Тоше Проески

Тоше Проески Тоше Проески
Лични подаци
Име по рођењу	Тодор Проески
Датум рођења	(1981-01-25)25. 1. 1981.
Мјесто рођења	Крушево, СР Македонија, СФР Југославија
Датум смрти	16. 10. 2007.
Мјесто смрти	Нова Градишка, Хрватска
Занимање	пјевач, кантаутор
Музички рад
Период активности	1996—2007
Жанр	Поп, македонска народна музика, класична музика

Тоше Проески (македонски Тоше Проески [ˈтɔʃɛ ˈпрɔɛски]; право име Тодор Проески, мак. Тодор Проески; Крушево, 25. I. 1981. – крај Нове Градишке, 16. X. 2007.), македонски пјевач. Његов заштитни знак је израз "Ве сакам сите", или на српскохрватском "Све вас волим" . Музичку каријеру започиње наступом на Мелфесту 1997. Пут до звезда отвориле су му песме Пушти Ме 1997 и Остани до крај 1998. Листа сарадника садржи многа позната имена као што су Григор Копров, Пхоебус, Жељко Јоксимовић, Леонтина, Марина Туцаковић, Бора Чорба, Миро Буљан, Антонија Шола и др.

Од малих ногу показивао је љубав према глазби. Глазбени талент наслиједио је од оца Николе и мајке Доменике. Глазбено образовање добио је у музичкој школи, те на скопској Музичкој академији. До дипломе су му недостајала само два испита. Те испите планирао је ријешити на прољеће 2008., а највише га веселио дипломски рад – цјеловечерњи класични концерт. Глазбеним финесама подучавао га је Wиллиам Реy у Неw Yорку, гдје је ишао на глазбено усавршавање. Код истог је учитеља своједобно ишао и један од трију тенора: Луциано Паваротти.

Каријера

На првом наступу, као десетогодишњак, пјевао је «Аве Марију» и оставио публику без даха. Студирао је соло пјевање и био је један од најбољих студената. Каријеру поп пјевача почео је с 15 година, када је судјеловао на фестивалу «Макфест». Годину дана послије почиње глазбену сурадњу с Григором Копревом, што се показало добитном комбинацијом. Пјесме «Усне на уснама» и «Сунце у твојој златној коси» отварају му врата македонске глазбене сцене. У врло успјешној 1999. години, издао је први албум, «Негдје у ноћи», и одржао свој први самостални концерт. Успркос тому што је низао успјехе, остао је скроман. Како је почео пјевати у тинеџерској доби, обожаватељи су га засипали плишаним играчкама, којих је имао напретак, па је једну посебну собу у својој кући у Крушеву имао само за њих. Његова је родна кућа, захваљујући његовој популарности, постала туристичка атракција.

Године 2002., креће на турнеје изван граница Македоније. Велике успјехе остварује прво у Србији и Црној Гори, Босни и Херцеговини, а касније и у Хрватској и Словенији. Глазбени критичари су га називали пјевачем анђеоског гласа. Но, велику популарност није стекао само изнимним гласовним могућностима те је 2003. године добио Хуманитарну награду Мајке Терезе за своје бројне хуманитарне наступе. 2004- те је именован за регионалног Амбасадора добре воље УНИЦЕФ- а. Тим поводом издао је песму За Овој Свет (македонски) и Тхис Wорлд (енглески). Као УНИЦЕФ-ов амбасадор помагао је дјеци.

Био је представник Македоније за песму Евровизије 2004 у Истанбулу, Турска и освојио је 14-то место са песмом Лифе. Многи се македонски пјевачи на македонско натјецање за пјесму Еуровизије нису ни пријавили, увјерени у Тошетову побједу, дајући му тиме изнимно признање као пјевачу.

