Wарwицксхире

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Цоунтy Wарwицксхире
Позиција Wарwицксхира на карти Енглеске
У саставу Енглеске
Управни облик цоунтy
Главни град Wарwицк
Лорд поручник
Високи шериф
Тимотхy Б. Цоx
Рицхард Самуда
Површина 1975 км²
Становништво 545.474,
Густоћа 276 становника на км²

Wарwицксхире (чита се Ворикшир) је хисторијски, церемонијални и неметрополитански цоунтy у унутрашњости Енглеске настао у 10. вијеку.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Wарwицксхире лежи у регији Западни Мидландс. Има површину од 1,975 км², на којој живи 545,474 становника.[1] Граничи са сјевероистока са Цоунтyем Леицестерсхире, са сјеверозапада са Цоунтyем Стаффордсхире, са запада са Цоунтyем Wорцестерсхире и Цоунтyем Wест Мидландс, са истока и југоистока са Цоунтyем Нортхамптонсхире, са југозапада са Цоунтyем Глоуцестерсхире и са југа са Цоунтyем Оxфордсхире.[1]

Град Wарwицк у самом центру Wарwицксхира је административни центар[1], а Нунеатон је највећи.

Wарwицксхире је административно подјељен на 5 дистрикта: Нортх Wарwицксхире, Нунеатон анд Бедwортх, Ругбy, Стратфорд-он-Авон и Wарwицк.[1]

Териториј хисторијског и данашњег цоунтyа се јако разликују, јер су у хисторијском били и градови Солихулл, Бирмингхам и Цовентрy, који су данас дио Цоунтyа Wест Мидландс[1], познати као конурбација - Мидландтон.

Wарwицксхире је углавном рурални крај шума, поља и пашњака, уз само неколико већих градова.[1] Највећа ријека Wарwицксхира је Авон са притокама, који тече према западу. На крајњем југу је то горњи ток ријеке Цхерwелл (притока Темзе), а на сјеверу је то ријека Трент. Седиментне стијене укључујући и црвени пјешчењак, темељ су брежуљкастог крајолика. По сјеверу леже налазишта угљена, који се код Нунеатона искапао од 13. до 20. вијека. Глацијалних морена има у многим дијеловима Wарwицксхира.[1]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

У прадавна времена велик дио тог краја био је под шумом, тако да прахисторијских насеља готово да и нема. Од важнијих римских путева који су пролазили кроз тај крај, један од њих - Wатлинг Стреет, још увијек на сјевероистоку формира границу с Леицестерсхиром, али нигдје нема неког значајнијег римског насеља. За англосаксонских времена тај крај је био дио Краљевства Мерција, које је током 9. вијека апсорбирала Краљевине Wессеx. Земље сјеверно од Авона, постале су познате као Арден (Арденска шума), крај густих шума, ријетких села и усамљених фарми. Крај јужно од Авона постао је познат као Фелдон, отворена равница са пуно села. Та географска разлика продужила се и за норманских времена.[1]

За средњег вијека израсли су око норманских замака градови Wарwицк и Кенилwортх. У 14. вијеку подигнуто је неколико објеката са опкопима, као што су Баддеслеy Цлинтон и замак Маxстоке. Села Беаудесерт и Берксwелл имају норманске цркве а Суттон-ундер-Браилес и Пиллертон Херсеy готичке.[1]

Крајем средњег вијека најјужнији дио хисторијског Wарwицксхира, на рубу висоравни Цотсwолдс, развио је мануфактурну производњу вунених тканина, а сјевер код Бирмингхама производе од метала, док је Цовентрy који је постао познат по вуненим тканинама, израстао и у религијски центар.[1]

Стратфорд-он-Авон град у ком је у 16. вијеку рођен Wиллиам Схакеспеаре, има многе објекте повезане с познатим пјесником и драматичаром. Први озбиљнији сукоб енглеског грађанског рата - Битка код Едгехилла, збио се у Wарwицксхиру 1642. поред границе са Оxфордсхиром. Љековити извори код Леамингтона привукли су још у 18. вијеку пажњу ондашњих љекара, али је тек након посјета краљице Викторије 1838. мјесто постало познато као Роyал Леамингтон Спа.[1]

Изградња канала током 18. и 19. вијека, а касније и жељезнице потакнула је развој Бирмингхама и Цовентрyа у индустријске центре металургије и машиноградње. Тако да је до 20. вијека Бирмингхам постао центар једне од највећих британских конурбација, која се радијално проширила на сва околна насеља.[1]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Након формирања и издвајања Цоунтyа Wест Мидландс 1974. године, Wарwицксхире је у великој мјери остао аграрни крај. Најважније гране су сточарство (производња млијека) и повртларство и воћарство на југозападу Wарwицксхира.[1] Сјеверни дио Wарwицксхира је више индустријализиран, јер ту има угљенокопа, а улази у појас снажно развијеног Wест Мидландса.[1]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]