Пређи на садржај

Yорксхире

Извор: Wikipedija
Ово је чланак о британској грофовији. За остало в. Yорксхире (разврставање).

Yорксхире је највећа од традиционална грофовија Велике Британије, која покрива око 15,000 км² (6000 квадратних миља) те у којој живи око пет милиона становника. Традиционално се дијели на Западни, Нортх и Источни Ридинг (од старонордијске ријечи þриðинг, "трећина", што представља наслијеђе од скандинавских досељеника из 9. вијека. Yорк као сједиште грофовије није дио ниједног ридинга.

У модерно доба највећи дио Yорксхиреа, заједно с малим дијелом Линцолнсхиреа сачињава Енглеску регију Yорксхире и Хумбер, те је подијељен у неколико административних грофовија (округа). Yорксхире никада није био јединствена административна грофовија.

Амблем Yорксхиреа је Бијела ружа Куће Yорк, те се сваког 1.8. слави Yорксхирски Дан. Постоји и "химна" грофовије у облику народне пјесме "Он Илкла Моор Бахт'ат".

Историја

[уреди | уреди извор]

Келтска племена

[уреди | уреди извор]

Први становници Јоркшира су били Келти, који су формирали два одвојена племена, Бриганти и Париси. Бриганти су контролисали територију која ће касније постати Северни Рајдинг Јоркшира и Западни Рајдинг Јоркшира. Ово племе је контролисало највећи део северне Енглеске и више територије него било које друго келтско племе у Енглеској.[1] Да је област Јоркшира било у срцу њихове територије се види по томе да је Изуријим Бригатум (данас Алдборо) био главни град њиховог цивитаса за време римске владавина. Шест од девет бригантских полиса описаних у Географији Клаудија Птолемеја се налазе у оквиру територије традиционалне грофовије.[2][3] Париси, који су контролисали подручје које ће постати Источни Рајдинг Јоркшира, су можда сродни галским Парисима у околине Лутеције (по којима је Париз добио име).[4] Њихова престоница је била Петуарија, у близини естуара Хамбера. Иако је римско освајање Британије почело 43. године, Бриганти су у дужем периоду наставили да владају својим краљевством као вазалном државом Рима, који је владао над бригантским монарсима Картимандуом и њеним супругом Венуцијем. У почетку је ова ситуација одговарала и Римљанима и Бригантима, који су били чувени као најратоборније племе у Британији.[5]

Римски период

[уреди | уреди извор]

Краљица Картимандуа је оставила свог мужа Венуција зарад његовог штитоноше Велоката, што је покренуло ланац догађаја којим је измењена контрола над облашћу Јоркшира. Картимандуа је због својих добрих односа са Римљанима успевала да задржи контролу над краљевством. Међутим њен бивши супруг је организовао побуне против ње и њених римских савезника.[6] У другом покушају Венуције је преузео краљевство, али су Римљани предвођени генералом Петилијем Церијалисом покорили Бриганте 71. године.[7]

Под римском влашћу област је наставила да има велику важност. Утврђени град Еборакум (данас Јорк) је изабран за главни град Доње Британије и најважнији град целе Римске Британије.[8] Током две године пре своје смрти, цар Септимије Север је управљао Римским царством из Еборакума.

Други цар, Констанције Хлор, је умро у Јоркширу током посете 306. године. У Еборакуму се његов син Константин Велики прогласио за римског цара у граду. Почетком 5. века, римска управа је престала са повлачењем последњих активних римских војника. У овој фази, Западно римско царство је било у тешкој кризи.[9]

Други келтски период и Англи

[уреди | уреди извор]

Након доласка Римљана појавила су се мала келтска краљевства у Јоркширу: Краљевство Ебраук око Јорка и познатије Краљевство Елмет у Западном Јоркширу.[10][11] Елмет је остао независтан од нортумбријских Англа све до почетка 7. века када је краљ Едвин протерао његовог последњег краља Сертика и припојио област. У свом највећем обиму Нортумбрија се простирала од Ирског мора до Северног мора и од Единбурга до Халамшира у Јужном Јоркширу.[12]

Краљевство Јорвик

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Јорвик
Новчић из времена владавине Ерика Крваве Секире.

