu rađanja ili izjava o apstinenciji tokom uzimanja leka. Iz tog razloga lek se smatra kao poslednja instanca, nakon što su se drugi blaži oblici lečenja pokazali neefikasnim. U SAD su doneta restriktivni zakoni koji regulišu upotrebu ovog leka (tzv. iPledge program) početkom marta 2006. godine kako bi se sprečila zloupotreba ovog leka.[8] This has occasioned widespread editorial comment.[9]
Dugo vremena je poznato kratkotrajno poboljšanje koje se postiže izlaganjem suncu. Međutim, studije su pokazale da sunčevo svetlo pogoršava stanje na dugorošnoj osnovi prevashodno zbog oštećenja ultraljubičastim zračenjem. Odnedavno je u upotrebi vidljivi deo spektra (fototerapija) i sa uspehom je pokazano da naročito plavo svetlo iz posebno namenski izrađenih fluorescentnih svetiljki, dihroičnih sijalica, diodnih izvora i lasera proizvodi ova dejstva. Upotreba ove terapije dva puta nedeljno pokazala je smanjenje akni za oko 64%;[10] a smatra se još delotvornijom kada se primenjuje preko dana. Mehanizam delovanja je taj da porfirini proizvedeni od strane bakterije P. acnes stvaraju slobodne radikale pod uticajem ozračenosti plavim svetlom.[11] Pogotovo ako se svetlost koristi nekoliko dana, ovi slobodni radikali na kraju postaju smrtonosni za same bakterije.[12] Kako porfirini nisu inače prisutni u koži, i ne upotrebljava se ultraljubičasti deo spektra, ovaj način lečenja se pokazuje kao bezbedan i odobren je od američke institucije Food and Drug Administration.[13] Lečenje navodno postaje delotvornije kada se upotrebljava crveno svetlo (660 nanometara talasne dužine) kada proizvodi 76%-tno smanjenje pojave akni nakon 3 meseca dnevnog lečenja i to kod 80% pacijenata;[14] stepeg opšteg poboljšanja je sličan ili bolji u poređenju sa benzoil peroksidom. Za razliku od većine drugih načina lečenja očekuje se pojava manjih ili nikakvih propratnih efekata, dok je veoma malo verovatno da se može razviti rezistentnost bakterija na ovaj vid lečenja. Nakon lečenja, unapređeno stanje se duže održava u odnosu na tretmane topijskim ili oralnim antibioticima; nije neuobičajen ni period od nekoliko meseci. Međutim, oprema i lečenje su razumljivo skuplji, mada se troškovi prenosivog kućnog kompleta za lečenje mogu uporediti sa troškovima nabavke benzoil peroksida/ovlaživača/prečišćivača za period od nekoliko godina, s time da se fototerapija bolje podnosi.
Pored pomenutog, bazične nauke i klinička ispitivanja koje su sproveli dermatolozi Joram Hart i Alan Šalita sa saradnicima dala su dokaze da intenzivno plavo/ljubičasto svetlo (talasne dužine od 405 do 425 nanometara) može smanjiti broj ranica uzrokovanih upalama akni do 60-70% tokom 4 nedelje terapije, naročito u slučajevima kada su bakterije P.acnes prethodno suzbijane delta-aminolevuliničnom kiselinom (ALA), koja pospešuje stvaranje porfirina. Međutim, ova fotodinamička terapija nosi u sebi kontraverznost i rezultati nisu objavljivani u tzv. naučnim časopisima u kojima mogu biti preispitani od strane stručnog odbora .[15] Ova bojazan je povrđena i svedočenjima malie grupe korisnika koja se mogu naći na Acne.org Arhivirano 2007-03-12 na Wayback Machine-u i koji su izneli žalbe na račun fotodinamičke fototerapije u kojima navode da ova terapija nije donela nikakvo poboljšanje ili je u nekim slučajevima i pogoršala stanje. Od ukupno 38 pregledanih slučajeva 31,6% (12) je doživelo dugoročno izlečenje ili kratkotrajno izlečenje ili poboljšanje, u 28,9% (11) slučajeva nije zabeleženo nikakvo poboljšanje ili prestanak poboljšanja, a u 23,7% (9) slučajeva je nastupilo pogoršanja ili čak veliko pogoršanje.
- Azelaična kiselina (Azelex, Finevin, Skinoren) je pogodna za blage, komedonske akne.[16]
- Cink. Uzet oralno cink glukonat se pokazao delotvornim u lečenju upaljenih akni (mada nešto slabiji od tetraciklina).[17][18]
- Divlji lešnik (ekstrakt izveden iz lista i kore biljke Hamamelis virginnia) je takođe poznat u lečenju akni zbog svojih svojstva oporosti i skupljanja.
