Витамин Б3

Витамин Б3
Струцтурал формула оф ниацин	Ароматизед балл анд стицк модел оф ниацин
	никотинска киселина
Други називи	ниацин
Идентификација
ЦАС регистарски број	59-67-6
ПубЦхем	938
ЦхемСпидер	913
УНИИ	2679МФ687А
ЕИНЕЦС број	200-441-0
ДругБанк	ДБ00627
КЕГГ	Д00049
МеСХ	Ниацин
ЦхЕБИ	15940
ЦхЕМБЛ	ЦХЕМБЛ573
ИУПХАР лиганд	1588
РТЕЦС регистарски број токсичности	QТ0525000
АТЦ цоде	Ц04АЦ01,Ц10АД02
Бајлштајн	109591
Гмелин Референца	3340
3ДМет	Б00073
Јмол-3Д слике	Слика 1; Слика 2
СМИЛЕС
	ОЦ(=О)Ц1=ЦН=CC=Ц1 ц1цц(цнц1)C(=О)О
ИнЦхИ
	ИнЦхИ=1С/Ц6Х5НО2/ц8-6(9)5-2-1-3-7-4-5/х1-4Х,(Х,8,9) ; Код: ПВНИИМВЛХYАWГП-УХФФФАОYСА-Н ИнЦхИ=1/Ц6Х5НО2/ц8-6(9)5-2-1-3-7-4-5/х1-4Х,(Х,8,9); Код: ПВНИИМВЛХYАWГП-УХФФФАОYАА
Својства
Молекулска формула	C6Х5НО2
Моларна маса	123.11 г мол−1
Агрегатно стање	Бели кристали
Густина	1.473 г/цм3
Тачка топљења	236-239 °Ц, 509-512 К, 457-462 °Ф
Тачка кључања	разлаже се
Растворљивост у води	0.018 г цм-3
лог П	0.219
пКа	2.201
Изоелектрична тачка	4.75
Индекс преламања (нD)	1.4936
Диполни момент	0.1271305813 D
Фармакологија
Начини употребе	Интрамаскуларно, орално
Време полу-уклањања из организма	20-45 мин
Опасност
ЕУ-класификација	Xи
Опасност у току рада	Узрокује озбиљну иритацију ока
НФПА 704	1 1 0
Р-ознаке	Р36/37/38
С-ознаке	С26,С36
Тачка паљења	193 °Ц
Тачка спонтаног паљења	365 °Ц
	(шта је ово?) (верификуј) ; Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала
	Инфобоx референцес

Витамин Б3 се налази у два облика: никотинска киселина (ниацин, витамин Б3) и амид те киселине - никотинамид (ниацинамид, витамин ПП). Топљиви су у води. Никотинска се киселина најчешће упоребљава у профилакси и у лијечењу пелагре.^[7]

Витамин Б3 чине деривати пиридина. Никотинска киселина је бијели кристалични прашак који се топи у врућој води и глицеролу, а слабо топи у етру и клороформу. Никотинамид је такођер бијели кристалични прашак, али се лако топи у води и глицеролу, а тешко у етеру и клороформу.^[8]

Главни извор овог витамина чине намирнице као нпр. месо, јетра, јаја, млијеко, риба, крумпир, зелено поврће те квасац. Препоручене дневне количине (РДА) нису строго дефиниране и крећу се у распону од 15-20 мг.

Никотинска киселина и никотинамид функционирају у тијелу након превођења у никотинамид–аденин-динуклеотид (НАД) или никотинамид–аденин–динуклеотид-фосфат (НАДП).^[9] НАД и НАДП су коензими бројних ензима укључених у станично дисање, стварање АТП-а итд. Служе као акцептори водика у реакцијама дехидрогенације. Овај витамин помаже у одржавању пробавног сустава и ублажава желучано-цријевне поремећаје те даје кожи здравији изглед.

Недостатак никотинске киселине доводи до болести познате под именом пелагра. Тада долази до промјена на кожи која је изложенија свјетлу (љуштење, сврбеж), на мукозној слузници, у пробавном тракту (дијареја) те у средишњем живчаном суставу (деменција). Пелагра се често назива 3Д болешћу јер је обиљежавају дерматитис, дијареја и деменција. Јавља се често у особа чија је прехрана сиромашна протеинима, а то је најчешће у кроничних алкохоличара. Ипак веће количине никотинске, киселине за разлику од никотинамида, могу бити токсичне.

Извори

↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит
↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит
↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит
↑ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3.
↑ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-142280-3.
↑ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0-911910-13-1.
↑ Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.

Вањске везе

Портал Хемија

[1] Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит

[2] Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит

[4] Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит

[CRC-6] Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3.

[Goodman_Gilman-7] Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-142280-3.

[Merck13th-8] Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0-911910-13-1.

[Lehninger-9] Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]