1807.

**1807.. po kalendarima**
Gregorijanski	1807.. (MDCCCVII)
Ab urbe condita	2560.
Islamski	1221–1222.
Iranski	1185–1186.
Hebrejski	5567–5568.
Bizantski	7315–7316.
Koptski	1523–1524.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1862–1863.
• Shaka Samvat	1729–1730.
• Kali Yuga	4908–4909.
	Kineski
• Kontinualno	4443–4444.
• 60 godina	Yin Vatra Zec; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11807.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1770-e 1780-e 1790-e – 1800-e – 1810-e 1820-e 1830-e
Godine:	1804 1805 1806 – 1807 – 1808 1809 1810

1807 (MDCCCVII) je bila redovna godina koja počinje u četvrtak u gregorijanskom, odnosno redovna godina koja počinje u utorak u julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

1807:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

6. 1. - Nakon što je Napoleon prošlog novembra uveo Kontinentalnu blokadu, Britanci proširuju svoju blokadu iz maja. Doći će do pogoršavanja odnosa sa neutralnim zemljama: Danskom (→ Engleski ratovi 1807-14), Rusijom (→ Anglo-ruski rat 1807-12) i SAD (→ Rat iz 1812.).
7. 1. - Rat Četvrte koalicije: Francuzi ulaze u Breslau/Wrocław.
8. 1. - Prvi srpski ustanak: nakon varoši prošlog meseca, ustanci zauzimaju Gornji grad Beogradske tvrđave. Austrijski nadvojvoda Karlo predlaže u ovo vreme da Austrijanci posednu Beograd, kako bi pretekli Ruse, što je odbijeno iz obzira prema Napoleonu^[1].
12. 1. - U Leidenskoj luci eksplodirao brod sa barutom, stradala 151 osoba, razoreno preko 200 zgrada.
23. 1. (11. 1. po j.k.) - Proglas ruskog generala Ivana Miheljsona Srbima, poziva ih na saradnju i dejstva u pravcu Vidina.^[1].
- Srbi prave prekid sa sultanom, odbacuju ustupke koji su ponuđeni u pregovorima sa Petrom Ičkom (→ Ičkov mir).
25. 1. - Ruska ofanziva u Istočnoj Pruskoj: Bitka kod Mohrungena.
27. 1. (kalendar?) - Umro gospodar Vidina Osman Pazvanoglu.
28. 1. - U Memelu sklopljen mir između Britanije i Pruske.
30. 1. - Počinje francuska Opsada Stralsunda, švedskog grada u Pomeraniji.
poč. godine - "Opasna raspoloženja" među Srbima u austrijskom Sremu - neki su otišli u ruski tabor u Vlašku moleći da ih oslobode^[1].

Februar/Veljača

3. 2. - Anglo-španjolski rat, Britanske invazije Rio de la Plate: Britanci zauzeli Montevideo (do septembra).
7 - 8. 2. - Bitka kod Eylaua: krvav sudar Napoleona i ruskog generala Bennigsena, bez jasnog rezultata.
8. 2. (27. 1. po j.k.) - Srpski ustanici zauzimaju Šabac.
februar - Britanski brodovi Blenheim i Java nestali u oluji nedaleko od Mauricijusa, sa 590 odn. 280 ljudi na palubi.
16. 2. - Bitka kod Ostrolenke: francuska pobeda.
17. 2. - Henri Christophe izabran za predsednika Države Haiti na severu zemlje (kralj 1811-20).
17. 2. - Francuski konzul Pierre Laurent Jean-Baptiste David stiže u Travnik (do 1814).
19. 2. - Dardanelska operacija: britanski neuspeh protiv Osmanlija.
19. 2. - Bivši potpredsednik SAD Aaron Burr uhapšen pod optužbom za izdaju, da je želeo sebi napraviti državu na jugozapadu (oslobođen je).
24. 2. - Ruski admiral Dmitrij Senjavin stiže do Dardanela.

