Yорк (династија)
| Yорк | |
|---|---|
 | |
| Земља | Краљевина Енглеска |
| Кућа предака | Династија Плантагенет |
| Титуле | Гроф од Yорка (Еарл оф Yорк), Краљ Енглеске |
| Оснивач | Едмунд Ланглеy |
| Посљедњи суверен | Рицхард III |
| Оснивање | 1385. |
| Престанак | 1485. |
Yорк је име енглеске династије, млађе гране Династије Плантагенет, која је у 15. вијеку свргнула с трона Династију Ланцастер и дала три енглеска монарха; Едwарда IV, Едwарда V и Рицхарда III. Њу је са трона свргнула Династија Тудор.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Оснивач те династије био је Едмунд Ланглеy (1341. - 1402), пети син краља Едwарда III који је први понио титулу (уз припадајући лено) Гроф од Yорка, али ни Едмунд као ни његов властити син - Едwард, нису баш имали превише среће с тим имањем. Како је Едwард умро без насљедника, његову грофовију наслиједио је нећак Рицхард (1411. - 1460.), чија је мајка била дијете другог сина краља Едwарда III - Лионела, грофа од Цларенцеа. Рицхард, 3 гроф од Yорка био је први аспирант на круну из круга породице Yорк, који се супроставио ланкастерском владару Хенрyу VI. [1]Његов захтјев, у вријеме кад је постављен, је одлучно одбијен од стране Династије Ланкастер која је засјела на енглески трон веч три генерације, и вјеројатно би га успјела и задржати да није било лоших и погрешних поступака краљице Маргарете од Ањоуа (жене Хенрyа VI) која је тврдоглаво хтјела инсталирати за краља свог сина миљеника Едwарда. То се пак косило са строгим начелима генеологије, на којима се тад инзистирало. Јер је 3. гроф од Yорка био син Лионела, грофа од Цларенцеа, другог по реду сина Едwарда III, док је с друге стране Династија Ланкастер вукла своје краљевско поријекло преко линије Јохна од Гента, Лионеловог млађег брата. Једина чињеница која се могла евентуално сматрати као елемент слабости у Рицхардом захтјеву за круну била је да је он утемељен преко женске линије насљеђивања, - а то је био и главни приговор који је против њега имао предсједник суда Јохн Фортесцуе. Али независно од строге законитости - Рицхардов захтјев за круну изгледао је већини ондашњих становника вјеројатно потпуно оправдан - јер је он вукао своје поријекло од Едwарда III, а мање битно им је било дали је то очевој или мајчиној линији.[1]
Након што је доста година тражио начина да исправи слабости владавине Хенрyа VI, Рицхард од Yорка се први латио оружја и истовремено свој захтјев на круну опширно поднио и у парламенту. Лордови заступници, а и остали великаши блиски власти признали су да је његов захтјев легалан и оправдан, али су свеједно предложили компромисно рјешење, - да Хенрyа VI задржи круну до краја живота, а да она након тог припадне Рицхарду и његовим насљедницима. Рицхард се сложио са тим рјешењем, а и сам Хенрy VI али не и његова жена Маргарета од Ањоуа и њезине присташе. Због тог је Рицхард заратио са њима и у свега два мјесеца их потукао и инсталирао свог сина у Лондону као новог краља - Едwарда IV,[1]
Након повратка на трон 1471, Едwард IV није више морао јако страховати од ривалске Династије Ланцастер. Али је клица неповјерења већ била изникла међу члановима његове властите породице, па је 1478. његов брат Цларенце тајно погубљен у Лондонском Тоwеру. Успркос томе ауторитет Едwарда IV и посредништво парламента осигуравали су мир, али кад је он 1483. умро, а на власт ступио његов најстарији син - Едwард V мира је нестало. Едwарда V. је након само два и пол мјесеца с трона збацио његов стриц, Гроф од Глоуцестера (уз помоћ правних интрига), који се окрунио као Рицхард III. По свему судећи он је дао убити Едwарда V и његовог млађег брата Рицхарда, грофа од Yорка.[1]
Но ни његова владавина није дуго потрајала свега нешто више од двије године, њега је с трона скинуо и убио у Битци код Босwортха тудорски претендент на круну Гроф од Рицхмонда, који се окрунио са владарским именом - Хенрy VII.
Он је убрзо након тога испунио своје обећање да ће докинути династичке ратове, па се оженио са најстаријом кћерком Едwарда IV - Елизабетх и тако ујединио династије Yорк и Ланцастер у новој Династији Тудор.[1]