- Ulje melaleuke (ulje čajnog drveta) se koristilo sa delimičnih uspehom i pokazalo se delotvornim u smirivanju upala nastalih kod kožnih infekcija [19]
- Niacinamid, (Vitamin B3) se nanosi topijski u obliku gela, i pokazao se u proučavanju sprovedenom 1995. godine kao delotvorniji od topijskih antibiotika korišćenih radi poređenja i pokazao je i manje propratne efekte.[20] Topijski niacinamid je dostupan i preko recepta i bez recepta. Neki korisnici ga sami pripremaju u kućnim uslovima iz mešavine usitnjenih pilula niacinamida i gela od aloe vere. Osobina topijski primenjenog niacinamida u tretiranju akni je verovatno njegovo svojstvo smirivanja upala. Takođe je nagovešteno da potpomaže sintezu kolagena, keratina, involukrina i flagrina.
Laserska hirurgija je već neko vreme u primeni kod smanjenja ožiljaka nastalih od akni, ali su u toku i istraživanja mogućnosti upotrebe lasera u prevenciji formiranja akni. Laser se koristi za proizvodnju jednog od sledećih efekata:
- sagorevanja folikulske kesice iz koje dlaka raste
- sagorevanje lojnih žlezdi koje proizvode loj
- indukovanje nastanka kiseonika u bakterijama, koji ih potom uništava
S obzirom na to da izvori pulsnog svetla visokog intenziteta stvaraju toplotna oštećenja kože, postoji bojazan da će postupci lečenja akni laserskim ili intenzivnim pulsnim izvorima indukovati hiperpigmentovane makule (pegice) ili uzrokovati dugoročno isušivanje kože. Od 2005. godine ova metoda je još uvek ulavnom u stadijumu medicinskih ispitivanja nego li u oblasti standardnih metoda lečenja.
Zbog nagoveštaja da akne imaju značajan nasledni faktor, postoje očekivanja da će jeftino sekvenciranje genoma pomoći u preciznijoj izolaciji telesnih mehanizama uključenih u nastanak akni, što bi moglo dovesti do efikasnijih metoda lečenja. (Grubo uzevši, uzimao bi se uzorak DNK iz velikog obolelih kao i DNK osoba koje nisu obolele i računarskom obradom podataka bi se tragalo za statistički jakom različitošću u genima između ove dve grupe). Međutim, do 2005. godine, postupak DNK sekvenciranja još uvek nije dovoljno jeftin tako da ovaj postupak može biti udaljen od nas nekoliko decenija. Ukoliko je moguće, upotrebljavaće se i genska terapija kako bi se izmenio DNK koji utiče na kožu.
- Komedonske (nezapaljenske) akne: lokalno lečenje azelaičnom kiselinom, salicilnom kiselinom, topijski retinoidi, benzoil peroksid.
- Blage papule-pustule (zapaljenske) akne: benzoil peroksid ili topijski retinoidi, topijski antibiotici (poput eritromicina).
- Umerene upaljene akne: benzoil peroksid ili topijski retinoidi u kombinaciji sa oralnim antibioticima (tetraciklini). Izotretionin je moguć kao opcija.
- Teško upaljene akne, nodularne akne, akne koje ne reaguju na prethodno pomenute načine lečenja: izotretionin, ili kontraceptivne pilule sa ciproteronom kod žena sa virilizacijom ili drospirenon.
Teži slučajevi akni često ostavljaju za sobom male ožiljke koji mogu biti jamičasti, tanjirasti ili kockasti u profilu. Lečenje ožiljaka od akni je skupo i teško,[21] i neuobičajeno je potpuno uspešno lečenje. U tim slučajevima, moguće je obratiti se specijalistima za lečenje ožiljaka.
- James W "Clinical practice. Acne.", N Engl J Med, 2005, 352(14):1463-72, PMID 15814882. [10]
- Webster G "Acne vulgaris.", BMJ, 2002, 325(7362):475-9, PMID 12202330. [url=http://bmj.bmjjournals.com/cgi/content/full/325/7362/475]
- Karadaglić Đ., Pavlović M.D. "Dermatologija i venerologija", Beograd 2002., Grafolik.
- ↑ CHOICE - Citizens for Healthy Options In Children's Education (Nov 2003). „Acne Has Nothing to Do with Diet - Wrong!”. Arhivirano iz originala na datum 2009-02-15. Pristupljeno 2021-08-14.