Mart/Ožujak

2. 3. - Zabranjen uvoz robova u SAD, počevši od sledeće godine.
7. 3. (23. 2. po j.k.) - Sulejman-paša krenuo iz Beogradskog grada (otkriveno je da je pozivao susedne pašaluke u pomoć), ali je ubijen - slede pokolji Turaka u Beogradu i drugim mestima^[1].
9. 3. - Turci napustili i Donji grad Beogradske tvrđave, čime je čitav grad oslobođen.
9. 3. - Alexandre Pétion je predsednik Republike Haiti, na jugu zemlje (do 1818).
10. 3. - Ruska flota zauzima ostrvo Tenedos.
14. 3. - Ostrvo Bonaparte (Reunion) u Indijskom okeanu pogodio je još jedan ciklon, nakon oluja prošle zime i suše - razorena poljoprivreda napušta kafu, karanfilić i pamuk u korist šećerne trske.
18. 3. - Aleksandrijska ekspedicija: Britanci se iskrcavaju u Egiptu, u korist mameluka protiv Muhamed Alija. Pušteni su u Aleksandriju, ali nemaju sreće u unutrašnjosti - zemlju napuštaju u septembru.
19. 3. - Pruski grad Danzig pod francuskom opsadom.

24. 3. - Umro splitski nadbiskup Lelije Cipiko - stolica upražnjena do 1828, kada je snižena u biskupiju, udruženu sa makarskom.
25. 3. - Zakon o trgovini robovima je zabranjuje u Britanskoj imperiji (ropstvo je ukinuto 1833).
25. 3. - Britanska vlada Williama Grenvillea pala po pitanju emancipacije katolika, čemu se kralj protivi. Sledi William Cavendish-Bentinck, 3. vojvoda od Portlanda (do 1809) na čelu pristalica pokojnog Pitta (W.C-B. je već bio premijer 1783).
25. 3. - Željeznica Swansea and Mumbles u južnom Walesu postaje prva koja prevozi putnike sa kartama (konjska vuča, duljina 8,8 km).
29. 3. - Heinrich Wilhelm Olbers otkrio asteroid 4 Vesta (do 1850-ih je smatrana za planetu).
31. 3. (19. 3. po j.k.) - Predsednik Pravitelstvujuščeg Sovjeta knez Sima Marković izjavio da Srbija smatra sebe za nezavisnu državu, nakon što su Turci tražili 20.000 vojnika za rat protiv Rusije^[1].

April/Travanj

april-jun - Napoleon stanuje u zamku Finckenstein, tu je i Marie Walewska s kojom se upoznao zimus.
7. 4. - U Francuskoj su već pozvani regruti iz klase 1808, jedinice daju i Italijani i Španci^[2].
4 - 12. 4. - Frobergova pobuna na britanskoj Malti.
april - U Sremu je izbio Ticanov ustanak - ubrzo ugušen.
april - Crnogorski i hercegovski ustanici opkolili Nikšić, ali Crnogorci se povlače; pokušavaju da osvoje Klobuk i Trebinje ali su poraženi (Turcima su pomagali Francuzi)^[1]
april - Jakov Nenadović pokušava da napadne Soko, ali ubrzo odustaje.^[3]
21. 4. - Muhamed Ali porazio Britance kod Rozete.
24. 4. (12. 4. po j.k., Veliki petak) - Teške borbe kod Deligrada, smrtno ranjen Vuča Žikić^[1].
26. 4. - Bartensteinski ugovor: prusko-ruski sporazum protiv Napoleona.

proleće - Milenko Stojković vodi borbe oko Negotina, srpske čete dopiru do Vidina, ali biće opkoljen između Štubika i Malajnice^[1].
proleće - Pokret srpskih seljaka u 20 sela spahiluka Voćin (Vučin) na čelu sa Stevanom Filipovićem iz Naukovca zbog spahijskih nepravdi.^[4]
proleće - leto - Prvi srpski ustanak: ustanici ulaze u Prokuplje i Kuršumliju, pokušavaju sa Leskovcem, vode borbu u Grdeličkoj klisuri. Sa Rogozne privremeno blokiraju put iz Kosova prema Bosni. Nakratko zauzimaju Priboj, Rudo i Višegrad. Semberija i bosansko Podrinje su u ustanku, što bosanski ajani i paše suzbijaju^[5].