Војска данских викинга, Велика поганска армија[13] како су је непријатељи често називали, је напала територију Нортумбрије 866. Данци су освојили и преузели данашњи Јорк, променили му име у Јорвик и учинили га престоницом истоименог данског краљевства. Област коју је краљевство обухватало је укључивало највећи део јужне Нортумбрије, што грубо одговара границама Јоршира проширеним даље на запад.[14]

Данци су покорили још већу област Енглеске која је након тога постала позната као Данелаг; међутим само је краљевство Јорвик била истинска викиншка територија икада основана на британском острву. Краљевство је напредовало, искоришћавајући раширену трговачку мрежу викиншких народа, и успоставило је трговачке везе са Британским острвима, северозападном Европом, Средоземљем и Блиским истоком..[15]

Иако је краљевство основао Данац Халфдан Рагнарсон 875,[16] њиме у највећим делом владали дански краљеви и насељено породицама и потомцима данских Викинга, власт над краљевством је ипак прешло норвешке руке при крају његовог постојања.[16] Ерик Крвава Секира, бивши краље Норвешке који је био последњи независни викиншки краље Јорвика, је посебно важна особа у јоркширској историји,[17] и његов тирански приступ владавини су можда делимично одговорни за убеђивање данских становника области да прихвате енглески суверенитет у годинама које су следиле

Након 100 година свог крхког постојања, краљевству Јорвик је коначно дошао краљ. Краљевство Весекс је сада било у успону и успоставило је доминаију на северу, поставиши Јоркшир опет у оквире Нортимбрије, која је задржала одређену количину аутономију као скоро независна грофовија. Весешки краљеви Енглеске су имали глас да поштују нордијске обичаје у Јоркширу и препустил су доношење закона локалној аристрократији.[18]

Норманско освајање

[уреди | уреди извор]
Катедрала у Јорку.

У недељама пре битке код Хејстингса 1066, Харолду Годвинсону су пажњу одвукли догађаји у Јоркширу. Његов брат Тостиг Годвинсон и Харолд Хардрада, краљ Норвешке, покушали су да изведу преврат на северу, пошто су победли у бици код Фалфорда. Енглески краљ је марширао на север где су се две војске среле у бици на Стамфорд бриџу. Тостиг и Хардрада су обојица погинули у бици, а њихове војске одлучно потучене. Међутим, Харолд је био проморан да одмас са војском маршира назад на југ где се искрцао Вилијам Освајач. Краљ је био поражен код Хејстингса и то је довело до норманског освајања Енглеске.

Народ са севера се побунио против нормана у септембру 1069, уз помоћ Свена II. Они су покушали да поврате Јорк, али су га Нормани запалили пре него што су успели.[19] Уследио је Прогон севера по Вилијамовом наређењу. Од Јорка до Дарама летина, стока и пољопривредне алатке су уништаване. Многа села између ових градова су спаљена и локално становништво је безобзирно убијано.[20] Током зиме која је уследила, породице су гладовале до смрти. На хиљаде сељака је умрло од хладноће и глади. Ордерик Виталис је проценио да је „више од 100.000 особа“ са сеера умрло од глади.[21]

У наредним вековима у Јоркширу су подигнуте многе опатије и приорати. Нормански земљопоседници су желели да увећају своје приходе и основали су нове градове као што су Барнсли, Донкастер, Кингстон на Халу, Лидс, Скарборо, Шефилд и други. Од градова који су постојали пре освајања само су Бридлингтон, Поклингтон и Јорк задржали већи значај.[22] Популација Јоркшира се увећавала све док је није погодила Велика глад из 1315-1317. Велика глад између 1315. и 1322.[22]

Почетком 12. века, становници Јоркшира су морали да се боре против Шкота у бици код Стандарда у Нортхалертону. Предвођени надбискупом Турстаном од Јорка, војници из Јоркшира су поразили бројнију шкотску војску.[23]

Црна смрт је стигла до Јоркшира 1349. и убила око трећине његовог становништва.[22]

Ратови ружа

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Ратови ружа и Династија Јорк
Јорковски краљ Ричард III је одрастао у Мидлхајм.[24]

Када је краљ Ричард II збачен 1399, почело је да избија непријатељство између династије Јорк и династије Ланкастер, обе огранци краљевске династије Плантагенет. На крају су се две династије бориле за престо Енглеске у низу грађански ратграђанских ратова, познатих под именом Ратови ружа. Неке битке су се одиграле у Јоркширу, као што су оне код Вејкфилда и Таутона, а ова друга је чувена као најкрвавија битка икада вођена на енглеском тлу.[25] Ричард III је био последњи јорковски краљ.