- ↑ Magin P, Pond D, Smith W, Watson A "A systematic review of the evidence for 'myths and misconceptions' in acne management: diet, face-washing and sunlight" PMID 15644386[1]
- ↑ Fries JH Chocolate: a review of published reports of allergic and other deleterious effects, real or presumed PMID 152075. [2]
- ↑ Adebamowo CA, Spiegelman D, Danby FW, Frazier AL, Willett WC, Holmes MD "High school dietary dairy intake and teenage acne" PMID 15692464. [3]
- ↑ Loren Cordain, et al. "Acne Vulgaris - A Disease of Western Civilization" Arch Dermatol. 2002;138:1584-1590. Observation
- ↑ Smith R, Mann N, Makelainen H, Braue A, Varigos G The effect of short-term altered macronutrient status on acne vulgaris and biochemical markers of insulin sensitivity PMID 15294556. [4]
- ↑ Kern, Daniel W. "Clear skin regimen: A free, step by step program." Acne.org. Instructions
- ↑ „The iPLEDGE Program - Guide to Best Practices for Isotretinoin - "The resource to help the prescriber prepare, plan treatments, and prevent pregnancies during the course of isotretinoin therapy"” (PDF). 2005.
- ↑ Bernadine Healy "Pledging for Accutane", US News Best Health [url=http://www.usnews.com/usnews/opinion/articles/050905/5healy.htm]}}
- ↑ Kawada A, Aragane Y, Kameyama H, Sangen Y, Tezuka T Acne phototherapy with a high-intensity, enhanced, narrow-band, blue light source: an open study and in vitro investigation PMID 12413768.
- ↑ Kjeldstad B "Photoinactivation of Propionibacterium acnes by near-ultraviolet light", Z Naturforsch [C], 1984, 39(3-4):300-2, PMID 6730638. [5]
- ↑ Ashkenazi H, Malik Z, Harth Y, Nitzan Y "Eradication of Propionibacterium acnes by its endogenic porphyrins after illumination with high intensity blue light", FEMS Immunol Med Microbiol, 2003, 35(1):17-24, PMID 12589953. [6]
- ↑ "New Light Therapy for Acne" U.S. Food and Drug Administration, FDA Consumer magazine, November-December 2002 Notice
- ↑ Papageorgiou P, Katsambas A, Chu A "Phototherapy with blue (415 nm) and red (660 nm) light in the treatment of acne vulgaris." Br J Dermatol, 2000, 142(5):973-8, PMID 10809858. [url=http://acne-advice.com/products/beautyskin/british-journal.pdf Arhivirano 2005-12-16 na Wayback Machine-u]
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2017-08-10. Pristupljeno 2008-04-23.
- ↑ MedlinePlus (24. 07. 2001.). „Azelaic Acid (Topical)”.
- ↑ Dreno B, Amblard P, Agache P, Sirot S, Litoux P "Low doses of zinc gluconate for inflammatory acne", Acta Derm Venereol, 1989, 69(6):541-3, PMID 2575335. [7]
- ↑ Dreno B, Moyse D, Alirezai M, Amblard P, Auffret N, Beylot C, Bodokh I, Chivot M, Daniel F, Humbert P, Meynadier J, Poli F "Multicenter randomized comparative double-blind controlled clinical trial of the safety and efficacy of zinc gluconate versus minocycline hydrochloride in the treatment of inflammatory acne vulgaris", Dermatology, 2001, 203(2):135-40, PMID 11586012. [8]
- ↑ Koh KJ; Pearce AL; Marshman G; Finlay-Jones JJ; Hart PH Department of Dermatology, Flinders Medical Centre, Bedford Park, South Australia, Australia "Tea tree oil reduces histamine-induced skin inflammation" Dermatology, 2002, id=ISSN: 0007-0963
- ↑ Shalita A, Smith J, Parish L, Sofman M, Chalker D "Topical nicotinamide compared with clindamycin gel in the treatment of inflammatory acne vulgaris." Int J Dermatol, 1995, 34(6):434-7, PMID 7657446. [9]
- ↑ Daniel W. Kern. „Acne scar treatments”. Arhivirano iz originala na datum 2010-07-22. Pristupljeno 2008-04-23. - članak u kome se navode približni troškovi nekih vrsti lečenja
- Acne vulgaris: more than skin deep (o psihološkim uticajima akni)
- Story on Acne from the Better Health Channel Arhivirano 2012-03-16 na Wayback Machine-u (Obezbeđenje kvaliteta pruža Viktorijanska vlada, Australija)
- Information on acne, medications and treatment of scars.
- „AcneNet”. American Academy of Dermatology. – Informacije o aknama (prethodno pregledane od strane dermatologa).
- National Institute of Asthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases. „Questions and Answers About Acne”. National Institues of Health.