Maj/Svibanj

10. 5. - Ugovor iz Finkensteina između Francuske i Persije - franko-persijska alijansa traje samo do 1809.
maj - Miloradovič pokušao zauzeti Giurgiu ali se mora vratiti u Bukurešt.
maj - Pronela se glasina da pančevački Srbi nameravaju pobiti sve Nemce na Tijelovo - u gradu i okolini je pojačana austrijska vojska^[6].
22 - 23. 5. - Dardanelska bitka: Senjavinov uspeh.
24. 5. - Danzig se predao Francuzima, maršal Lefebvre će dobiti titulu Duc de Dantzig.
29. 5. - Janičari na čelu sa Kabakçı Mustafom, protivnici reformi Nizam-I Cedid, zbacili sultana Selima III i postavili Mustafu IV (do 1808).
maj, krajem - Srpska ofanziva prema Bosni^[3].
30. 5. - Boj kod Tronoše, blizu Loznice (?) poginuo Konda Bimbaša.
maj-jun - Bitka na Štubiku, u istočnoj Srbiji.
maj-jun - Ruski pomorci Hvostov i Davidov spalili japansko naselje na Iturupu, pljačkaju japanske brodove oko Hokaida.^[7]

Jun/Juni/Lipanj

2. 6. - Bitka kod Obileštija: Mihail Miloradovič odbio tursko napredovanje ka Bukureštu.
9. 6. - Završeni izbori u Velikoj Britaniji, uspeh premijera lorda Portlanda.
10. 6. - Francuzi nakon pobune ukinuli tzv. Poljičku Republiku.
12. 6. - Boj kod Negotina.
14. 6. - Bitka kod Friedlanda je odlučujuća Napoleonova pobeda nad ruskim generalom Bennigsenom u istočnoj Pruskoj.
16. 6. - Francuzi u Königsbergu.
22. 6. - Afera Chesapeake–Leopard: britanski brod Leopard napao američku fregatu Chesapeake u potrazi za dezerterima.
25. 6. - Susret Napoleona i Aleksandra I na Njemenu.
25. 6. - Prusi pristaju na primirje nakon što im je nestalo zemlje.
30. 6. - Bitka kod Arpačaja: Gudovič odbio ofanzivu mnogobrojnijih Osmanlija u Jermeniji.

Jul/Juli/Srpanj

1. 7. (19. 6. po j.k.) - Bitka na Malajnici: odlučujući poraz Turaka kod Štubika i Malajnice, gde je ruski general Ivan Isajev, zajedno sa Karađorđem, pomogao Milenku Stojkoviću. Turci će biti potučeni i kod Bregova, Vidin je ozbiljno ugrožen.
1. 7. - Bitka kod Atosa, odlučujuća ruska pomorska pobeda nad Osmanlijama.
1. 7. - Britanske invazije Rio de la Plate: Druga bitka za Buenos Aires.
2. 7. - Posle više od tri meseca prekinuta Opsada Kolberga (→ film Kolberg iz 1945.).
6. 7. - Susret Napoleona sa pruskom kraljicom Luisom, i kraljem Friedrichom Wilhelmom III.
7 - 9. 7. - Tilsitski mir: Napoleon sklapa mir sa Rusijom i Pruskom. Rusija ulazi u savez sa Francuskom (→ Anglo-ruski rat (1807–1812) i Finski rat sa Švedskom 1808-09). Rusija prepušta Francuskoj Boku kotorsku i Jonska ostrva. Pruska ostaje bez polovine teritorije, osnovani su francuski klijenti:
- Kraljevina Vestfalija za Napoleonovog brata Jérôma (do 1813).
- Varšavsko Vojvodstvo (do 1815), u personalnoj uniji sa Saksonijom.
- Slobodni Grad Danzig (do 1814)
10. 7. (28. 6. po j.k.) - Srbi zauzeli užičku tvrđavu.^[8]
10. 7. - Ruski izaslanik pukovnik markiz Pauluči, sastavio sa Srbima u vojnom logoru kod Negotina "dogovor" kojim se Srbija potpuno stavila pod zaštitu Rusije^[1]^[8].
19. 7. - Napoleon zahteva od Portugala da do 1. septembra zatvori luke za britanske brodove.
21. 7. - Nakon francuskog konzulata, u Travniku je otvoren i austrijski (konzul Paul Joseph von Mitesser stiže sledeće godine).^[9]
20. 7. - Braća Niepce, Nicéphore i Claude, dobila patent za pyréolophore, rani motor sa unutrašnjim sagorevanjem, s praškastim gorivom. Iste godine, Švajcarac François Isaac de Rivaz je napravio SUS motor sa vodonikom kao gorivom.
27. 5. - Gen. Gerhard von Scharnhorst je zadužen za vojnu reformu u Pruskoj.