Хенри Тјудор, присталица династије Ланкастер, је поразио и убио Ричарда у бици код Босворта. Затим је ступио на престо као Хенри VII и оженио се Елизабетом од Јорка, ћерком Едварда IV Јорка и тиме окончао ратове.[26] Две руже црвене и беле боје, симболи династија Ланкастер и Јорк су комбиновани у Тјудорску ружу.[27] Ово непријатељство озмеђу краљевских династија Јорк и Ланкастер је ушло у популарну културу као ривалство грофовија Јоркшир и Ланкашир, нарочито на спортском пољу. Тако на пример се у крикету игра Меч ружа, иако је упориште династије Ланкастер било у Јорку, а династије Јорк у Лондону. У фудбалу се утакмиче између Манчестер јунајтеда и Лидса се обично називају „ратовима ружа“ због боја домаћих дресова ова два клуба.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Тхе Целтиц Трибес оф Бритаин”. Роман-Бритаин.орг. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-09. Приступљено 25. 10. 2007. 
  2. ↑ „Тхе Бригантес”. Роман-Бритаин.орг. Приступљено 24. 10. 2007. 
  3. ↑ Птолемy, Геограпхиа 2.1, 2.2
  4. ↑ „Тхе Парисии”. Роман-Бритаин.орг. Приступљено 24. 10. 2007. 
  5. ↑ „Романс Ин Бритаин”. Романс-Ин-Бритаин.орг.ук. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-17. Приступљено 25. 10. 2007. 
  6. ↑ „Цартимандуа”. Wест Yорксхире Арцхаеологy Адвисорy Сервице. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-09. Приступљено 3. 10. 2008. 
  7. ↑ „Тхе Бригантес”. Хоусе Схадоw Драке. Архивирано из оригинала на датум 2006-10-21. Приступљено 25. 10. 2007. 
  8. ↑ „Лоwер (Британниа Инфериор) анд Уппер Бритаин (Британниа Супериор)”. ВандерБилт.еду. Приступљено 24. 10. 2007. 
  9. ↑ „Роман Yорк - а бриеф интродуцтион то Yорк'с Роман Хисторy”. Yорк Роман Фестивал. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-08. Приступљено 25. 10. 2007. 
  10. ↑ „Ебрауц”. ХисторyФилес.цо.ук. Приступљено 25. 10. 2007. 
  11. ↑ „Елмет”. ХисторyФилес.цо.ук. Приступљено 25. 10. 2007. 
  12. ↑ „Тхе Англо-Саxонс”. ББЦ. Приступљено 25. 10. 2007. 
  13. ↑ „Wхат Хаппенед то Тхем?”. Јорвик-Викинг-Центре.цо.ук. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-12. Приступљено 25. 10. 2007. 
  14. ↑ „Тхе Викинг Кингдом оф Yорк”. Викинг.но. 15. 4. 2000.. Приступљено 24. 10. 2007. 
  15. ↑ „Нарративе Хисторy оф Yорк: Викинг Тимес”. Британниа.цом. Приступљено 25. 10. 2007. 
  16. ↑ 16,0 16,1 „Парт Тwо - Јорвик анд тхе Викинг Аге (866 АД – 1066 АД)”. НортхЕастЕнгланд.нет. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-29. Приступљено 25. 10. 2007. 
  17. ↑ „Ериц Блоодаxе”. ХисторyФилес.цо.ук. Приступљено 25. 10. 2007. 
  18. ↑ „Нарративе Хисторy оф Yорк: Лате Саxон Тимес”. Британниа.цом. Приступљено 25. 10. 2007. 
  19. ↑ „Ресистанце ин тхе Нортх Еаст - 1069”. Тхе Норман Цонqуест Сцхоол Сите. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-26. Приступљено 3. 10. 2008. 
  20. ↑ „Харрyинг оф тхе Нортх”. Тхе Норман Цонqуест Сцхоол Сите. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-24. Приступљено 24. 10. 2007. 
  21. ↑ „Ордериц'с реацтион”. Тхе Норман Цонqуест Сцхоол Сите. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-26. Приступљено 24. 10. 2007. 
  22. ↑ 22,0 22,1 22,2 „Yорксхире”. ЛоцалХисториес.орг. Приступљено 24. 10. 2007. 
  23. ↑ „Тхе Баттле оф тхе Стандард”. Бритаин Еxпресс. Приступљено 25. 10. 2007. 
  24. ↑ „Миддлехам Цастле”. РицхардИИИ.цом. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-13. Приступљено 24 Оцтобер 2007. 
  25. ↑ Граветт, Цхристопхер (1999). Тоwтон 1461: Енгланд'с Блоодиест Баттле. Оспреy Публисхинг. ИСБН 978-0-415-09378-1. [мртав линк]
  26. ↑ „Yоркистс”. Станфорд.еду. Приступљено 24 Оцтобер 2007. [мртав линк]
  27. ↑ Хеy, Давид (2005). Хисторy оф Yорксхире: Цоунтy оф тхе Броад Ацрес. Царнегие Публисхинг. ИСБН 978-1-85936-122-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Yorkshire&oldid=41751994”