На хрватско тржиште пробија се 2004., захваљујући сурадњи с Тонијем Цетинским, с пјесмом "Лагала нас мала". Он га је позвао и да му гостује на турнеји. Све популарнији постаје издавањем албума на босанском језику «Дан за нас», чиме је добио прилику, да се чује у хрватском етеру. Хрватска публика брзо га је прихватила и завољела, а најбољи показатељ је избор према којем је Тоше Проески изабран за најбољег хрватскога пјевача и извођача, иако није хрватског подријетла. Имао је четрдесетак пјесама на хрватском језику и 40 тисућа проданих албума у Хрватској у посљедње двије године. Једини је иноземни пјевач, који је освојио главну награду Хрватског радијског фестивала. Након побједе на ХРФ-у рекао је, да му награде нису важне, већ да пјева за публику: »Љубав, толеранција и то да свој живот живимо као да ћемо живјети милијун година, то нас чину људима». Имао је велике хитове у дуетима с Гоцом Тржан, Есмом Реџеповом, Тонијем Цетинским и Антонијом Шолом, која је за њега написала и можда његов највећи хит «Срце није камен». То је била најизвођенија складба на хрватским радијским постајама 2006. године. Посљедњих година је тријумфирао на бројним фестивалима у државама бивше Југославије.

Тоше није никад заборавио своје македонске коријене. Његово издање, Божилак(дуга), је компилација од 14 избраних традиционалних македонских песама. На албуму Тошета подржава и симфонијски оркестар.

Његов задњи албум зове се "Игра без граница" и песме су озбиљније него на претходним албумима. Од препева на овом CD-y се налазе песме "Феелинг гоод", "Несаница" и "Остала си увијек иста". Већину нових песама насписала је глумица и певачица из Хрватске Антонија Шола. Албум се налази у продаји од 1. августа

Смрт

Тоше Проески погинуо је у прометној несрећи 16.10. 2007. око 6.20 сати на аутоцести А3 Загреб-Липовац, на путу из Скопја према Загребу. Наиме, његов пријатељ и возач, 32-годишњи Георгиј Георгијевски, изгубио је контролу над возилом марке Волксwаген Тоуарег и ударио у теретни камион. Тоше је смртно страдао на лицу мјеста, због озљеда вратне краљежнице. Његова менаџерица Љиљана Петровић задобила је лакше, а возач теже тјелесне озљеде. У тренутку судара, сви су спавали, укључујући и возача. Према првим информацијама нису били везани заштитним појасевима, но то се каснијим службеним вјештачењем демантирало. У судару, нису се активирали зрачни јастуци.

Ова вијест се брзо проширила балканским медијима, а касније су је пренијеле и неке угледније ТВ постаје. Македонска телевизија прекинула је емитирање програма, како би објавила вијест о његовој смрти. У тој је земљи, 17. листопада проглашен даном жалости. Колико је био цијењен у домовини говори податак, да је предсједник државе након вијести о погибији дао изванредну изјаву, те се упутио на трг и запалио свијећу. Исто је учинио и премијер. Предсједник парламента кроз сузе приопћио јавности о одгоди рада парламента, а своју изјаву за јавност дао је и поглавар Македонске православне цркве. Сви су македонски кафићи, радијске и телевизијске постаје спонтано пуштали само његове пјесме.

Свој је посљедњи интервју дао вечер прије погибије, у емисији «Вртелешка» Весне Петрушевске, у којем је између осталог изнио и своје планове у будућности, који се игром судбине неће моћи остварити. Сама водитељица истакнула је, да је Тоше био нешто најбоље што је Македонија имала у посљедњих 50 година и да је цијела држава с невјерицом примила трагичну вијест, те да су готово сви грађани одмах по примитку вијести, дошли му исказати почаст паљењем свијећа у Скопју и његовом родном Крушеву.

Тоше је испраћен 17. листопада уз присуство обитељи, великог броја својих штоватеља, пријатеља, глазбених сурадника с цијелог простора Балкана.

Највећи хитови

Његовим највећим хитом се сматра песма "Чија Си" са којом је победио на"Беовизији" 2003.

• Чија Си - #1 Македонија, #1 СЦГ, #1 БиХ
• Тајно Моја - #1 Македонија
• Ако Ме Погледнеш Во Очи - #1 Македонија, #1 СЦГ
• Соба За Тага
• Лифе - #1 Македонија, #2 СЦГ #49 Јужна Африка
• Жао Ми Је
• Кој Ли Ти Гризе Образи (Ко Ти То Гризе Образе) - #1 Македонија, #1 СЦГ, #1 Хрватска
• Лагала Нас Мала (са Тонијем Цетински) - #1 Македонија, #1 СЦГ, #1 Хрватска (20 недеља)
• По Тебе
• Срце Није Камен
• Волим осмјех твој

Везе

Тоше Проески на Wикимедијиној остави

• Службена страница Архивирано 2017-01-17 на Wаyбацк Мацхине-у ((мк)) ((ен))