Avgust/August/Kolovoz

2. 8. - U Beograd stigao ruski poslanik Konstantin Rodofinikin - Karađorđe nije prisutan^[1].
4. 8. - Napoleon proglasio Kneževinu Erfurt - sebi podređen posed, enklavu unutar Rajnske konfederacije (do 1814).
6. 8. (ili 9.8.?) - Dositej Obradović stigao u Beograd - svečani doček, uz pucanje topova.
9. 8. - Francuski ministar inostranih poslova Charles Maurice de Talleyrand-Périgord dao ostavku.
11. 8. - Britanci pozivaju danskog kralja u antifrancuski savez.
12. 8. - Francuska i Španija zahtevaju od Portugala da objavi rat Britaniji - ovi samo prekidaju odnose.
12. 8. - Britanski komandant u Buenos Airesu zaključio primirje - napuštanje B. A. i Montevidea. Samostalna odbrana zemlje jača osećanja nezavisnosti criollo-sa (→ Majska revolucija 1810).
15. 8. - Dalmatinski providur Dandolo šalje Napoleonu predlog za priznanje pravoslavne crkve u Dalmaciji - ovaj to potvrđuje godinu dana kasnije. Marmon ove godine traži od vikara Zelića da vrbuje Srbe za francusku vojsku^[10].
16. 8. - Francuski gen. Lauriston ulazi u Kotor nakon što su Rusi i Crnogorci napustili Boku.
16. 8. - Engleski ratovi: britansko iskrcavanje u Danskoj, Kopenhagen je ubrzo opkoljen.

17. 8. - Prvo putovanje Fultonovog parobroda North River Steamboat, ili Clermont: Hudsonom, tada poznatim kao Severna reka, od New Yorka do Albanyja za 32 sata putovanja i 20 sati stanke, prosečna brzina 8 km/h. Redovni prevoz putnika sledećeg meseca.
18. 8. - U Milanu otvorena Arena del Foro Bonaparte, kasnija Arena Civica, višenamenski stadijum.
20. 8. (8. 8. po j.k.) - Karađorđe dao pristanak na Rodofinikinov nacrt državnog uređenja Srbije (jak Senat i knez sa uskim ovlašćenjima) - ali ruski car ga nije odobrio iz obzira prema Austriji^[1].
24. 8. - Opsada Stralsunda: Francuzi uzimaju grad Šveđanima, koji su tako izbačeni iz Nemačke (slede ostrva Dänholm 25. 8. i Rügen 7. 9.).
24. 8. - U Sloboziji zaključeno primirje između Rusije i Turske.^[11]. U sporazumu nisu pomenuti Srbi (car Aleksandar ga nije odobrio)^[1]. Zatišje na srpsko-turskom frontu traje do 1809.

Septembar/Rujan

1. 9. - Gen. César Berthier objavio na Krfu da Republika Sedam ostrva prelazi pod francuski protektorat (Britanci uzeli ostrva 1809-10, osim Krfa, do 1814).
2 - 6. 9. - Bombardiranje Kopenhagena: grad se predaje, danska flota je konfiskovana ili uništena. Britanci zauzimaju otok Helgoland (do 1890, kada će ga dati Nemačkoj).
7. 9. (25. 8. po j.k.) - Sarajevski mitropolit Venedikt Kraljević prešao u Austriju^[1].
18. 9. - Završena posljednja sjednica Tribunata, jedne od francuskih skupština, čije su ovlasti prenete na Zakodavno tijelo (Corps législatif).
19. 9. - Dmitrij Senjavin otplovio sa Krfa u pravcu Baltika.
27. 9. - Napoleon kupio deo kolekcije Borghese.
septembar-oktobar - Kinezi na čelu sa guvernerom Ch'ang-lingom ugušili ustanak Tibetanaca u Kokonoru (Qinghai).

Oktobar/Listopad

9. 10. - Pruske reforme, u Steinovoj izvedbi: ukinuto je kmetstvo.
10. 10. - Konvencija iz Fontainebleaua o razgraničenju Austrije i Napoleonove Italije: Monfalcone se vraća Austriji, desna obala Soče ostaje Italiji.
12. 10. - Francuska vojska gen. Junota prelazi špansku granicu, na putu prema Portugalu.
13. 10. - Osnovano Londonsko geološko društvo, najstarije na svetu.
oktobar - Pobuna u Poznju (?), u Bosni^[1].
26. 10. - Anglo-ruski rat: car Aleksandar objavljuje rat zbog napada na Kopenhagen.
27. 10. - Tajni franko-španski Ugovor iz Fontainebleaua: Braganze bi bile izbačene iz Portugala a zemlja podeljena na tri dela. Istog dana je otkrivena El Escorijalska zavera krunskog princa Fernanda protiv glavnog ministra Godoya.
30. 10. - Engleska flota blokirala Lisabon, samo dva dana nakon prispeća Senjavinove flote - ostaje deset meseci u ovoj luci.
31. 10. - Potpisan fracusko-danski savez (Anglo-danski rat).

Novembar/Studeni

1/2. 11. - Veliki požar u manastiru Savina, za šta su osumnjičeni francuski oficiri.
11. 11. - Još jedno britansko naređenje o trgovačkoj blokadi francuske Evrope: svi neutralni brodovi moraju proći kroz engleske luke pre pristajanja na Kontinent.
novembar - Mitropolit Aksentije, izaslanik vaseljenskog patrijarha, prenosi Srbima Portine poruke - ovi traže garanciju Rusije i Francuske^[8].

17. 11. - Detroitski ugovor između SAD i nekoliko indijanskih plemena: predali su veliki komad zemlje u jugoistočnom Mičigenu i severozapadnom Ohaju.
19 - 30. 11. - Franko-španska Invazija Portugala - uvod u Peninsularni rat (do 1814, uglavnom u Španiji).
29. 11. - Portugalski dvor na čelu sa regentom Joãom odlazi iz Lisabona u Brazil gde stižu u januaru (João će se vratiti 1821).
30. 11. - Francuzi u Lisabonu.

Decembar/Prosinac

10. 12. - U skladu sa Ugovorom iz Fontainebleaua, Napoleon priključio Francuskoj Kraljevinu Etruriju, nekadašnje Veliko Vojvodstvo Toskana (dogodine formirani departmani Arno, Méditerranée i Ombrone). Kao nadoknada maloletnom vladaru je zamišljena Kraljevina Severna Luzitanija.
13. 12. - U Lisabonu izbijaju neredi nakon što su na javnim zgradama istaknute francuske zastave. Kasnije tokom meseca je nametnut veliki porez.
decembar - Prva "Obraćanja nemačkoj naciji", predavanja filozofa J. G. Fichtea u kojima se zalaže za nemački nacionalizam, u kulturnom smislu.
17. 12. - Napoleonov Milanski dekret: nijedna evropska zemlja ne sme trgovati sa Britanijom, svaki brod u dodiru sa Englezima ili engleskom lukom će se tretirati kao engleski.
22. 12. - Zakon o embargu: SAD uvode embargo stranim zemljama, naročito Britaniji i Francuskoj.
25. 12. - Ukinuto kmetstvo u Varšavskom vojvodstvu - seljaci mogu napustiti zemlju ali bez imovine.
27. 12. - Thomas Parr, britanski rezident u Bengkuluu na Sumatri, ostao bez glave u pobuni.
decembar, krajem - Ali-paša zvornički došao u Krupanj sa vojskom ali nakon bitke je prinuđen na povlačenje.^[12]

Kroz godinu

Zagrebački župan Antun Amadéo de Varkony kupio palaču u kojoj se nalazi kazališna dvorana - po njemu je nazvano Amadéovo kazalište.
Bazilika sv. Marka postala katedrala, sjedište venecijanskog patrijarha (biskupa).
Kraljevina Holandija dobila prusku Istočnu Friziju i ruski Jefer.
Nauka i tehnika:
- Humphry Davy izolirao natrij i kalij.
- Prvi put opisan tasmanski vrag.
- Njemački idealizam: Georg Wilhelm Friedrich Hegel objavio "Fenomenologiju duha".
- Samuel Hahnemann prvi put upotrebio izraz homeopatija.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1807.

19. 1. - Robert Edward Lee, komandant Konfederalne armije († 1870)
10. 2. - Lajos Batthyány, mađarski političar († 1849)
15. 2. - Stevan Knićanin, srpski vojvoda († 1855)
27. 2. - Henry Wadsworth Longfellow, američki pesnik († 1882)
20. 4. - Georgije Nikolajević, mitropolit dabrobosanski († 1896)
1. 5. - František Zah, češki vojnik u Srbiji († 1892)
28. 5. - Louis Agassiz, biolog, geolog († 1873)
3. 6. - Emilijan Kengelac, episkop vršački († 1885)
12. 6. - Ante Kuzmanić, novinar, ilirac († 1879)
4. 7. - Giuseppe Garibaldi, talijanski revolucionar i borac za jedinstvo i slobodu Italije († 1882)
15. 8. - Jules Grévy, predsednik Francuske († 1891)
26. 10. - Barbu Catargiu, prvi premijer Rumunije († 1862)
26. 12. - Anđeo Kraljević, franjevac, književnik († 1879)
Stefan Stefanović, književnik († 1828)
Karlo Pacek, lekar u Srbiji († 1876)
Gedeon Dunđerski, zemljoposednik († 1883)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1807.

27. 1. - Osman Pazvanoglu, gospodar Vidina (* 1758)
5. 2. - Pasquale Paoli, korzikanski lider (* 1725)
10. 3. - Jean Thurel, dugoveki francuski vojnik (* 1698)
24. 3. - Lelije Cipiko, splitski nadbiskup (* 1721)
4. 4. - Jérôme Lalande, astronom (* 1732)
13. 4. - Marija Terezija, carica Franza II (* 1772)
5. 5. - Napoléon Charles Bonaparte, carev najstariji nećak (* 1802)
30. 5. - Grof de Rochambeau, francuski vojskovođa (* 1725)
13. 7. - Henry Benedict Stuart, kardinal, poslednji jakobitski pretendent (* 1725)
12. 8. - Kiril Živković, pakrački vladika (* 1730)
11. 11. - Marko Vojnović, ruski admiral (* 1750)
Božidar Grujović, prvi sekretar Pravitelstvujuščeg sovjeta (* 1778)
Konda Bimbaša, ustanički vojvoda (* 1783) ?

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Ćorović. Istorija srpskog naroda - Rusko-srpski savez. rastko.rs
↑ David G. Chandler (1 December 2009). The Campaigns of Napoleon. Simon and Schuster. str. 559–. ISBN 978-1-4391-3103-9.
↑ ^3,0 ^3,1 Milivoje Vasiljević. 1. Географско-топографски положај Сокола. rastko.rs
↑ Istorija s.n. V-2, 30
↑ Istorija s.n. V-1, 45
↑ Istorija s.n. V-2, 26
↑ G. Patrick March (1996). Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. ABC-CLIO. str. 85–. ISBN 978-0-275-95648-6.
↑ ^8,0 ^8,1 ^8,2 dr Vasilj Popović. Европа и српско питање у периоду ослобођења (1804-1918). rastko.rs
↑ Mustafa Gafic - GRAD VEZIRA I KONZULA - Znamenitosti Travnika. Most 128-129 (39-40) - casopis za obrazovanje, nauku i kulturu
↑ Istorija s.n. V-2, 281-2
↑ The Annual Register: World Events .... 1807. - 1827. ProQuestrel. 1827. str. 742–.
↑ Aleksandar Đurđev. Бела Црква. rastko.rs

Literatura

Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)
Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, drugi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-2)

The Annual Register of World Events: A Review of the Year. 1809. (Google Books, za 1807)

[CorRusko-Srpski-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Ćorović. Istorija srpskog naroda - Rusko-srpski savez. rastko.rs

[Chandler2009-2] David G. Chandler (1 December 2009). The Campaigns of Napoleon. Simon and Schuster. str. 559–. ISBN 978-1-4391-3103-9.

[VasiljevicGeoSoko-3] 3,0 ^3,1 Milivoje Vasiljević. 1. Географско-топографски положај Сокола. rastko.rs

[4] Istorija s.n. V-2, 30

[5] Istorija s.n. V-1, 45

[6] Istorija s.n. V-2, 26

[March1996-7] G. Patrick March (1996). Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. ABC-CLIO. str. 85–. ISBN 978-0-275-95648-6.

[PopovicSrpskoPitanje-8] 8,0 ^8,1 ^8,2 dr Vasilj Popović. Европа и српско питање у периоду ослобођења (1804-1918). rastko.rs

[9] Mustafa Gafic - GRAD VEZIRA I KONZULA - Znamenitosti Travnika. Most 128-129 (39-40) - casopis za obrazovanje, nauku i kulturu

[10] Istorija s.n. V-2, 281-2

[11] The Annual Register: World Events .... 1807. - 1827. ProQuestrel. 1827. str. 742–.

[12] Aleksandar Đurđev. Бела Црква. rastko.rs

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]